Inovativne, pametne mašine i tehnologija približili su industriju plastične ambalaže cirkularnoj ekonomiji i time pokazali da plastika može biti sastavni deo života samo ukoliko se pravilno koristi i na kraju reciklira.
Inovacija kao element u funkciji vremena omogućila je da danas imamo mnogo toga što se pre samo nekoliko godina nije mogli ni zamisliti. Na koji način inovativne mašine i oprema pomažu u proizvodnji ambalaže, tačnije pozitivno doprinose cirkularnoj ekonomiji objasnili su, na Ambipak konferenciji „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“ Radojka Milovanović iz kompanije Neofyton, Vladimir Žugić, CEO Greiner i JP Packaging, prof. dr Branka Pilić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Moderator panela „Kako inovativne tehnologije i mašine u industriji plastične ambalaže podržavaju cirkularnu ekonomiju?“ bio je Aleksandar Zarić, konsultant advokatske kancelarije SOG.
Kako bi se smanjio procenat škarta koji se dobija kao nuspojava u proizvodnji, mašina treba da bude dovoljno efikasna. Razvojem pametnih opcija, pametnih mašina, može se dati doprinos što efikasnijoj proizvodnji.
– Najveći fokus u poslovanju danas je energetska efikasnost, a mašina se konfiguriše tako da ona štedi, pre svega, struju, što je sad postao veliki problem s obzirom na cene samih energenata. Takođe, mašina je pametna. Opcije koje čine samu konfiguraciju jesu opcije koje uče mašinu kako da što optimalnije napravi vaš proizvod, odnosno kako da raspoređuje resurse koji se troše i materijal od koga se proizvod sastoji da bi se smanjila njegova gramaža. Razvojem tehnologija i mi se prilagođavamo svakom trendu – rekla je Milovanović.
Na pitanje moderatora da li primećuju promenu tražnje, očekivanja i navika korisnika njihovih proizvoda, ona je istakla da je to jako primetno, posebno u doba Covid pandemije, kako se povećala potrošnja jednokratnih proizvoda za pakovanje hrane.
– U industriji pakovanja naše kompanije postoji težnja da se dobije što tanji proizvod. Iako zvuči jednostavno, tehnološki je poprilično zahtevno dobiti stabilan proizvod na taj način – istakla je Milovanović.
Plastični materijali su nezamenjivi
Kada je u pitanju pakovanje hrane, plastični materijali su nezamenjivi zbog svih svojstava koje ta plastika ima – cena, laka preradljivost na tradicionalnim tehnologijama, adekvatna barijera, stvaranje brenda, smatra Branka Pilić sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.
– Svakako da u Srbiji i na tržištu imamo problem sa odlaganjem plastike. Susrećemo se sa ostacima mikroplastike, vidimo da je problem sakupljanje i reciklaža, pogotovo jednokratne ambalaže i kontaminiranih proizvoda koji su došli do ekspanzije. Jedan od načina kako možemo delovati jeste smanjena upotreba plastike u samoj proizvodnji, kroz napredne tehnologije i inovacije koje dolaze – ambalaže tanjih zidova – objasnila je Pilić.
Ona navodi da je jedno od značajnih rešenja reciklaža, stim što postoji problem, koji reciklažni materijali mogu da dolaze ponovo u dodir sa hranom. Odgovor leži u biodegradabilnoj ambalaži kao načinu za uvođenje cirkularne ekonomije.
PROČITAJTE JOŠ: Mašine i oprema za preradu plastike NEOFYTON: Partnerstvom do uspeha
Plastični materijali neće nestati iz upotrebe, rešenje je u inovacijama i naprednoj tehnologiji i cirkularnoj ekonomiji
– 15. septembra izašla je nova direktiva EU kojom se tačno definiše kako, na koji način se mogu materijali reciklirati, koje tehnologije i koji procenat aditiva može da se koristi pri ponovnoj proizvodnji ambalaže koja ide ponovo u kontakt sa hranom. Jedno od rešenja jeste biodegradabilna ambalaža, odnosno plastika za određene proizvode – ističe Pilić i dodaje da papir, iako se razgrađuje u prirodi sa prvom kišom, hemikalije koje ostanu posle i koje odlaze u vodene tokove, dosta su opasnije od plutanja plastične ambalaže.
– Ne treba da živimo u zabludi da će plastični materijal nestati iz upotrebe, ali možemo kroz inovacije uticati na smanjenje ugljeničnog otiska i uključiti se u sveobuhvatan krug cirkularne ekonomije. Prvo treba da sredimo naš otpad pa onda da krenemo dalje – navela je Pilić.
Neophodna saradnja svih u lancu cirkularne ekonomije
Mogućnosti proizvođača plastične ambalaže su brojne, ali su određene i očekivanjima kupaca, tržišta, regulativa, kao i cene. S obzirom na to da se kompanija Greiner bavi proizvodnjom plastičnog pakovanja, Vladimir Žugić istakao je da su oni u cirkularnoj ekonomiji jedan deo slagalice, a da bi dobro funkcionisali svi zajedno i da bi cirkularnost imala smisla potrebni su razgovori kako bi jedni druge razumeli.
– Od same proizvodnje plastike, proizvodnje mašina za brizganje plastike, nas kao proizvođača, zatim korisnika, kupaca i reciklera jako je bitno usaglasiti se i proći kroz sve detalje. U svakom delu procesa sve se više gleda na pomenutu energetsku efikasnost. Jedna od glavnih direktiva tiče se recikliranih materijala, smanjenja emisija, smanjenja otpada tako da svi u tom lancu treba da vode računa o svom poslovanju. Tu smo da učinimo sve kako bismo olakšali kolegama pre i posle nas rukovanje ambalažom, sortiranjem, detekcijom, reciklažom i ponovnom upotrebom da bi sve bilo prihvatljivo tržištu – rekao je Žugić.
Moderator panela, Aleksandar Zarić, napomenuo je da se dosta govori o nominalnim procentima recikliranja, da se često postavljaju regulatorni uslovi, a da je Velika Britanija jedan od lidera u Evropi sa oko 60% reciklirane plastike. Iako su to dobri pomaci, ipak ceo ekosistem treba da bude dovoljno zreo kako bi ispratio taj trend.
– Novi trendovi i nove regulative se u samom startu implementiraju u ambalažu, koliko god je moguće. Jako je bitan materijal od kog je napravljena plastična ambalaža, da je 100% reciklabilan, a naš zadatak je da ambalažu pripremimo i olakšamo za reciklažu, da poboljšamo mogućnost detekcije određenih vrsta plastike kako bi bilo lakše sortiranje. Jedan od projekata koji olakšava detekciju sortiranja je digitalni watermark koji se implicira na samu ambalažu, a trenutno je u test fazi -objasnio je Žugić i dodao da preveliki deo njihovih iskorišćenih proizvoda završi na otpadu, bez pravilne reciklaže.
Na kraju, moderator panela, Aleksandar Zarić istakao je da je cirkularna ekonomija timski sport, a da je važan deo tog tima i edukacija. Zaključak panela je bio da je neophodno regulisanje sortiranja plastike i reciklaže na nivou države, kao i da treba slediti pravac Evrope uvođenjem obaveze recikliranja minimalnog sadržaja. Do 2025. godine minimalni procenat reciklata PET ambalaže iznosiće 25%, a od 2030. biće 30%.
Kompletan panel pogledajte na linku Ambipak konferencija.
Izvor: Ambipak magazin
Foto: Jakov Simović
