Održana je prva virtuelna međunarodna konferencija“EKONOMSKI IZAZOVI DRŽAVA JIE NAKON PANDEMIJE KORONA VIRUSA”čiji je inicijator i organizator Fakultet za menadžment Herceg Novi.
Suorganizatori Konferencije, održane 27. Aprila 2020, su PIM Univerzitet iz Banja Luke, Fakultet za projektni menadžment iz Beograda i Fakultet poslovne ekonomije i Institut poslovne ekonomije iz Skoplja. Konferencija koja je zamišljena kao virtuelna stručna konferencija koja se realizuje putem ZOOM aplikacije je okupila paneliste iz četiri države sa četiri univerziteta koji su imali priliku da kroz izlaganja i diskusiju iznesu stavove o ključnim temama konferencije.
Teme konferencije o kojima su diskutovali učesnici su:
Da li je reakcija organa državne uprave i lokalne samouprave država JIE bila pravovremena sa konkretnim ekonomskim mjerama podrške privredama?
Da li će preduzete mjere biti dovoljne za oporavak država JIE?
Koliko će navedena pandemija uticati na privrede država JIE u cjelini?
Operativni program mjera podrške za izlazak iz krize i mjere ekonomskog oporavka.
Potrebno je sačuvati zaposlenost, čime se stimuliše tražnja i čuva standard i kvalitet života građana.
Cilj konferencije bio je da profesori sa univerziteta, instituta, istraživačkih centara iz različitih država javno diskutuju o navedenim temama otvarajući i razvijajući nove pravce istraživanja.Učesnici su se osvrnuli i na mjere Nacionalnih koordinacionih tela. Zaključak panelista nakon izlaganja i zajedničke diskusije je sledeći:
Recesiona kriza izazvana pandemijom Korona virusa, koja je već dobila ime The Great Lockdown (Veliko zaključavanje), će ostaviti posledice na svetsku ekonomiju. Države JIE posebno one koje su orijentisane na turizam će imati pad ekonomskih aktivnosti koje su prouzrokovane pandemijom. Mere sa kojima su izašle Vlade moraju da se sprovode brže uz konsultacije sa širokim krugom eksperata počev od visokoškolskih ustanova, unije poslodavaca, asocijacija menadžera, privrednih komora itd. Navedene mere posebno treba da budu usmerene ka mikro, malom i srednjem biznisu koji je najviše pogođen. Potrebno je sačuvati zaposlenost, čime se stimuliše tražnja i čuva standard i kvalitet života građana. Panelisti su konstatovali da je kriza potencijalna šansa za restart kompletnog ekonomskog sistema kreiranjem odgovarajućeg stimulativnog institucionalnog okvira za buduće tržišno poslovanje. Potrebno je raditi na jačanju domaćih brendova koji će uticati na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita i čime se smanjuje zavisnost domicilnih država od dislocirane proizvodnje. Državni intervencionizam je neophodan u meri koja će kreirati institucionalni okvir za buduće tržišno poslovanje i gde se izgradnjom društvenih (formalnih i neformalnih) i ekonomskih institucija stvara preduslov za racionalnu alokaciju resursa i efikasno privređivanje. Socijalni kapital ima važnu ulogu u kreiranju institucija. Digitalizacija i inovacije su velika šansa za ubrzani oporavak i racionalizaciju i efikasnost poslovnih procesa.Veliki potencijal postoji u razvoju kulturnih, kreativnih industrija i IT industrije.
Učesnici konferencije bili su:
Foto: Privatna arhiva
Doc.dr Irena Petrušić dekan Fakultet za menadžment Herceg Novi;
Doc.dr Nikša Grgurević prodekan za nastavu Fakultet za menadžment Herceg Novi;
Prof.dr Vasilije Kostić rukovodilac posdiplomskih studija Fakultet za menadžment Herceg Novi;
Prof.dr Dragan Đuranović rektor PIM Univerzitet Banja Luka;
Prof.dr Ilija Džombić direktor PIM Univerzitet Banja Luka;
Doc.dr Bojana Ostojić profesor Fakultet za projektni menadžment Beograd;
Doc.dr Milutin Pečić profesor Fakultet za projektni menadžment Beograd;
Doc.dr Azemina Mašović profesor Fakultet poslovne ekonomije Skoplje;
Doc.dr Adrijana Bulevska-Zarić profesor Institut poslovne ekonomije Skoplje;
Mr Sanja Peruničić moderator konferencije Falultet za menadžment Herceg Novi.
Doc. dr Azemina Mašović, Fakultet poslovne ekonomije Skopje, Republika Severna Makedonija, istakla je “da uticaj krize na ekonomije zemalja Jugoistočne Evrope pre svega ovisi od scenarija koji će se realizovati u odnosu na vreme trajanja krize, i „da će svaka zemalja usvojiti paket mera koji odgovaraju njenoj ekonomskoj politici i okolnostima, kao i njenom fiskalnom prostoru.“
„Bilo bi dobro da svaka zemlja razvije određene scenarije u odnosu trajanja krize i da u skladu s tim usvoji odgovarajuće ekonomske mere. Veličina i dugoročnost negativnih efekata krize, kao i efikasnost usvojenih ekonomskih mera, prvenstveno ovise o scenariju koi će se realizovati u odnosu trajanje ove krize.“
U nastavku možete pogledati link sa video snimkom konferencije:
