750 domaćinstava u Novom Pazaru dobilo je kante za odvojeno prikupljanje reciklažnog otpada – žutu za PET i limenke i pplavu za papir i karton
Novi Pazar je dobio 1.500 kanti za razvrstavanje reciklabilnog otpada, kao donaciju Evropske unije, a opštinama će u uspostavljanju primarne selekcije pomoći NALED sa ciljem da se procenat prikupljanja unapredi za 20% na lokalu. Inicijativa je deo projekta ,,BEST Saradnja u upravljanju otpadom – Do održive životne sredine“, saopšteno je danas na svečanom uručenju opreme, pod sloganom „Razdvajajmo, reciklirajmo, očuvajmo“.
Kako bi se uspostavio odgovarajući sistem za upravljanje otpadom, domaćinstva su za početak dobila po dve kante – žutu za limenke i PET ambalažu i plavu za papir i karton, a projekat se sprovodi u saradnji sa prekograničnim crnogorskim opštinama i u partnerstvu sa Centrom za ekotoksikološka ispitivanja. Pored Novog Pazara, donaciju u vidu kanti za razdvajanje otpada dobiće i opština Mojkovac, dok će se na unapređenju sistema raditi i u opštinama Kolašin, Bijelo Polje i Tutin na osnovu ugovora koji je potpisan sa Ministarstvom finansija, Sektorom za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije.
– Ovo je značajna podrška za rad našeg javno-komunalnog preduzeća, znamo da je deponija na 25 kilometara od grada i da će ovo doneti značajne uštede. Cilj je da radimo na podizanju ekološke svesti, razmišljamo i o otvaranju reciklažnih ostrva za različite materijale, a verujemo i u proširenje ovakvih projekata, te da će i ostali građani uskoro dobiti opremu za razdvajanje otpada u svojim domovima – rekao je gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.
Iako nedostaju tačni podaci, procena je da se u Srbiji više od 90% komunalnog otpada odlaže na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava čak i u energetske svrhe upotrebljiv otpad iz industrije. Deponovanje je najnepovoljnija opcija za životnu sredinu i neophodno je razmišljati o reciklaži i energetskom tretiranju otpada, kako bi se približilo održivim trendovima.
– Svaki kilogram koji prikupimo i predamo operaterima ne završava na deponiji, a jedan kilogram plastike vredi koliko osam kilograma mokrog otpada, manje prostora zauzima, manje troškova pravi i sprečava samozapaljivanje deponija u letnjim mesecima. Država je 2022. donela Zakon o planu upravljanja otpadom, a do 2031. se od svake lokalne samouprave očekuje da sprovede date mere, pri čemu ovakvi projekti imaju značajnu ulogu – izjavio je direktor za ekonomsko-finansijske poslove u JKP „Gradska čistoća“ Suad Ljajić.
Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović naveo je da se Srbija treba ugledati na zemlje kao što su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Nemačka i Švedska koje su lideri po minimalnim količinama otpada koje deponuju i u kojim taj procenat iznosi manje od 4%.
– Kada se govori o ambalažnom otpadu, u Srbiji je u proteklih deset godina, na tržište stavljeno 3,7 miliona tona ambalaže, od čega je oko 61% završilo na deponijama ili u prirodi. Najuspešnije se recikliraju karton i papir, a najmanje plastika i staklo. U Srbiji je u toku izgradnja šest regionalnih deponija, paralelno sa tim je u toku razvoj primarne selekcije i mi ćemo gledati bilo kakvu priliku da kao udruženje pomognemo sa dodatnom opremom i prikupljanjem sredstva – zaključio je Krstović.
Srbija i Crna Gora su se u procesu pristupanja Evropskoj uniji obavezale da će uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa regulativom Evropske unije i ispuniti zahteve poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Do kraja 2029. u Srbiji treba da se uspostavi odvojeno prikupljanje papira, metala, stakla i tekstila, poveća stopa reciklaže i očiste divlje deponije.
Izvor: NALED
Naslovna fotografija: NALED
