Mogu li se u Srbiji primeniti iskustva Slovenije u upravljanju komunalnim otpadom? – Predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije posetili su slovenački centar za reciklažu RCERO
Delegacija srpskih parlamentaraca boravila je u Ljubljani povodom studijske posete Zelene poslaničke grupe Sloveniji, po pitanju razmene iskustva i primera dobre prakse Slovenije u upravljanju otpadom i zaštiti životne sredine.
Prema rečima narodne poslanice Dubravke Filipovski, koja je bila član delegacije, „preneta iskustva su veoma poučna, Ljubljana je na putu da postane grad bez otpada. Imali smo priliku da obiđemo Regionalni centar za upravljanje otpadom RCERO koji je jedan od najmodernijih u Evropi, i u kom se prerađuje otpad trećine stanovništva Slovenije iz 43. lokalne samouprave, a godišnje se reciklira 170.000 tona otpada, što je za nas fascinantna brojka. Ovo je najmoderniji ekološki projekat u Sloveniji koji je koštao 125. miliona evra, od toga 75% finansirano je iz fondova EU, a 25% uz učešće države. Danas centar prerađuje 95% otpada pretvarajući ih u reciklažne materijale i čvrsto gorivo, a svega 5% otpada šalje na deponiju. Srbija je još uvek zemlja kandidat za članstvo u EU i nisu nam dostupni fondovi kao zemljama članicama. Takođe, Srbija ima veći broj lokalnih samouprava u odnosu na Sloveniju ali je svaka razmena iskustva dragocena“, istakla je Filipovski.
Primer Ljubljane u rešavanju problema komunalnog otpada i zagađenja
Odlukom gradskih vlasti u Ljubljani su 2013. godine ispred svakog ulaza postavljene kante za razvrstavanje otpada, koje su sada zamenili podzemni kontejneri koje građani otvaraju ličnom karticom i odlažu otpad prema njegovoj strukturi. Opšta ekološka situacija po pitanju kvaliteta vazduha Ljubljanje, poboljšala se izmeštanjem automobila i autobusa gradskog prevoza iz centra grada. Voda koju piju stanovnici Ljubljane je čista do nivoa da se ne hloriše, oko 90% objekata ima sprovedenu kanalizaciju, tako da je Ljubljana, s pravom ponela titulu Zelene prestonice Evrope 2016.godine
Slovenci kažu da sve počinje od podizanja ekološke svesti stanovništva, tako da su se odlučili za edukaciju dece od ranog stadijuma, koja su još u vrtiću da uče razvrstavanje otpada i kako se čuva životna sredina.
Tokom ove posete srpski parlamentarci susreli su se sa slovenačkim kolegama, koji su ujedno i poslanici u parlamentu Evropske unije, informišući se o pitanjima energetike, EU zakonodavstva, konceptu razvoja „pametnih sela“ (smart village’s), što predstavlja Evropsku mrežu za razvoj ruralnih oblasti, kroz inovativni program razvoja atraktivnosti i održivosti sela.
Prema informaciji iz Udruženja reciklera Srbije, u Srbiji danas postoji 2.200 firmi koje se bave sakupljanjem i reciklažom otpada, što je u odnosu na 2009. kada ih je bilo 200, ogroman napredak. Takođe, prema istom izvoru, u protekle tri godine u ovoj industriji zaposleno je više od 10.000 ljudi.
Foto:privatna arhiva
