Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, a na osnovu prikupljenih podataka, zaključak je da je došlo do smanjenja proizvedenih plastičnih kesa izrađenih od ambalažnog materijala. Novi pravilnik koji će definisati upotrebu plastičnih kesa u RS je u izradi od 2020. godine, a prof dr. Senka Popović za naš magazin ističe da se, za sad, u Laboratoriji ispituju samo kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju.
Izveštajem o plastičnim kesama u Republici Srbiji, za 2021. godinu obuhvaćene su plastične kese bez aditiva i druge plastične kese (polietilenske, kompostabilne, sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju). Agencija za zaštitu životne sredine navodi da su podaci prikupljani do 11. jula 2022. godine i da je to tad 53 preduzeća dostavilo izveštaj za prethodnu godinu za plastične kese bez aditiva, po kom je 91,11 tona stavljeno u promet na tržište Republike Srbije. Dve godine ranije, tačnije 2020. godine broj je bio mnogo veći, 275,56 tona.
Kada je reč o drugim plastičnim kesama, one se dele na tri grupe: do 15 mikrona, od 15 do 50 mikrona, preko 50 mikrona. Izveštaj o kesama sa aditivima, kroz informacioni sistem Nacionalnog registra zagađivanja, dostavio je 21 obveznik, a rezultati su pokazali da je 264,2 tone pomenutih kesa stavaljeno na tržište Republike Srbije u 2021. godini.
Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese
Podsetimo, od 2020. godine u izradi je Pravilnik koji će definisati upotrebu plastičnih kesa u RS, u skladu sa uredbama Evropske unije, ali on još nije usvojen, dok je, kako kaže prof. dr Senka Popović, rukovodilac Laboratorije, na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, u Laboratoriji za ambalažu Trenutno jedini važeći Pravilnik za kese je Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju, o ocenjivanju usaglašenosti i uslovima koje mora da ispuni imenovano telo, pa u skladu sa tim, u laboratoriji se ispituju samo kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju, odnosno njihova usklađenost sa važećim Pravilnikom.
Broj uzoraka kesa sa okso-aditivom, koje se donose na ispitivanje, značajno se smanjuje iz godine u godinu. – dr. Senka Popović, Laboratorija za ambalažu, Novi Sad
– Kako još uvek nije donet Pravilnik koji definiše uslove proizvodnje i upotrebe drugih vrsta kesa (polietilenskih, kompostabilnih i sl.) ne postoji zakonski okvir po kome bi Laboratorija proveravala usklađenost kesa. Međutim, donošenjem novog pravilnika, definisanjem uslova proizvodnje, ali i kontrole, mnogo će se urediti i upotreba plastičnih kesa u Srbiji.
– Treba svakako istaći da se broj uzoraka kesa sa okso-aditivom, koje se donose na ispitivanje, značajno smanjuje iz godine u godinu, što je verovatno posledica saznanja da je u EU zabranjena upotreba ovih kesa, ali i činjenice da ne postoji sistemska kontrola proizvodnje i njihove primene – istakla je Popović.
Šta su okso-aditivi i zbog čega su zabranjeni u EU
Okso-aditivi su aditivi koji ubrzavaju razgradnju makromolekula polietilena delovanjem faktora životne sredite (svetlosti, kiseonika i vlage). U prisustvu ovih aditiva veliki makromolekuli polietilena se razgrađuju na fragmente veličine oko 5 KDa.
– Cilj delovanja ovih aditiva je da se dobiju fragmenti pristupačni mikroorganizmima za dalju biokonverziju. Različiti literaturni podaci ukazuju da ima i nema dokaza o mogućoj razgradnji ovih fragmenata plastike od strane mikroorganizama i zbog nedovoljno dokaza o benefitu, a postojanju izvesnih dokaza o štetnosti ove vrste plastike, ona je zabranjena u EU. Odgovor na pitanje da li ovakva plastika stvara mikroplastiku je sigurno da, ali nemam informaciju u kojoj meri (više ili manje) u odnosu na drugu plastika utiče na povećanje mikroplastike u zemljištu, vodi, životinjama itd – zaključila je Popović za Ambipak.
Naslovna fotografija: Pixabay
