Kartonska ambalaža se izuzetno dugo koristi za pakovanje prehrambenih proizvoda. Papir i karton su obnovljivi i biorazgradivi materijali.
Papir i karton se proizvode od celuloznih vlakana koja se uglavnom dobijaju iz drveta. Zato giganti u proizvodnji papirne ambalaže, velike globalne kompanije uglavnom poseduju i ogromne površine pod šumom ali i recikliraju stari papir. U laboratorijama širom sveta se takođe rade razni pilot projekti dobijanja celuloze iz drugih biljnih vrsta.
Ambalaža za hranu od papira ili kartona se uglavnom koristi samo za suvu hranu (brašno, pirinač, šećer, hleb, peciva..). Kao takva, papirna ili kartonska ambalaža se najčešće koriste kao sekundarna ambalaža, kao kutije i kese. Kartonske kutije i papirne kese su vrlo pogodne i za kreiranje vizuelnog identiteta upakovanog proizvoda i prenošenje poruka potrošačima.
Аmbalažni papir ili karton je često najznačajniji deo višeslojne ambalaže. Kada je papir presvučen slojem plastike postaje ambalaža koja može biti dobra za tečnu ili masnu hranu. Određenim hemijskim postupcima i karton može postati nepropusni materijal.
Hemijska bezbednost kartonske ambalaže
Osnovnu strukturu papira čine celulozna vlakna. Tokom procesa proizvodnje, kako bi se dobio papir ili karton željenog kvaliteta i karakteristika, moraju se dodavati različiti aditivi. To su najčešće: punioci, lepkovi, sintetička veziva, biocidi ili konzervansi, premazi i dr. Papir i karton se najčešće farba i štampa na spoljašnjoj površini. Od njih se prave i etikete za ambalažu od drugih materijala.
Tačan hemijski sastav papirne ili kartonske ambalaže je često izazov i za same proizvođače. Zato je važna hemijska bezbednost ove vrste ambalaže, posebno ako se koristi kao ambalaža za hranu.
Papir i karton, kao ambalaža za hranu, su veoma porozni materijali i nemaju dobra barijerna svojstva. Zbog toga supstance iz ambalaže lako migriraju u hranu. Postoji mogućnost da štamparske boje, zaostali rastvarači, UV filteri, lepkovi sa spoljašnje, štampane površine migriraju ka unutrašnjim slojevima, a potom i u hranu. Hemijska migracija komponenti iz papira ili kartona zavisi od njihovog sastava, vrste hrane koja je upakovana, kao i uslova skladištenja (temperatura, vlažnost, svetlost..). Proizvođači papirne i kartonske ambalaže koriste specijalne boje i aditive koji su dozvoljeni za upotrebu u ambalaži za prehrambene proizvode.
Papir umesto plastike?
Porast upotrebe papirne i kartonske ambalaže dodatno je podstaknut težnjom da se plastika zameni biorazgradivim materijalom. Da bi bili efikasna zamena plastičnoj ambalaži, papir i karton moraju biti vodootporni i otporni na masnoću iz hrane. To znači da se moraju impregnirati premazima ili im se moraju dodavati određena hemijska jedinjenja. Tako se vrlo često, u ovu svrhu, koriste per- i polifluoroalkilna jedinjenja (PFAS). Međutim, ovo su veoma štetna jedinjenja po zdravlje ljudi i ekosistema, a i u prirodi su nerazgradiva.
Ovo je jedan primer kada nov kvalitet i funkcionalnost materijala dovodi do povećanog rizika od hemijske bezbednosti po zdravlje ljudi.
Hemijsku bezbednost hrane, odnosno, zdravlje ljudi i životne sredine odgovorne kompanije čuvaju tako što izbegavaju upotrebu potencijalno štetnih aditiva ili ih strogo kontrolišu kako bi bili u zakonski dozvoljenim granicama.
PROČITAJTE JOŠ: Nova istraživanja pokazuju: KARTON se može 25 puta reciklirati
Kraj životnog ciklusa ambalažnog papira i kartona
Veliki broj zemlja odvojeno sakupljaju i recikliraju papir i karton koji nije štampan. Ipak, ambalaža za hranu često se ne može reciklirati. Ona sadrži razne hemijske komponente, štamparske boje, premaze i ostatke hrane. Kompostiranje papirne i kartonske ambalaže je moguće ali i to nosi određen rizik: koncentrovanja metala i nekih štetnih jedinjenja (nap r. PFAS) koje tako mogu dospeti u lanac ishrane i životnu sredinu.
Zbog toga je najčešće rešenje spaljivanje ili odlaganje na deponijama.
Reciklaža papirne i kartonske ambalaže
Recikliranje papira i kartona je već ustaljena praksa, poznatim tehnologijama u mnogim zemljama. Proizvodi od reciklata se koriste u širokom opusu, pa čak i za kontakt sa hranom.
Otpad sadrži različite vrste papira i kartona: ambalažu za hranu i druge predmete, novinski papir, sekundarnu kartonsku ambalažu, časopise, papir za kopiranje bez ugljenika, termo-papir za štampanje i drugo. U većini ovih papirnih materijala nalazi se veliki broj štetnih i opasnih supstanci. Kako se one teško uklanjaju iz reciklažnog materijala, ovakava sirovina nije pogodna za proizvodnju predmeta za kontakt sa hranom. Opcija dodavanja svežih, nekorišćenih celuloznh vlakana tokom recikliranja može smanjiti količinu štetnih supstanci u recikliranom materijalu. Međutim njihovo prisustvo uvek nosi rizik da lako mogu migrirati u hranu.
Proces recikliranja
Da bi papir i karton postao reciklažni materijal mora se prvo razvrstati od ostalih materijala. Međutim, razvrstavanje sakupljenog karona i papira, na materijal za hranu i druge vrste predmeta, nije uobičajena praksa. Tako da najčešće celokupan materijal od papira i kartona ide u proces recikaže. On obuhvata prvo pulpiranje (stvaranje „papirne kaše“ sa vodom), zatim uklanjanje nevlaknastih delova pa prečišćavanje pulpe. U toku procesa reciklaže mogu se dodavati supstance za beljenje ili drugi aditivi, uklanjati boje i dr. Uvek je potrebno dodati i sveža, nekorišćena celulozna vlakna kako bi se održao kvalitet krajnjeg proizvoda, kada se iz pulpe određenjim procesima formira karton ili papir.
VAŽNO JE ZNATI
Hemijska bezbednost recikliranog kartona
Kada se proizvodi papir ili karton za ambalažu za hranu, od recikliranog materijala, u njoj se često mogu naći određene opasne i štetne supstance. One lako mogu migrirati iz ambalaže u hranu. Mogu se svrstati u nekoliko grupa:
• Mineralna ulja MOH (sa zasićenim ugljovodoničnim nizom ili sa aromatičnim jezgrom u svom sastavu).
Ona potiču iz štamparskih boja, aditiva ili/i pomoćnih sredstava koja se koriste tokom reciklaže.
• Bisfenoli (bisfenol A i drugi bisfenoli) se javljaju ako se termo-papir nalazi u reciklažnom materijalu
• Fotoinicijatori (UV filteri) koji se nisu u potpunosti razgradili tokom štampanja i stajanja
• Ftalati (plastifikatori/omekšivači) se u poslednjim decenijama koriste, pored plastike, koriste i u papiru /kartonu radi poboljšanja njihovih osobina
Takođe se mogu naći i jedinjenja iz grupe: polihlorovani bifenili (PCB). Ova jedinjenja su opasna po zdravlje a u prirodi su praktično neragradlivi.
Kako poboljšati bezbednost reciklirane ambalaže od papira?
U proizvodnji kartona za ambalažu i ambalaže od papira ili kartona, proizvođači koriste funkcionalne barijere i apsorbente za poboljšanje bezbednosti.
Bezbednost ambalaže za hranu, od recikliranog materijala se može poboljšati smanjenjem moguće migracije štetnih supstanci, na nekoliko načina:
• Upotreba čistih, nekorišćenih vlakana za ambalažu u direktnom kontaktu sa hranom.
• Plastična folija ili plastična vrećica unutar papirne i kartonske ambalaže za direktan kontakt sa hranom. Ovakva funkcionalna barijera može da spreči ili umanji hemijsku migraciju štetnih supstanci.
• Primena određenih aditiva, kao što je aktivni ugalj u procesu prečišćavanja pulpe. Aktivni ugalj vezuje za sebe veliki broj supstanci. Tako se u proizvodima od reciklirnog papira/kartona može naći manja koncetracija opasnih i štetnih materija.
Međutim, sve ovo ima određen uticaj na životnu sredinu i procese recikliranja.
Ovaj problem se može rešiti samo izbegavanjem opasnih hemikalija tokom svih proizvodnih procesa.
Izvor: www.foodpackagingforum.org
