Nekoliko multinacionalnih kompanija eksperimentišu sa platformama zasnovanim na blockchain tehnologiji, ali i dalje postoje izazovi u implementaciji
Kako piše portal Interesting Engineering, nekoliko multinacionalnih kompanija eksperimentišu sa platformama zasnovanim na blockchain tehnologiji kako bi osigurali sledljivost i održivost u svojim lancima snabdevanja i smanjli troškove. Medjutim, izazovi blockchaina u lancu snabdevanja i dalje ostaju po pitanju implementacije ovakvih rešenja.
Potrošači su sve više zainteresovani da saznaju kako su i gde proizvodi koje kupuju nastali. Nakon decenijske dominacije cene i kvaliteta, kao glavnih atributa proizvoda, u poslednje vreme primat se daje održivom poreklu.
U prilog ovome je činjenica da raste svest o očuvanju životne sredine i održivoj proizvodnji a transparentnost i sledljivost nije jednostavno obezbediti u lancu snabdevanja u uslovima globalne ekonomije.
Kako blockchain može pomoći?
U proteklih pet iil više godina, nekoliko globalnih kompanija i neki startapovi, razvili su aplikacije zasnovane na blockchainu kako bi pomogli praćenju robe po lancima sabdevanja. Pionir u ovoj oblasti je IBM, koji razvija ovu inicijativu samostalno i u saradnji sa drugim kompanijama.
Na primer, IBM Food Trust je platforma zasnovana na blockchainu koja ima za cilj da osigura sledljivost i održivost u lancima snabdevanja hranom i pićima.
Pored toga, IBM je u avgustu 2018. pokrenuo TradeLens u saradnji sa Maersk-om, najvećom brodskom kompanijom na svetu. Cilj ove platforme zasnovane na blockchainu je „promocija efikasnije i sigurnije globalne trgovine“, navodi se u saopštenju IBM-a.
Pored IBM-a, blockchainu su se pridružila i prepoznatljiva imena poput dijamantske kompanije De Beers i trgovinskog lanca Valmarta.
Ova rešenja deluju na način na transponuju fizički lanac snabdevanja – to jest mrežu proizvođača, posrednika, procesora, revizora, sertifikata, prodavaca i kupaca – na internet platformu zasnovanu na blockchainu kako bi se stvorio virtualni registar porekla i putanje proizvoda.
TradeLens, IBM Food Trust i Tracr (platforma za praćenje dijamanata) sami sebe predstavljaju kao specifične ekosisteme. Važnost ovog detalja ne može se preuveličati, jer, kako bi rešenje funkcionisalo na prvom mestu, akteri lanca snabdevanja moraju da se uključe i pridruže mreži. A dobro funkcionisanje platforme zavisi od toga da ona postane najčešće korišćeno rešenje u datom sektoru.
Blockchain tehnologija, koja je prvi put razvijena da podrži BitCoin – posebno se dobro primenjuje na upravljanje složenim mrežama kao što su lanci snabdevanja zbog svoje decentralizovane prirode.
Dva ključna pitanja u lancima snabdevanja su potreba za uspostavljanjem poverenja među strankama koje često ne govore isti jezik i potreba za upravljanjem velikom količinom podataka.
Priča kaže da blockchain može pomoći u rešavanju takvih problema. To je zato što je, svojim dizajnom, platforma koja radi na blockchainu sigurna. Kroz blockchain, korisnici mogu pristupiti samo zapisima koje imaju pravo da vide. Pre nego što se njihove informacije dodaju u blockchain, nekoliko drugih korisnika (nazvanih rudari) dolaze da ga provere, osiguravajući tako da više od jednog entiteta ima kontrolu nad tačnošću sačuvanih podataka.
Posle provere, svaki blok informacija se zatim smešta u blockchain i više ih niko ne može menjati. Na ovaj način registar se povećava sa dodatkom novih blokova pouzdanih informacija.
