Telegraf Biznis: Cirkularna ekonomija, omogućila bi Srbiji povećanje konkurentnosti privrede, nova radna mesta i bolju zaštitu životne sredine
Ekonomija koja menja način proizvodnje, tako stručnjaci objašnjavaju pojam cirkularne ekonomije. Otpad pretvoriti u novac i proizvode, ukratko rečeno.
Uvođenje inovacija, digitalizacija i korišćenje novih tehnologija mogu da olakšaju i ubrzaju uvođenje modela cirkularne, zelene, ekonomije u Srbiju, koji bi pored očuvanja resursa i životne sredine, podigao konkurentnost domaće privrede, ocenjeno je na skupu o digitalizaciji i cirkularnoj ekonomiji.
– Konvencionalni, linearni način proizvodnje i potrošnje je neodrživ, jer negativno utiče na potrošnju prirodnih resursa i životno okruženje – rekla je stalna predstavnica Programa Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) Fransin Pikap na konferenciji “Zavirimo u budućnost Cirkularno kroz digitalno”.
Istakla je da u toj oblasti ima još mnogo toga da se radi, jer trenutno samo devet odsto svetske privrede posluje po modelu cirkularne ekonomije.
Zbog toga će i nova Evropska komisija uskoro da predstavi novi Zeleni plan EU koji će, naglasila je Pikap, značiti da cirkularna ekonomija postaje prioritet zemalja Unije.
Kako je dodala, to bi trebalo da omogući da do 2050. godine EU bude bez emisije CO2, kao i da se uštedi oko 600 milijardi evra.
Predsedavajuća Evropske stejkholder platforme za cirkularnu ekonomiju (ECESP) i osnivač Instituta za cirkularnu ekonomiju Cirkularne promene Ladeja Godina Košir ukazala je da cirkularna ekonomija nije samo racionalno korišćenje otpada kao resursa, već model poslovanja koji omogućava da se materijali i proizvodi mogu više puta upotrebiti.
Kako je objasnila, to je sistemski pristup, što znači da se već pri dizajniranju mobilnog telefona planira mogućnost njegove popravke i što dužeg korišćenja, kako se ne bi desilo da se uređaj menja nakon dve godine, kao što je sada slučaj, čime se rasipaju resursi, odnosno materijali i energija.
Dodala je da i naizgled “čiste tehnologije”, poput proizvodnje električnih automobila, zahtevaju cirkularni model poslovanja, kako bi se utvrdilo iz kojih izvora će se dobijati energija i materijali, šta raditi baterijama kada se istroše i slično.
– Primena cirkularne ekonomije nije skupa, jer i pored velikih ulaganja koja zahteva, omogućava da se na najbolji način upravlja resursima kojih je sve manje i čije cene su sve veće, čime se poećava konkurentnost privrede – kazala je ona.
Godina Košir je istakla da su privredne grane koje bi najpre mogle da primene model cirkularne ekonomije u Srbiji i regionu građevinska industrija, poljoprivreda, energetika.
Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Srbije Slobodan Perović kazao je da za Srbiju izazov u ovom trenutku predstavlja i to što u upravljanju otpadom i otpadnim vodama u punoj meri nije uspostavljen ni linearni model.
– I dalje u najvećem broju opština i Srbiji imamo upravljanje otpadom čije je ishodište sanitarna deponija, dok je stepen reciklaže mali – kazao je on.
Zato će, kako je naveo, tranzicija ka cirkularnom modelu biti zahtevnija i moraće da se preskoče pojedini stadijumi razvoja.
Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Photo by Brian Yurasits on Unsplash
