U vreme kada u razvijenom svetu uveliko funkcionišu razrađeni i usavršeni sistemi upravljanja ambalažnim otpadom, u Srbiji još nemamo ni naznaku kako bi to moglo da izgleda. Ako je za utehu, a nije, ni Slovenija ni Hrvatska iz najbližeg nam okruženja nisu svoje usavršili, ali su svakako dalje od nas odmakli testirajući konkretne modele depozitnog sistema i postavke primarne selekcije. Šta čini Srbija, šta nam je potrebno da se pokrenemo, da li je rešenje depozitni sistem- DRS ili agilnija produžena odgovornost proizvođača, tzv. EPR, razgovaramo sa Ivanom Jordovićem, direktorom operatera sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, Cenex doo iz Beograda.
Gospodine Jordoviću, Cenex doo je jedan od vodećih nacionalnih operatera upravljanja ambalažnim otpadom, koji su vaši rezultati u proteklom periodu i na koji način utičete na smanjenje ambalažnog otpada?
Proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji prvi put stavljaju ambalažu u promet na tržište RS, dužni su da obezbede preko operatera sistema za upravljanje ambalažnim otpadom da se plasirana ambalaža na zakonom propisan način zbrine. Drugim rečima, iskazano je da su zagađivači u obavezi da sprovode načelo “produžene odgovornosti proizvođača” koja se u Evropi već duži vremenski period primenjuje.
Sklapanjem Ugovora o prenosu obaveza po osnovu Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu sa privrednim društvom Cenex sve svoje zakonske obaveze zagađivači prenose na nas kao operatera sistema.
Cenex preuzima odgovornost da u ime svojih klijenata koji su stavili ambalažu u promet na tržište Republike Srbije, obezbedi sakupljanje i ponovno iskorišćavanje i reciklažu ambalažnog otpada u skladu sa zakonskom regulativom.
Cenex svojim odgovornim poslovanjem u ime klijenata izvršava i ostvaruje nacionalne ciljeve (opšte i specifične) koji su propisani Uredbom o planu smanjenja ambalažnog otpada u RS za period od 2020 do 2024 godine.Tim planom, je između ostalog, predviđeno, da 2024 godine ukupan procenat sakupljenog i recikliranog ambalažnog otpada po svim frakcijama iznosi 65%. U brojevima to znači da bi od 360.000t ukupno plasiranog ambalažnog otpada (podatak iz 2020. godine) na tržište RS, trebalo da se sakupi i reciklira 234.000t ambalažnog otpada.
Uz pomoć saradnje sa javnim komunalnim preduzećima, ovlašćenim sakupljačima i reciklerima, postižemo zadate ciljeve unapređujući sve vreme sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji
U prethodnih 4 godine smo uveli preko 120 pravnih lica u sistem upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, ukupno do sada preko 290 i time povećali odgovornost privrede za generisani ambalažni otpad. Ako bismo gledali zbiran učinak u toku našeg poslovanja, ukupno smo preuzeli obaveza za preko 160 hiljada tona ambalaže, a reciklirali od toga preko 90 hiljada tona. Prošlu godinu smo završili sa ukupno 33.450t preuzetog ambalažnog otpada plasiranog na tržište Republike Srbije, gde smo 5. godinu za redom beležili rast u proseku od preko 10% na godišnjem nivou. Očekujemo da se ovaj trend rasta nastavi i u narednom periodu.
Uz pomoć saradnje sa javnim komunalnim preduzećima, ovlašćenim sakupljačima i reciklerima, postižemo zadate ciljeve unapređujući sve vreme sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji kroz ulaganja u taj sistem putem subvencija kojima stimulišemo prethodno navedene činioce. Kao rezultat našeg odgovornog poslovanja, imamo kontinuitet u rastu broja klijenata i u rastu količina ambalaže koje nam klijenti prenose na upravljanje.
Postoje studije urađene za našu zemlju o uvođenju optimalnog rešenja za upravljanje ambalažnim otpadom (Eunomia -NALED), glas građana takođe se sve više čuje. Šta je po Vašem mišljenju potrebno učiniti da se stvari pomere dalje?
Primarna selekcija, pre svega, je ključna i to kroz konstantne edukacije i podizanje svesti građana o značaju pravilnog razdvajanja otpada,
Uvođenje sistema primarne selekcije bi značilo da građani u posebne kante odvajaju otpad po frakcijama, gde je frakcija papir/karton najzastupljenija i koja iziskuje odvajanje mimo drugih frakcija zbog velike mogućnosti kontaminacije. Obezbeđujući veću „čistoću”, samim tim i kvalitet odvojenih reciklabilnih materijala možemo dobiti veće prihode od reciklaže iz kojih bi se još efikasnije finansiralo unapređenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom.
Važno je napomenuti da pored mogućnosti stimulacije za sve učesnike sistema upravljanja ambalažnim otpadom (i pravna i fizička lica), treba da postoji i kaznena politika koja bi efikasno sankcionisala neizvršenje zakonom propisanih obaveza.
