Pandemija Covid-19 imala je veliki uticaj na potražnju za ambalažom, prvenstveno zbog promena u ponašanju potrošača, ali i zbog svih ekonomskih uticaja, počev od razvoja e-trgovine do izazova u lancu snabdevanja.
Iako je dugoročni uticaj pandemije Covid-19 na industriju ambalaže teško predvideti, za sada se može reći da su određeni koraci, kao što je smanjenje upotrebe plastične ambalaže, počeli da menjaju dalji tok razvoja ove industrije.
Multinacionalna kompanija Smithers nedavno je objavila dokument sa pet ključnih činjenica o tome kako Covid-19 utiče na industriju ambalaže. Same činjenice zasnovane su na tri scenarija koji su pokazala pad potražnje za ambalažom, gde je farmaceutska industrija, kao i industrija hrane, pića, duvana najmanje pogođena, dok je kozmetička industrija pretrpela najveće gubitke.
Procenjuje se da je vrednost ambalaže pala između 3,7% i 12,3% u 2020. godini, dok se oporavak očekuje u izazovnoj 2021. Takođe, prognoze za ovu godinu nisu optimistične – očekuje se pad prometa u sektoru ambalaže jer prvenstveno potrošači manje troše, mnogi su ostali bez posla, a došlo je i do promena u ponašanju upravo zbog pandemije.
Uticaj na e-trgovinu
Korona virus u velikoj meri uticao je na kupovinu tokom 2020. godine, stim što su veliku ulogu igrala sama pakovanja proizvoda. Veliki deo ambalažne industrije bio je u usponu, potrošači su kupovali više preko interneta, a sve potrepštine, od osnovnih životnih namirnica, do odeće, obuće, dostavljana su do vrata. Fokus se prebacio na sigurnu dostavu proizvoda te je prepoznat i značaj ambalaže kao bitnog elementa koji čuva proizvod. Trgovci su počeli da biraju ambalažu koja smanjuje rizik od oštećenja proizvoda, curenja, kao i gubitka.
Uticaj na održivost
Iako se pre pandemije korona virusa intenzivno govorilo o zabrani korišćenja plastičnih kesa, kao i postepenog povlačenja plastične ambalaže iz upotrebe, mišljenje se u pojedinim državama promenilo, bar privremeno.
Dostava hrane na kućnu adresu dovela je do pitanja da li se korona virus može preneti preko ambalaže te su mnogi dobavljači, obraćajući pažnju na higijenske prednosti plastičnog pakovanja, ostali pri tome da proizvode pakuju u jednokratne kese i flaše koje bi se odmah bacale. Cilj je bio da se smanji strah kod potrošača.
Uticaj na lanac snabdevanja
Celokupna situacija sa zatvaranjem granica, kao i policijskim časom u mnogim državama, dovela je do panike stanovništva i ogromne potražnje za najosnovnijim životnim namirnicama. Rafovi u mnogim prodavnicama su bili prazni, a lanac snabdevanja se suočio sa velikim izazovom-kako organizovati snabdevanje maloprodajnih i veleprodajnih trgovinskih lanaca, ali i kako ispratiti nagli rast e-trgovine.
Američka marketinška agencija Nielsen predviđa da će 70% potrošača širom sveta obavljati kupovinu prehrambenih proizvoda putem interneta do 2024. godine. Bezbednost hrane, kao i bezbednost ambalaže će takođe dobiti na većem značaju što će dovesti do blagostanja potrošača.
Uticaj na sektor materijala
Fleksibilna ambalaža je među najmanje pogođenim sektorima upravo zbog visokog udela koji se odnosi na ambalažu za hranu. Gotova upakovana jela i konzervirana pića postala su sve traženija tokom pandemije jer su potrošači pravili zalihe robe sa dužim rokom trajanja i adekvatnom ambalažom.
U sektoru kartonske ambalaže situacija je slična, stim što se problem javio kod neprehrambenih proizvoda čija je potražnja znatno opala. Takođe, zatvaranje barova, hotela i restorana uticalo je i na staklenu ambalažu, što je donekle nadoknađeno većom prodajom pića u maloprodaji.
Potražnja za tekstilnom ambalažom (vreće) i drvenom ambalažom (bačve, palete) je znatno smanjena i oporaviće se samo kako ekonomija i trgovina se budu oporavljale.
Uticaj na robu široke potrošnje – hrana, piće, sredstva za negu i higijenu
Sektor ambalaže za hranu je najmanje pogođen od svih područja, ali različitoj meri u lancima snabdevanja hranom širom sveta. Neki od onih u najsiromašnijim delovima sveta pogođeni su više od drugih. Uglavnom je maloprodaja hrane dobro funkcionisala ali sektor prehrambenih usluga je doživljavao velike poteškoće iskusivši najgore uslove za poslovanje do sada.
Uticaj krize na piće se odvijao paralelno sa uticajem na hranu. Prelazak sa HoReCa modela konzumiranja na maloprodaju može se uočiti na primeru piva gde je evidentan pad prodaje točenog piva a porast flaširanog. Malo je verovatno da će to biti dovoljno da nadoknadi izgubljenu prodaju.
Potražnja za ambalažom proizvoda za zdravstvenu zaštitu u celini je i dalje velika, mada treba napomenuti da je trenutna situacija dovela do snažne prodaje određenih proizvoda dok su drugi u padu. Sektor kozmetičke industrije je za vreme pandemije doziveo značajan pad. Saloni lepote širom sveta ne rade ili rade ograničeno, potrošnja kozmetičkih preparata svela se na sapun i najosnovnije proizvode.
U domenu ostalih proizvoda široke potrošnje, tržište sredstava za higijenu je i dalje jako, a što takođe važi i za duvansku industriju. Elektronski uređaji, kućni aparati beleže značajan pad na globalnom nivou, posebno jer prodanice ne rade, ali se ne očekuje ni značajan porast prodaje nakon izlaska iz sveopštih restrikcija.
Krajnji rezultat
Činjenica je da su mnogi biznisi propali, a da će se posledice pandemije tek osetiti. Potrošači su postali konzumenti robe koja zadovoljava osnovne potrebe, dok je e-trgovina postala sastavni deo života. Da li smo spremni da prepoznamo mogućnosti za razvoj, širenje poslovanja? Koliko će promene u lancu snabdevanja uticati na tok biznisa? Koliko smo spremni na sve neizvesnosti koje nas očekuju? Ovo su samo neka od pitanja koja su navedena kao zaključak objavljenog dokumenta kompanije Smithers, a na koja nećemo tako lako naći odgovore.
Naslovna fotografija: Anna Shvets/Pexels.com