Konkretan primer primene blockchaina i nedostaci
Na primer, ribar u Indiji može predložiti dodavanje bloka s informacijama o njegovom najnvijem ulovu škampi, koji sadrže detalje poput težine, poriekla, datuma hvatanja i drugih, na platformu zasnovanoj na blockchainu, koju IBM prototipira za Valmart. Ove informacije bi proverilo nekoliko rudara (poput mesta sakupljanja, mesta gde je odustao od ulova…), koji mogu da svedoče da li su tačne ili ne.
Ako se ocene tačnim, informacije bi bile dodate u blok. Svakim prolaskom kroz novu luku ili postrojenje za obradu, škampi će se pratiti pomoću QR koda koji se nalazi na kontejneru u kojem putuju. Jednom kada stigne do Valmartovih polica, potrošač će moći da pristupi celokupnoj istoriji ovog proizvoda pomoću jednostavnog skenera ili aplikacije na svojim pametnim telefonima.
Obezbeđivanjem tačnosti informacija i eliminisanjem ljudskih grešaka, takva platforma obećava smanjenje mnogih troškova.
Postoji nekoliko problema sa ovim modelom. Prva je potreba da se korisnici uključe u platforme. U industrijama koje su snažno centralizovane, poput dijamantske industrije, lako je monopolisti poput De Beersa da ubedi dobavljače da učestvuju u platformi koju su pokrenuli.
Međutim, na taj način se produbljuju asimetrični ekonomski odnosi i dovodi u pitanje poverenje. Blockchain je predstavljen kao oblik obezbeđivanja poverenja u online transakcijama među nepoznatim stranama. Ali šta ako institucija koja kontroliše platformu zasnovanu na blockchainu i diktira pravila igre ima svoje interese, kao što to radi kompanija De Beers? Moguće je zamisliti da bi primena blockchaina mogla biti u svetlu sukoba interesa u takvim slučajevima, uprkos monopolističkim izgovorima o ne-umešanosti. Iako se stopa penetracije interneta svugde povećava, još uvek postoje delovi sveta u kojima je veza loša. Ako je blockchain jedini način na koji mali proizvođači mogu snabdevati svetske kompanije, tada će se izostaviti oni koji su najmanje povezani – a verovatno i ekonomski obespravljeni.
Što se tiče industrije koje su više fragmentirane, poput celuloze i papira, moglo bi se pojaviti nekoliko sukobljenih platformi koje se koriste za praćenje iste robe. To bi primoralo proizvođače i dobavljače da se specijalizuju na osnovu toga ko je njihov klijent ili da nauče kako da koriste više platformi. Rizik od zbrke i grešaka očigledno bi bio visok.
Fokusiranje na funkcionalnost umesto na tehnologiju
U intervjuu za Knovledge @ Vharton, Stefan Gstettner iz Boston Consulting Group (BCG) upozorava na preuveličavanje funkcionalnih blokova koji se nude u upravljanju lancima snabdevanja.
“U prvim danima blockchaina postojala je ideja da ova tehnologija može pomoći povezivanju strana u lancu snabdevanja”, kaže on. “To je generalno tačno. Međutim, ako samo želimo da povežemo strane koje se ionako poznaju, postoji mnogo konkurentskih tehnologija poput EDI [elektronske razmene podataka] ili onoga što mnogi nazivaju kontrolni toranj lanca snabdevanja. Pitanje je: Zašto se blockchain ovde smatra obećavajućom konkurentnom tehnologijom? “, dodaje on.
Umesto toga, on preporučuje fokusirati se na jedinstvenu funkcionalnost koju ova tehnologija donosi, a to je njena sposobnost uspostavljanja poverenja u interakciji među strancima. Kompanije moraju da smisle kako da ovu prednost kanališu, izbegavajući gore navedene nedostatke takvih platformi pre nego što budu u mogućnosti da koriste blockchain u upravljanju lancima snabdevanja na širokoj skali.
Zasad se stručnjaci slažu da je još uvek rano za blockchain; da većina kompanija ne zna kako da ga upotrebi za dodavanje vrednosti svom poslu i da je krivulja učenja pred nama strma.
Foto: Image by xresch from Pixabay
