Depozitni sistem je u mnogim zemljama članicama EU prepoznat kao jedno od najefikasnijih rešenja za prikupljanje iskorišćene ambalaže od pića zbog čega je broj država koje su uvele pomenuti sistem krajem novembra prošle godine porastao za još jednu – Rumuniju.
Budući da je državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Srbije Sandra Dokić ranije najavila da će biti formirana Radna grupa koja će doneti podzakonska akta sa ciljem uvođenja depozitnog sistema, koji bi u Srbiji trebalo da krene najranije januara 2027. godine, “Ambipak” portal prati proces pripreme Srbije za uvođenje pomenutog sistema, istovremeno analizirajući implementaciju u okolnim zemljama, sve sa ciljem boljeg razumevanja načina na koji sistem funkcioniše. Najsvežiji primer uvođenja depozitnog sistema je država koja se graniči sa Srbijom.
Rumunija se 30. novembra 2023. godine pridružila ostalih 13 država članica Evropske unije koje su već uvele depozitni sistem za jednokratnu ambalažu za piće, a pomenuti sistem nastoji da promoviše odvojeno prikupljanje i reciklažu ambalaže za piće kako bi se ispunili ciljevi EU.
Svečanim otvaranjem u Bukureštu, sistem za reciklažu zvanično pokrenuli predstavnici državnih institucija i partnera iz privrede. Ministar životne sredine, voda i šuma Mirčea Fečet je tom prilikom istakao da je sistem u Rumuniji drugi po veličini posle nemačkog i dodao je da je njihova želja da se Rumunija transformiše iz zemlje deponije u zemlju reciklaže.
Najveći svetski centralizovani nacionalni sistem depozita
Rumunski sistem depozita za jednokratne staklene boce, limenke i plastične boce za piće bi, kao što je i ministar najavio, trebalo da bude drugi po veličini u Evropi, ali i najveći svetski centralizovani nacionalni sistem po broju boca i limenki.
Potpredsednica za odnose sa javnošću za Istočnu i Južnu Evropu, norveške kompanije Tomra Systems, koja je uključena u implementaciju depozitnog sistema u Rumuniji, Doinita Mihai, ukazala je prethodno, tokom Ambipak konferencije “Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost.” da je naša obaveza da otpad povučemo iz prirode jer plastične flaše nisu kompatibilne sa prirodom.
“Naši napori treba da budu usmereni na to da ovaj materijal u potpunosti povučemo iz prirode, a imajući to u vidu važno je da se ugledamo na najbolje depozitne sisteme koji trenutno postoje”, rekla je Mihai.
Istakla je da depozitni sistemi u Evropi, kojih je trenutno 14, proizvode najveće stope povrata kada je reč o flašama za piće i to u proseku iznad 90 odsto što je cilj Rumunije od 2026. godine.
Takođe, dodala je i da je pored namere svih aktera u depozitnom sistemu, bitna jaka politička volja i odluka budući da je neophodno uspostaviti najbolji sistem pre svega za građane koji će, prema njenim rečima, pomoći da se materijali povuku iz prirode.
“Četiri depozitna sistema u Evropi nemaju uključene staklene ambalaže, a depozitni sistem u Rumuniji će obuhvatiti i staklene boce”, rekla je ona.
Implementacija rumunskog depozitnog sistema – Bukurešt regionalni lider
Depozitni sistem u Rumuniji će obuhvatati preko 7 milijardi boca za piće svake godine čime će pozicionitati Rumuniju na mesto regionalnog lidera u prikupljanju ambalaže i time stvoriti održive inicijative za čistiju životnu sredinu.
Sistem će pokrivati sva pića, izuzev mleka i to u staklenim, plastičnim i metalnim posudama za jednokratnu upotrebu, zapremine od 0,1 do 3 litre. Depozitni sistem predviđa da potrošač plaća depozit od 0,50 rumunskih leja (0,10 evra) prilikom kupovine pića obeleženog određenom etiketom, a depozitni sistem sličan je kaucionom što znači da građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobijaju određeni novac.
Nakon konzumiranja, potrošači mogu da vrate bocu do automatizovanog ili ručnog aparata za reciklažu na lokacijama maloprodajnih objekata, gde će im biti vraćen depozit u vidu vaučera ili gotovine. Boce se mogu vratiti u sve prodavnice koje prodaju odgovarajuće posude za piće.
