Industrija ambalaže je spremna za uvođenje inovacija u ambalažu i primenu inovativnih ambalažnih materijala, barem oni veliki i globalni „igrači“. Međutim, u Srbiji nema inputa od korisnika. Zašto je to tako odgovor su dali učesnici Ambipak konferencije „Ambalaža u svetu koji se menja“
Konferencija je počela pozdravnim obraćanjem urednice Ambipak magazina, Irene Lalić, i Dragana Stevanovića, sekretara Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije. Prisutnima se potom, obratila Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine koja je u svom izlaganju potvrdila podatak iznela na prošlogodišnjoj Ambipak konferenciji a to je da će depozitni sistem upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji biti uveden, za PET i metalnu ambalažu kako je tada rečeno, tokom 2027. godine. Državna sekretarka je iznela pregled trenutnih okolnosti i budućih pravaca u zvaničnom pristupu upravljanju ambalažnim otpadom koji možete detaljnije pročitati u tekstu Ambipak konferencija 2024: Inovativna i održiva ambalaža u fokusu javnih politika Srbije od 2025. godine
Zajedno do održive ambalaže
Potencijal ambalažnih inovacija sa ciljem postizanja smanjenja količine otpada od ambalaže i ostvarenja ciljeva održivosti, predstavljen je kroz keynote speak Nikole Marinkovića, direktora razvoja u Srbiji i Tomislava Juričića, menadžera proizvodnog inženjeringa „Zajedno do održive ambalaže“ grupacije Smurfit Westrock, dela koji posluje u Srbiji.
Spajanjem velikog evropskog proizvođača papira i papirne i kartonske ambalaže Smurfit Kappe sa američkim Westrockom nastala je jedna od najvećih svetskih kompanija u pomentuoj oblasti. To su nam kroz konkretne brojke prikazali Nikola i Tomislav iznevši podatke da ova grupacija posluje sa više od 500 fabrika za preradu papira i 63 fabrike kartona u 40 zemalja sveta sa prerađenih oko 15 miliona tona starog papira. Fabrika ambalaže, Avala Ada i Fabrika hartije Beograd su u potpunosti postale deo inovativnog ambalažnog portfolija globalnog proizvođača papira i papirne i kartonske ambalaže i u mogućnosti su da prilici su da proizvedu najnovije svetske inovacije u ambalaži.
Jedna od inovacija Smuefit Westrocka je AquaStop, predstavljena na konferenciji, a odnosi se na barijerni papir koji se u potpunosti može reciklirati, idealan za pakovanje i skladištenje proizvoda koji sadrže određenu vrtu vlage, poput smrznutih proizvoda, voća, povrća, cveća…
Govoreći o inovacijama u smanjenju plastike u ambalaži, Nikola Marinković je rekao da za neke od klijenata već rade ambalažu koja ispunjava strože zahteve održivosti.
Tomislav Juričić se osvrnuo na fabriku kartona iznevši detalje da fabrika u Srbiji reciklira 140.000 tona starog papira a od toga se 120 000 vrati na tržište kao reciklirani papir. Predstavio je i investiciju u tretman otpadnih voda, u vrednosti od 5 miliona evra, benefite ovog projekta kako i potencija za nova ulaganja sa ciljem održivog poslovanja i cirkularne ekonomije.
Kompanija Smurfit Westrock je Generalni parter Ambipak konferencije 2024.
Vladimir Prokopović, direktor istraživanja i razvoja kompanije Beohemija, predstavio je ovu modernu i tehnološki opremljenu fabriku u Zrenjaninu, za proizvodnju tečnih i praškastih deterdženata, koja u svom sklopu ima i liniju za proizvodnju PET ambalaže. Ovo je investicija koju smo u Ambipak magazinu ispratili u ovom tekstu. Beohemija svoje proizvode plasira na tržište Srbije, zemalja u okruženju i EU. Posebnu pažnju su privukli prepoznatljivi domaći proizvodi u atraktivno dizajniranom pakovanju.
Panel “Svet ambalaže u svetu koji se menja” – industrija ambalaže je spremna
Prvi panel konferencije bio je posvećen inovacijama u ambalažnim materijalima, reciklaži i recikliranoj plastici za ambalažu. Razgovor sa učesnicima vodila je Andrea Radonjić, direktorka za regulatorne politike i odnose sa javnošću za Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak, ispred Alijanse za cirkularna pakovanja. Mirjana Balog Kormanjoš, viša savetnica Udruženja za hemijsku, gumarsku i ind. nemetala PKS istakla je da u Srbiji 1083 preduzeća prozvodi plastične proizvode od kojih 321 preduzeće (bez preduzetnika) proizvodi ambalažu a plastičnih proizvoda u vrednosti 1.5 milijarde evra godišnje se izveze. Izvozimo oko 450.ooo tona plastike a uvozimo oko 750.000 tona plastike, od toga je 1/3 plastična ambalaža. Udruženje nastoji da pomaže i usmerava proizvođače pri usklađivanju sa regulativama i suočavanju sa izazovima na putu postizanja održivosti i cirkularne ekonomije.
Miroslav Micković, generalni direktor ALPLA DOO Alijansa za cirkularna pakovanja, istakao je da je industrija ambalaže spremna, ali sva rešenja koja postoje sa ciljem postizanja održivih ciljeva su skupa i problem je kako „naterati“ kupce, korisnike ambalaže da ih primenjuju. Potrebna je zakonska regulativa ili razvijena ekološka svest kompanija, istakao je Micković.
Održiva ambalaža je skupa, kupci je ne primenjuju jer ne moraju.
Nikola Marinković, direktor razvoja kompanije Smurfit Westrock složio se sa tim da je primena održivijih ambalažnih rešenja u Srbiji za sada skupa, ali ima pomaka. Smurfit Westrock je kod pojedinih kupaca u Srbiji uspela da zameni plastične delove ambalaže kartonskim.
Predstavnica kompanije TOMRA Systems, Premijum partnera konferencije, Doinita Mihai, potpredsednica za javne poslove za Jugoistočnu Evropu, predstavila je najnoviju evropsku regulativu kroz prezentaciju „PPWR – pospešuje cirkularnu budućnost“, koja postaje obavezna za sve EU članice i privredu od 2025. godine, istakavši da ova Direktiva predstavlja veći izazov od svih prethodnih. Iznela je i podatak da je trenutno 16 zemalja u Evropi primenilo depozitni sistem.
Mihai je ukratko predstavila i tehnologiju kompanije TOMRA koja se bazira na optičkim senzorima implementiranim u uređajima za prihvat prazne PET i metalne ambalaže i koriste se širom sveta. TOMRA uređaji su postavljeni na više od 100.000 lokacija i pospešuju prikupljanje ambalaže širom sveta.
Panel broj 2: (Iz)Gradimo cirkularnu budućnost
Na drugom panelu bilo je reći o upravljanju ambalažnim otpadom i kako na to gledaju proizvođači i korisnici ambalaže i operateri sistema upravljanja ambalažnim otpadom.
Donita Mihai prenela je pozitivno iskustvo Rumunije, nakon jedne godine od uvođena depozitnog sistema, takodje, istakla je važnost dobro organizovane produžene odgovornosti proizvođača – EPR, kao osnove za uvođenje depozitnog sistema čime bi se maksimizirali efekti upravljanja ambalažnim otpadom. Za uspešno postavljanje sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji, Mihai je preporučila da se intenziviraju razgovori svih zainteresovanih strana i da oni budu transparentni, da se postave isti ciljevi, koristi ista terminologija, motivišu investicije i pre svega, postavi zakonodavni okvir.
Tisa Čaušević menadžerka za javne i regulatorne poslove Coca-Cola HBC, istakavši da se Coca-Cola HBC Srbija zalaže da uvodjenje depozitnog sistema koji vodi privreda, predstavila je koncept Zero-waste to landfill projekat koji kompanija Coca-Cola HBC Srbija primenjuje u svojoj fabrici u Batajnici, je da da se sav otpad vrati u ponovnu upotrebu ili da se reciklira čemu uče svoje zaposlene, što može biti pokazna vežba za šire društvo. Govoreći o Izveštaju održivosti Coca-Cole HBC Srbija, Tisa je napomenula da fabrika u Srbiji ne zaostaje za svetom, naglasivši uspeh u smanjenju CO2 emisije gde je cilj da se smanji na 0. U svim punionicama se koriste obnovljivi izvori, u postizacnju cirkularnosti, mnogo pomaže digitalizacija a sistem Coca-Cola HBC i Bambi, u tehnologije su uložilili oko 8 milijardi evra.
Tisa je govorila i o inovacijama koje kompanija uvodi u svoju ambalažu.
Bojana Perić, generalna direktorka Ekostar paka, operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom sa najvećim portfolijom korisnika, 840 kompanija, u čije ime upravlja ambalažnim otpadom, smatra da ciljevi za upravljanje ambalažnim otpadom treba da se spuste na nivo lokalnih samouprava, čime bi se privredi olakšalo ostvarenje ciljeva. „Privreda je ti da investira, ali joj je potreban siguran partner“, istakla je Perić. Istakla je i da je jako važno kako će da izgleda depozitni sistem, kako bi privredna bila spremna na ispunjenje postavljenih ciljeva. Pozdravlja izmenu Pravilnika o izveštavanju o ambalažnom otpadu.
Panel 3: Kud’ plovi ovaj brod? Postajemo li odgovorniji prema budućnosti?
Poslednji panel bio je prilika da na konferenciji istaknemo društvenu-odgovornost kompanija, sagledamo ukratko ESG koncept kao i da postavimo sliku o tome na kojem smo nivou kao društvo kada se radi o očuvanju životne sredine i razvoja svesti svakog građanina, ali i alternatvnim ambalažnim materijalima.
U razgovoru su učestvovali dr Dejan Jovanović, vanredni profesor, upravnik Centra za zelenu ekonomiju, Univerzitet u Kragujevcu, dr Senka Popović, vanredni profesor rukovodilac Laboratorije za ambalažu Tehnološki fakultet Novi Sad Univerzitet u Novom Sadu, Marija Kojčić, rukovodilac korporativnih komunikacija Lidl Srbija i Boriša Petković, osnivač “Čepom do osmeha”, moderatorka je bila dr nauka Aleksandra Gajović ESG ekspertkinja
Na panelu smo čuli i da je Lidl postavio cilj da do 2025. godine smanji količinu plastike u ambalaži svojih brendova za 20% , dok je u Srbiji zajedno sa organizacijom „Čepom do osmeha“, uklonio 90 tona otpada iz prirode, u okviru akcije „Čisto iz ljubavi“.
Ambipak konferencija „Ambalaža u svetu koji se menja“ pružila je uvide u stavove više zainteresovanih strana, kada se radi o ambalaži i upravljanju ambalažnim otpadom – zvanične stavove Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, proizvođača ambalaže, velikih korisnika ambalaže, retail lanaca, ekoloških aktivista, operatera sistema upravljanja ambalažnim otpadom, Privredne komore Srbije i obrazovnih institucija.
