U Velikoj Britaniji je u aprilu 2022. uveden porez na plastičnu ambalažu što je stvorilo brojna pitanja koja proizvođači plastične ambalaže nemaju odgovore
“Potrošači u Velikoj Britaniji će morati da provere tvrdnje proizvođača ambalaže jer bi one mogle biti netačne ili obmanjujuće”, upozorava Martin Kersh, izvršni direktor Udruženja za pakovanje hrane (FPA), uoči trgovinskog sajma Packaging Innovations u Birmingemu, u Velikoj Britaniji, sledeće nedelje, u intervjuu za Packaging Insights.
Uveden u aprilu, porez na plastičnu ambalažu u Velikoj Britaniji nalaže svakoj kompaniji da godišnje uveze više od 10 metričkih tona plastične ambalaže koja sadrži manje od 30% recikliranog sadržaja za 200 funti (247 američkih dolara) po metričkim tonama. Bilo koja količina manja od 10 metričkih tona može biti izuzeta u određenim okolnostima. Procenjuje se da će porez uticati na preko 20.000 preduzeća u Velikoj Britaniji. – piše Packaging Insights
Glavno pitanje koje Kersh vidi sa porezom je kako će kompanije dokazati da se pridržavaju onoga što nalaže propis. “Kako da znamo da li je plastična ambalaža napravljena od recikliranog sadržaja? Sa kojim dokazima kompanije dokazuju svoje tvrdnje?”, pita se on.
Trend lažne tvrdnje
Martin Kersh, u razgopvoru za Packaging Insights, kaže da je rezultujuće pitanje to što se za mnoge proizvode za pakovanje tvrdi da su bez plastike, ali da nisu.
“Čak i ako sadrži samo trag plastike, kao što je 0,0001 odsto, kompanije ne mogu da tvrde da je njihova ambalaža 100 odsto bez plastike. To dovodi u zabludu .”, ističe on.
Takođe, smatra da će sledeće nedelje pronaći takve “lažne tvrdnje” u na sajmu “Packaging Innovations“. On kaže da će kompanije tvrditi da je njihova ambalaža bez plastike ili da sadrži određeni procenat reciklirane plastike iznad 30 odsto,i kada to nije slučaj.
“Siguran sam da će biti zanimljive ambalaže na trgovinskom sajmu “Packaging Innovations“, ali želim da ohrabrim ljude da dvaput provere da li su proizvodi napravljeni od materijala za koji se tvrdi da je napravljen.
Bezumna želja za zamenom plastike je pogrešna jer ne gleda širu sliku – Martin Kersh, izvršni direktor britanskog Udruženja za pakovanje hrane (FPA)
Odgovornost industrije
Izvršni direktor Udruženja za pakovanje hrane (FPA) u Velikoj Brinatniji, Martin Kersh smatra da je odgovornost na industriji da dokaže svoje akreditive za održivost i da inspekciju treba da sprovodi nezavisno telo. Zatim, problem vidi i u tome da ”poreska uprava Velike Britanije kategorizuje proizvode koji nisu za pakovanje kao ambalažu kako bi se izbegle rupe u zakonu.”
“Bavili smo se proizvodima, kao što su kuhinjski predmeti, koji iskreno nisu ambalaža i nema dokaza da su oni ambalaža i nikada nisu prodavani kao ambalaža. Ovo pitanje znači da su određeni proizvodi pod porezom jer se smatraju ambalažom.”
Kersh takođe vidi nedoslednosti kod kompozitnog pakovanja koje se oporezuje kao da sadrži konvencionalnu plastiku.
“Sve je u ugljeniku”
Na pitanje da li sva plastična rešenja treba zameniti papirom, Kerh kaže da postoje aplikacije gde papir i karton ne funkcionišu kao zamena za plastičnu ambalažu.
“Ta bezumna želja za zamenom plastike je pogrešna jer ne gleda širu sliku. Veća slika mora da postane ugljenik. Ako gledamo da smanjimo ugljenik, zašto dolazimo do rešenja koja su intenziviraju ugljenik?”
Produžena odgovornost proizvođača
U martu, Britansko odeljenje za ekološke, prehrambene i ruralne poslove objavilo je zaključke svojih dugo očekivanih konsultacija o proširenoj odgovornosti proizvođača (EPR) koje predlažu da proizvođači snose troškove reciklaže i upravljanja otpadom za svoje proizvode.
Kerš kaže da će tema ovogodišnje debate o ugljeniku biti činjenica da preduzeća za pakovanje moraju da plate vladi novac za EPR.
Iz daljeg razgovora evidentno je da u Velikoj Britanija postoji zabrinutost preduzeća koja plaćaju za EPR o tome gde i kome se sredstva usmeravaju, i kako da budu sigurni da će novac biti zaista utrošen na prikupljanje ambalaže i reciklažu?
Ističući sve veću zabrinutost za životnu sredinu, naglašava da su potrošači sve više zainteresovani za alternativne materijale u pakovanju u odnosu na konvencionalne i takođe govori o ulozi industrije ambalaže u smanjenju otpada od hrane. Naime, unapređenjem funkcija i dizajna ambalaže, hrana ostaje duže sveža čime je duže u upotrebi i samim tim se manje baca. U problemu otpada od hrane, Kersh smatra da je ambalaža deo rešenja i da je bacaje hrane postupanje koje bi trebali biti zakonski kažnjivo.
Kerš nastavlja tako što kaže da se nada da će sada sa visokom inflacijom ljudi prestati da traće hranu i razmišljati o tome šta kupuju i kako je koriste.
Izvor: Packaging Insights
Naslovna fotografija: Any Lane/pexels.com
