Direktiva EU o ambalaži i ambalažnom otpadu, revidirana 2018. godine, postavila je ambicioznije ciljeve za reciklažu, proširila odgovornost proizvođača i podstakla države članice da ubrzano rade na razvoju infrastrukture radi sprečavanja još većih ekoloških problema
Direktiva Evropske Unije 94/62/EC o ambalaži i ambalažnom otpadu poslednji put izmenjena je u maju 2018. godine sa ciljem povećanja stope reciklaže, očuvanja životne sredine, zaštite zdravlja ljudi, sprečavanje proizvodnje ambalažnog otpada, kao i efikasnog korišćenja prirodnih resursa. Pravila EU obuhvataju sve vrste ambalaže i ambalažnog otpada koji se stavlja na tržište EU sa namerom da se Evropa izbori sa sve većim količinama ambalažnog otpada koji izaziva velike ekološke probleme.
Evropski parlament jasno ističe da bi države članice trebalo da preduzmu adekvatne mere kako bi podstakle građane i kompanije na ponovnu upotrebu ambalaže, ali i smanjile proizvodnju i potrošnju ambalaže koja se ne može reciklirati. Iz tog razloga, prednost se daje upotrebi materijala od bioloških sirovina i materijala prikladnih za višestruko recikliranje. Objašnjeno je i da ambalažni otpad koji se obrađuje za kompostiranje mora biti takve biorazgradive prirode da ne ometa proces sakupljanja i kompostiranja, a da se oksorazgradiva plastična ambalaža ne smatra biorazgradivom.
– Direktiva predviđa da se samo količine otpada koje uđu u reciklažna postrojenja računaju u ostvaranje ciljeva za reciklažu, a ne kako je to bilo do sada, bruto količine sakupljenog otpada koje sadrže i druge materijale i nečistoće koje se moraju izdvojiti pre samog tretmana. To znači da će biti teže dostići ciljeve koje države EU propisuju za reciklažu, odnosno da će biti potrebno reciklirati više ambalažnog otpada nego do sada – kaže za Ambipak magazin Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje ambalažnim otpadom.
Proširena odgovornost proizvođača i zadati ciljevi
S obzirom na to da količina i vrsta ambalaže koja se koristi ne zavisi u velikoj meri od potrošača, već od proizvođača, jedan od ciljeva Direktive je i sprečavanje proizvodnje ambalažnog otpada. Evropski parlament uspostavlja programe proširene odgovornosti proizvođača koji bi imali pozitivan uticaj na okolinu i time smanjili ambalažni otpad. Pod tim se podrazumeva da proizvođači rade na poboljšanju dizajna ambalaže, korišćenju biorazgradivih i bioloških materijala kako bi ambalaža bila spremna za ponovnu upotrebu.
Zadatak država članica, u skladu sa Direktivom je ispunjenje sledećih ciljeva za reciklažu:– Najkasnije do 31. decembra 2025. najmanje 65% ukupnog ambalažnog otpada treba biti reciklirano, dok do 31. decembra 2030. godine taj procenat iznosiće 70%.
– Najkasnije do 31. decembra 2025. treba biti reciklirano 50% plastike, 25% drveta, 70% neobojenih metala, 50% aluminijuma, 70% stakla, 75 % papira i kartona.
– Najkasnije do 31. decembra 2030. treba biti reciklirano 55% plastike, 30% drveta, 80% neobojenih metala, 60% aluminijuma, 75% stakla i 85% papira i kartona.
Istaknuto je da se računanje mase nastalog i recikliranog ambalažnog otpada vrši u jednoj kalendarskoj godini, a računa se ona masa ambalaže koja je prošla sve povere, razvrstavanje, ušla u postupak recikliranja i koja je stvarno prerađena u proizvode ili materijale. Predviđeno je, na primer, i da se ambalažni otpad koji se šalje u drugu državu članicu EU zbog recikliranja računa kao napredak te države u kojoj je isti i sakupljen. Isto važi i za ambalažni otpad koji se izvozi iz Evropske unije.
Mnoge države članice EU još uvek nemaju razvijenu infrastrukturu
U Direktivi se navodi i da brojne države članice Evropske unije još uvek nisu razvile potrebnu infrastrukturu za upravljanje otpadom, te da bi prvenstveno te države trebalo izraditi nacionalni plan i plan ulaganja u infrastrukturu putem fondova Unije.
Sa druge strane, transport na Daleki Istok za evropske kompanije bio je jeftiniji nego da grade fabrike za reciklažu sa skupim ekološkim filterima čim bi stvarale i troškove tretmana u postrojenjima za dobijanje energije.
