Povećanje troškova brojnih inputa u proizvodnji papira i kartona uticalo je na to da se industrija papirne i kartonske ambalaže prilagođava novim tržišnim okolnostima i nestalnim cenama sirovine i problemima u transportu, dok potražnja raste.
Industrija ambalaže od talasastog kartona tokom pandemije Covid –19 pogođena je naglim povećanjem cena sirovina i energenata na globalnom nivou a sve to automatski je dovelo do povećanja cena gotovog papira na tržištu. Sa druge strane, rast sektora e-trgovine, kao i razvoj svesti o održivom razvoju i ekologiji i smanjenje upotrebe plastičnih kesa povećala je potražnju za celulozom i papirom za pakovanje.
Reciklaža otpadnog kartona kao rešenje?
Očekuje se da će globalno tržište celuloze i papira dostići 370,12 milijardi USD do 2028. i pokazati CAGR od 0,74% tokom razdoblja predviđanja. Sve veća zabrinutost za okolinu povećava potražnju za ekološki prihvatljivom ambalažom, a sve veća potražnja za ekološki prihvatljivom ambalažom verovatno će podstaći rast tržišta, kažu Fortune Business Insights™ u svom izveštaju pod naslovom “Tržište celuloze i papira, 2021.-2028.”
Da bi ispunili zahteve tržišta za papirnom i kartonskom ambalažom, prozvođači papira, odnosno ambalaže od papira i kartona nastoje da se preorijentišu u ovom slučaju na reciklirani papir, odnosno na iskorišćenje stare hartije. No i u tom delu se u globalnom smislu nailazi na probleme jer kompanije koje se bave preradom otpadnog kartona i papira moraju da nađu način da prevaziđu višestruko povećanje troškova uzvoza starog papira usled, pomenutog porasta cena energenata i transporta ali i situacije u kojoj se određene države ograničavaju izvoz starog papira kako bi ga koristile za svoje potrebe.
Kina je poslednjih godina postala veliki potrošač papira a samim tim i uvoznik starog papira iz celog sveta, uključujući i Evorpu što ostalim zemljama otežava nabavku za njihove potrebe. Zbog problema sa strujom u Kini, kao i otežanim transportom usled pandemije Covid -19, i smanjenjenjem izvoza zbog njihovih potreba, počela je da raste potražnja za gotovim papirom iz Indije i drugih delova sveta. A kada raste potražnja, naravno, raste i cena. Indija se u konkretnom slučaju poradovala porastu potražnje i u tome videla svoju šansu, ali njihove fabrike su se suočile sa nedostatkom otpadnog papira, porastom troškova uvoza, odnosno, transporta kao i porastom drugih troškova proizvodnje.
Čini se da je industrija papira i kartona u začaranom krugu neizvesnosti zbog porasta cena i nedostupnosti sirovina što nadalje utiče i na kompletan lanac snabdevanja, dok potražnja za papirnom ambalažom sve više raste.
”Stari papir, kao sirovina učestvuje u svim papirima 42 %, a pre 15 godina je učestvovao sa 15 %i otuda tolika potražnja. Sedamdesetih godina prošlog veka se za proizvodnju svih vrsta papira, kojih ima oko dve hiljade, 80 % koristila celuloza iz drveta. Danas 52 odsto svih papira na svetu se pravi od recikliranih vlakana – stare hartije, a 48 odsto od primarnih vlakana. Taj trend godišnjeg rasta iznosi 1,5 odsto, a u jugoistočnom delu Evrope četiri odsto.”, objasnio je profesor Milorad Krgović, ekspert Ujedinjenih nacija za celulozu i papir u svom intervjuu za Politiku.
E-commerce i industrija papira i kartona
Na povećanu potrebu za papirnom ambalažom u vidu papirnih kesa i kartonskih kutija za dostavu, uticao je i ubrzan razvoj online trgovine. Posebno u zemljama u razvoju koje beleže veliki porast upotrebe pametnih telefona i interneta. Pored povećanja intenziteta online poručivanja raznih proizvoda u “ovo kolo su se upleli” i brojni restorani kombinujući, zbog pandemije, tradicionalni model rada sa poručivanjem preko interneta, u saradnji sa novonastalim online servisima za brzu dostavu hrane, zatim, masovni prelazak na internet prodaju od strane brojnih sektora, kao i dodatno širenje globalnih e-commerce kompanija poput Amazona i pokretanja novih.
Šansa za Srbiju
U ranije pomenutom intervjuu profesor Krgović ističe da Srbija ima potencijal za razvoj i ponovno pokretanje nekadašnjih fabrika za proizvodnju papira, novinskog i ambalažnog, ili pak formiranjem nove savremeno opremljene proizvodnje papira recikliranjem stare hartije.
“Da bismo obezbedili sigurnost u snabdevanju i da bismo imali odgovarajući kvalitet i EU standarde naših novina, najbolje bi bilo da imamo sopstvenu proizvodnju papira, sa odgovarajućim kvalitetom koju diktiraju svetski standardi u ovoj oblasti.”, istakao je prof. Krgović, napominjući da je prednost Srbije i u dodatnoj stimulaciji sakupljanja otpadnog papira kao i u niskoj ceni struje, drugih energenata i radne snage, ali da je potrebno pokrenuti inicijativu za izradu studije za povećanje domaće proizvodnje papira, novinskog i ambalažnog, uz državnu podršku.
Ako nestalnosti tržišta sirovina za proizvodnju papira i kartona dodamo i povećanje cena drugih elemenata u izradi ambalaže, npr. skroba, boja i aditiva, kao i tehničke opreme, zaključujemo da se industrija ambalaže od papira i kartona nalazi u nepopularnoj situaciji povećanja cena svog krajnjeg proizvoda usled nestalne, otežane nabavke osnovnih sirovina i povećanja troškova proizvodnje a što kao konačan rezultat može imati povećanje cene koju plaća krajnji potrošač.
Dok, sa jedne strane postoje otežani uslovi proizvodnje i nabavke sirovina za proizvodnju papira i kartona, sa druge potražnja za ambalažom od papira i talasastog kartona i dalje raste. Ovo dovodi do vrlo dinamične i promenljive tržišne situacije u segmentu kartonske industrije o kojoj i proizvođači i distributeri papira i kartona nemaju sigurna predviđanja dok se trude da odolevanju brojnim izazovim među kojima je i redovno snabdevanje stalnih kupaca. Proizvođači ambalaže se snalaze uglavnom tako što nastoje da naprave zalihe neophodne za kontinuiranu proizvodnju.
Naslovna fotografija: Pixabay.com