Ciljevi za staklo uključuju stopu prikupljanja od 75 odsto tokom 2024. godine i 85 odsto tokom 2025. godine, a kada je reč o plastici očekivanja su nešto viša te se tokom 2024. godine očekuje stopa prikupljanja od 80 odsto, dok se tokom 2025. godine očekuje stopa od 90 odsto.
Kroz depozitni sistem, Rumunija planira da postigne minimalnu stopu prikupljanja od 90 odsto od 2026. godine, osiguravajući da se boce za piće mogu pretvoriti u nove boce i limenke iznova, vodeći se principima cirkularne ekonomije.
Bukurešt takođe radi i na tome da obezbedi čitavu infrastrukturu reciklažnih automata svih veličina kako u modernim hipermarketima, tako i u tradicionalnim lokalnim prodavnicama kako bi celokupan proces povraćaja ambalaže učinila efikasnijim i za potrošače, ali i trgovcima na malo.
Coca-Cola HBC otvorila novu fabriku za proizvodnju ambalaže od reciklirane plastike (rPET) u Rumuniji
Coca-Cola HBC Rumunija je ovim projektom postala prvi proizvođač pića na tržištu koji proizvodi sopstvenu rPET ambalažu, što odgovara viziji o cirkularnom pakovanju na tržištu EU koje je postavila UNESDA.
Nakon investicije od 11 miliona evra, uključujući sufinansiranje države u iznosu od 3,5 miliona, Coca-Cola HBC Rumunija počela je da proizvodi svoju rPET ambalažu u zemlji domaćina, na taj način obezbeđujući stalnu ponudu visokokvalitetne rPET ambalaže koja će biti 100 odsto reciklabilna čime je dat zamajac za zvanično uvođenje depozitnog sistema u toj državi.
Ovim potezom je Rumunija postala prvo tržište u okviru grupe koje kombinuje tri ključna stuba cirkularnosti: prvi je korišćenje 100 odsto recikliranih boca, drugi je sopstveni pogon za proizvodnju rPET ambalaže kao i treći, odnosno šemu vraćanja depozita koja će pomoći u prikupljanju boca i limenki za dalju reciklažu.
Istraživanja pokazala da 87 odsto reciklera koristi povraćaj depozita za plaćanje u istoj prodavnici
Istraživanje potrošača kompanije TOMRA iz 2023. godine “Kako navike recikliranja utiču na ponašanje pri kupovini: angažovanje potrošača sa sistemima za vraćanje depozita u Evropi“ pokazalo je da 87 odsto potrošača koristi novac od povraćaja boca za kupovine u istoj prodavnici u kojoj su tu ambalažu i vratili.
Takođe, prema tom istraživanju, glavni motiv građana za vraćanje jednokratnih boca je vraćanje depozita (76 odsto ispitanika), drugi motiv građana je briga za životnu sredinu (59 odsto ispitanika), dok je treći motiv građana održavanje urednosti svojih domova (44 odsto ispitanika). Prilikom odabira prodavnice za vraćanje boca, dobro funkcionišuće rešenje za obrnutu prodaju smatralo se trećim najvažnijim faktorom – čak važnijim od lakog parkiranja.
Pristupačnost i jednostavnost korišćenja su od ključne važnosti za potrošače kada vraćaju boce – dragocen uvid za trgovce u biranju svojih objekata za vraćanje boca.
Istraživanje je pokazalo i da činjenica da veliki broj potrošača na postojećim tržištima depozita, depozit koristi upravo za plaćanje namirnica u istoj toj prodavnici u koju se vraćaju boce takođe naglašava poslovne mogućnosti koje sistem vraćanja depozita može doneti trgovcima na malo.
Iako donedavno navođena kao loš primer depozitnog sistema zbog odlaganja njegove primene ali i lošeg planiranja, čini se da je Rumunija uspela u nameri da postane jedna od 13 država koje rade na aktivnom prikupljanju i reciklaži ambalaže za piće u nameri da ispuni ciljeve održivog razvoja EU.
Sa druge strane, budući da je Rumunija, kao što je već napomentuo, Srbiji susedna država, može se očekivati da će uvođenje depozitnog sistema u Rumuniji pokrenuti domino efekat i podstaći i druge države Balkana da se odluče na takav korak jer će imati primer depozitnog sistema u svom susedstvu. To bi, takođe, dodatno doprinelo unapređenju zaštite životne sredine na čitavom Balkanu budući da zagađenje ne poznaje granice te se o njemu mora razmišljati “izvan granica”.
Naslovna fotografija: Pikist.com