– Zabrana uvoza otpada u Kinu, koja je 2017.godina zatvorila svoja vrata za otpad iz EU i SAD, razotkrila je činjenicu da je Evropska unija godinama rešavala problem plastičnog otpada tako što ga je slala na tretman u fabrike bez minimuma ekoloških standadarda ne samo u Kini, već i Vijetnamu, Maleziji, Kambodži, čime je direktno doprinela zagađenju životne sredine u ovi m državama. Ostaci iz procesa reciklaže su u ovim zemljama završavali u rekama poput Jangcekjanga ili divljim deponijama– ističe Cvejanov.
PROČITAJTE JOŠ: Evropski parlament predlaže zabranu izvoza plastičnog otpada u zemlje u razvoju
Ona dodaje i da je Evropska unija, u želji da problem nagomilanog otpada koji nema gde da se reciklira, reši, počela da ograničava upotrebu jednokratne plastike, pa su tako zabranjene plastične slamčice, stiroporske kutije za ketering, pribor za jelo.
– Industrija je počela da se ozbiljnije bavi razvojem tehnologije za hemijsku reciklažu plastike koja je jedino rešenje za brojne kategorije plastike koje se ne mogu preraditi mehaničkom reciklažom ili ih je teško ili preskupo odvojeno sakupiti za reciklažu – objašnjava Cvejanov.
Depozitni sistem
Kada je reč o uvođenju depozitnog sistema, gotovo sve zemlje EU teže njegovom uvođenju zbog velike efikasnosti depozita. O ovoj temi govorila je Doinita Mihai iz kompanije Tomra Systems, na konferenciji „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“ i istakla da je preko 22 zemlje unapredilo svoj sistem reciklomata, dok povrat novca motiviše potrošače da vrate ambalažu u kontejner.
– U Evropi se, u depozitnom sistemu, prikuplja više od 94% reciklažnog materijala. Međutim, nisu sve svetske zemlje dostigle pun potencijal. Na primer, Nemačka je blizu 100%, dok Konektikat u SAD-u jedva stiže do 50%. Time se i postavlja pitanje zašto su neki depozitni sistemi efikasniji od ostalih. Ono što smo saznali jeste da su uspešni sistemi depozita zasnovani na četiri osnovna principa – performanse, lakoća, odgovornost proizvođača i integritet sistema – istakla je Mihai.
Revizija Direktive EU
Kako bi se osiguralo da se sva ambalaža na tržištu Evropske unije može reciklirati na ekonomski isplativ način do 2030. godine, Evropska komisija je 30. novembra 2022. godine predložila reviziju Direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu. Između ostalog, navedeno je da treba ograničiti prekomerna i nepotrebna pakovanja, utvrditi kriterijume za dizajn, utvrditi minimalnu stopu recikliranog sadržaja u plastičnoj ambalaži, uspostaviti obavezni sistem vraćanja depozita za plastične boce i aluminijumske limenke, kao i usklađeno obeležavanje kanti za otpatke kako bi potrošačima bilo olakšano pravilno odlaganje ambalažnog otpada.
Prema pisanju sajta Packaging Insights Evropska komisija smanjila je procenat reciklaže plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu sa 50% na 30% do 2025. godine, određena plastična ambalaža (kesice čaja, kapsule za kafu, lepljive etikete za voće i povrće) moraće da se kompostiraju, dok će svih 27 država članica EU morati da smanji ambalažni otpad po glavi stanovnika za 5% do kraja 2030. i za 15% do kraja 2040. godine u odnosu na nivo iz 2018. godine.
– Primena ambicioznog paketa mera predviđenih Direktivom o ambalaži i ambalažnom otpadu neće biti lako sprovodljiva pogotovo u državama članicama srednje i istočne Evrope. Povećaće tražnju za ekološkim alternativama, a postoje i rizici da manje i lokalne kompanije dođu u situaciju da ne mogu da obezbede reciklirane sirovine ili zamensku ambalažu – smatra Cvejanov i dodaje da za kompanije u Srbiji, izvoznike u EU, ove mere znače da će morati da se prilagode kako bi uopšte mogle da plasiraju svoje proizvode na tržište EU.
– Jedno je sigurno, velike multinacionalne kompanije ne samo da će moći mnogo lako da se prilagode, već će pokušati da iskoriste propisane mere za razvoj svog biznisa, ali i da ojačaju pozicije na tržištima – zaključuje Cvejanov.
Nalovna fotografija: Freepik.com
