Pored toga što je pluta reciklabilan i prirodan materijal, njena široka upotreba doprinosi očuvanju životne sredine, dok zatvarači od plute, poznatiji kao pampuri čine oko 60% ukupne industrijske proizvodnje plute
Vreme konzumerizma i 21. vek doveli su do toga da ne obraćamo pažnju na male stvari koje mogu biti veoma značajne. Svako od nas je minimum jednom u životu imao dodira sa čepovima od plute, takozvanim pampurima, ali se nikada nije zapitao na koji način se oni prave, odakle dolaze i koliko je vremena potrebno da jedan takav čep dođe do flaše baš spremne za njega.
Istorijski gledano, smatra se da se pluta koristila u Egiptu, Persiji i Vavilonu još pre 3000. godine pre nove ere. Davne 1750. godine izgrađena je i prva fabrika pampura u Đironi, odakle se proizvodnja proširila i na druge delove Španije, dok je danas glavni proizvođač pampura Portugalija, a za njom upravo sledi Španija.
Kako nastaje pluta?
Prvenstveno, pluta kao reciklabilan materijal dobija se od sunđeraste kore hrasta plutnjaka, ali je potrebno da prođe bar 25 godina pre skidanja njegove kore po prvi put. Tek sa trećim skidanjem kore dobija se visokokvalitetna pluta potrebna za proizvodnju plutanih zatvarača, poznatija kao „amadia“. Tada starost hrasta dostiže 43 godine, ali je hrast plutnjak jedino drvo čija se kora regeneriše i koja može biti skidana oko 17 puta tokom njegovog života, koji u proseku traje dve stotine godina.
Izuzetno je bitno da plutu skidaju specijalizovani stručnjaci, u periodu između maja i avgusta, kada je drvo u svojoj najaktivnijoj fazi rasta. U tom periodu je lakše skinuti koru, a da se pritom ne ošteti stablo. Interesantno je da se na mestu sa kog je kora uklonjena upisuje godina ekstrakcije, a izvađena pluta treba da odstoji oko šest meseci pre početka obrađivanja.
Takođe, razlikuje se nekoliko faza proizvodnje čepova od plute. Prvenstveno je to kuvanje od najmanje sat vremena kako bi se odstranili materijali rastvorljivi u vodi, smanjila debljina, a povećala gustina i mekoća. Nakon nekoliko nedelja pluta se seče na kriške, ali je potrebno da one budu malo šire od željene širine pampura. Plutu je potrebno izbušiti šupljom bušilicom prema potrebnoj širini pampura, posle čega dolazi na red sušenje.
Naravno, potrebno je klasifikovati plutane čepove prema kvalitetu, a zavisno od potreba kupca, na pampurima se može štampati tekst ili logotip zagrevanjem, laserom ili mastilom za štampanje. Nakon celokupnog završenog posla, plutani čep se oblaže parafinom ili silikonom radi poboljšanja izolacije i lakšeg ubacivanja ili vađenja čepa iz flaše.
Odakle nam dolazi pluta?
Drvo hrasta plutnjaka najzastupljenije je u mediteranskim zemljama, pomenutoj Španiji, Portugaliji, ali i u Italiji, Maroku, Tunisu i Alžiru. Čepovi od plute, poznatiji kao pampuri čine oko 60% ukupne industrijske proizvodnje plute, dok se ostatak koristi za proizvodnju termičkih izolatora, u stanovima, vagonima metroa, ali i Nasinim raketama.
Ono što izdvaja plutu od drugih materijala pogodnih za zatvaranje tegli, flaša za vino, šampanjac, sirće, ulje, nije samo njen prirodan materijal već i nepropustljivost, elastičnost, termička izolacija, ali i lakoća jer je njihova težina svega nekoliko grama.
Vrste čepova od plute
Moguće je razlikovati čepove od prirodne plute, ali i od tehničke plute, koji se zovu još i aglomerisani pampuri. Tehnička pluta sadrži jedan ili više diskova od prirodne plute, na jednom ili na oba kraja pampura. Takođe, na krajevima tehničke plute mogu stajati i drugi materijali kao što su plastika, metal, staklo, kaučuk, drvo…
Plutani čepovi mogu biti različitih dimenzija, boja, ali i oblika, u zavisnosti od potreba kupaca. Izrađuju se u skladu sa standardima međunarodnih propisa o izradi zatvarača od plute (ICCSMP).
U našoj zemlji postoji nekoliko kompanija koje se bave preradom proizvoda od plute, uvozom i distribucijom plutanih zatvarača.
Naslovna fotografija: Photo by Mauro Lima on Unsplash