Kao nacionalni operater za upravljanje ambalažom i ambalažnin otpadom, spadate u kompanije koja je svakako deo rešenja a ne problema. Šta bi po Vama, bilo idealno rešenje za našu zemlju za smanjenje ambalažnog otpada?
Da se veći deo komunalnog otpada tretira i da se samim tim što manje odlaže na deponije.
Veća odgovornost i uključenost javnih komunalnih preduzeća i lokalnih uprava u sistem sakupljanja i pogotovo odvajanja ambalažnog otpada.
Stalno i konstantno ulaganje u infrastrukturu, kao što su mesta za odlaganje otpada, reciklažna ostrva, tranfer stanice i reciklažni pogoni.
Potrebno je jačanje inspekcije za kontrolu sprovođenja propisa u vezi upravljanja otpadom.
Potrebno je poboljšati izveštavanje u oblasti upravljanja otpadom, uvesti elektronsko vođenje svih evidencija za privredne subjekte i ojačati administrativni kapacitet Agencije za zaštitu životne sredine.
Smatrate li da ćemo uspeti da ispunimo plan EU postavljen pred Srbiju da do 2030. godine postignemo reciklažu 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada?
Da bi Srbija ispunila zadate ciljeve Evropske unije i dostigla zacrtane količine reciklaže do 2030. godine, trebalo bi da se dosta toga uradi što iziskuje ozbiljnu investiciju u celokupan sistem upravljanja otpadom.
Glavni fokus će morati da se stavi na primarnu selekciju i prikupljanje otpada od građana i eventualno da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača doda i depozitni sistem, ali tek pošto se primarna selekcija potuno implementira.
Ovde se podrazumeva, što je već rečeno, permanentno ulaganje u infrastrukturu, jer bez adekvatne infrastukture zadati ciljevi ne mogu biti dostižni.
U poslednje vreme sve više se pominje koncept depozitnog sistema, međutim, mogu se čuti i stavovi da je to “građenje kuće od krova”. Kakav je Vaš stav o implementaciji DRS-a?
Sistem povrata depozita će sigurno dovesti do povećanja sakupljenih i recikliranih količina otpadne ambalaže. Depozitni sistem sakupljanja ambalaže utiče i na kvalitet sakupljenih reciklabila i na manje nečistoća u njima. Ovim konceptom se može doprineti ispunjenju ciljeva EU o ponovnoj upotrebi i recikliranju .
Međutim ovde smo suočeni sa veoma visokim troškovima ulaganja u ovaj sistem koji se mogu iskazati desetinama miliona evra pa čak i više u relativno kratkom vremenskom period od par godina, što može predstavljati izuzetan teret za našu privredu, jer će najverovatnije ona biti nosilac implementacije i uvođenja depozitnog sistema. Ako imamo u vidu da depozitni sistem efikasno rešava oko 15% od svog ambalažnog otpada (veći deo PET ambalaže, limenke i deo staklene ambalaže) koji se plasira na tržište i ako se sagledaju mogućnosti njegovog uvođenja na celoj teritoriji Republike Srbije, onda se postavlja logično pitanje o njegovoj isplativosti.
Ovde dolazimo do još nekih ključnih pitanja kada je depozitni sistem u pitanju, a to je između ostalog kako i ko će rukovoditi sistemom, odnosno hoće li se odabrati model državno-vođenog depozita ili ne, kao i šta se dešava sa ostalim frakcijama koje nisu obuhvaćene depozitom.
Postoje načini kako da se otpad pretvori u energiju.
Imamo li kao zemlja potencijala i resursa da ambalažni (i ostali) otpad produktivno iskoristimo kao resurs?
Postavljeni su novi cijevi u oblasti upravljanja otpadom u okviru Zelene tranzicije i prelaska na cirkularnu ekonomiju koje bi mi trebali da pratimo:
- smanjenje stvaranja otpada
- smanjenje količina reciklabilnog otpada koji se odlaže na deponije
- upravljanje nastalim otpadom po principima cirkularne ekonomije
U Republici Srbiji se planira izgradnja tri postrojenja za kontrolisano spaljivanje komunalnog otpada. Izgradnja jednog postojenja je u Beogradu i početak rada je planiran za kraj 2022. godine, gde bi se električna i toplotna energija dobijala iz nereciklabilnog otpada. Ako uzmemo u obzir da postojeće cementare u Republici Srbiji već godinama koriste određene frakcije otpada za svoju proizvodnju kroz insineraciju, onda je jasno da postoje načini kako da se otpad pretvori u energiju i kako da se iz otpada izdvoji reciklabila koja ima svoju komercijalnu vrednost i naravno opštedruštvenu, jer čuva prirodne resurse i smanjuje odliv efektive za uvoz sirovina za proizvodnju ambalaže.
Izvor: Ambipak magazin
Naslovna fotografija: Ivan Jordović/privatna arhiva
