Zaštita životne sredine, održivi razvoj, odnosno očuvanje i obnavljanje ekonomskih i prirodnih resursa teme su koje će nas definitivno sve više zaokupljati u budućnosti a ambalaža, prikupljanje ambalaže i ambalažnog otpada predstavljaju u tom smislu veliki izazov za društvo u celini
Kompanija Tetra Pak prisutna je u Srbiji još od davne 1963. godine kada je instalirana prva mašina u tadašnjoj mlekari PKB-a čime je učinjen veliki korak u modernizaciji procesa obrade i pakovanja u prehrambenoj industriji kod nas. Kao jedan od globalnih lidera u industriji ambalaže za prehrambene proizvode Tetra Pak svojom ambalažom decenijama čuva zdravlje korisnika i kvalitet upakovane hrane, ali kompanija i njeni zaposleni danas aktivno doprinose i zaštiti životne sredine i cirkularnoj ekonomiji, o kojima se vodi računa kroz sve faze poslovanja.
Privodeći još jednu neponovljivu, po mnogo čemu specifičnu godinu kraju, za Ambipak magazin, obavili smo decembarski razgovor sa Draganom Rajkovićem, regionalnim direktorom za održivi razvoj za Severnu i Istočnu Evropu u kompaniji Tetra Pak.
Kada je u pitanju Tetra Pak, kompanija koja je jedan od svetskih lidera u proizvodnji rešenja za obradu i pakovanje hrane, onda je prvo i neizbežno pitanje, koliko konkretno i kako učestvujete u radu na unapređenju zaštite životne sredine u Srbiji?
Veoma smo posvećeni zaštiti i očuvanju životne sredine i trudimo se da doprinesemo kroz ceo lanac vrednosti naših proizvoda i usluga – počev od odgovorne nabavke sirovina za našu ambalažu, preko smanjenja emisija u našim operacijama, do reciklaže ambalaže nakon upotrebe. Kada je reč o Srbiji, u prethodnoj deceniji aktivno smo radili na unapređenju infrastrukture za reciklažu upotrebljene ambalaže, pre svega kroz investiciju u postrojenje za reciklažu u fabrici BrzanPlast, koja je počela sa reciklažom 2011. godine. Takođe, fokusirani smo i na unapređenje infrastrukture za sakupljanje upotrebljene ambalaže. Kao jedan od najsvežijih primera pomenuo bih kragujevački pilot projekat depozitnog sistema odlaganja ambalaže, „Reciklažom do vožnje“, u kom građani za ispravno odlaganje upotrebljene ambalaže dobijaju finansijsku nadoknadu. Ali tu su i brojni drugi primeri podrške lokalnim zajednicama i događajima kroz koje građane edukujemo kako da izaberu proizvode koji se nalaze u ambalaži koja je dobra za životnu sredinu i ispravno odlože upotrebljenu ambalažu koja će potom biti reciklirana.
Sagledavajući primere i iskustva iz Evrope i Centralne Azije, da li je moguća primena cirkularne ekonomije i u Srbiji?
Prelazak na cirkularnu ekonomiju nije jednokratna aktivnost, već dugoročni cilj na čijem ostvarenju moraju biti sinhronizovani svi akteri, počev od države, lokalnih zajednica, privrede, do medija i građana, pa i međunarodnih institucija.
Kada je reč o korišćenju otpada – pravilno sakupljanje i reciklaža su ključan faktor za omogućavanje cirkularne ekonomije. Mi idemo i korak dalje – ambicija nam je da proizvedemo ambalažu koja je u potpunosti napravljena iz obnovljivih izvora i karbonski je neutralna, čime bismo obezbedili klimatsku neutralnost. Takođe, nastojimo da kroz sve naše proizvode i usluge, koji pored pakovanja uključuju i mašine za obradu hrane, optimizaciju poslovanja ponudimo i našim klijentima, kako bi i oni imali mogućnost da se opredele za dugoročno održiva rešenja.
Kada je reč o uspostavljanju i razvoju efikasnog sistema upravljanja ambalažnim otpadom, gde je Srbija u odnosu na Evropu?
Vidimo da se u Srbiji danas dosta radi na problemima upravljanja otpadom i reciklaže. Međutim, potrebno je još mnogo toga učiniti kako bi nivo prikupljanja otpada i reciklaže u Srbiji bio na zadovoljavajućem nivou. U ovom trenutku u Srbiji postoje dva postrojenja za reciklažu višeslojne kartonske ambalaže, ali su njihovi kapaciteti nedovoljno iskorišćeni, jer, na žalost, većina otpada završava na deponijama, čime se propušta mogućnost ponovne upotrebe ovih vrednih resursa. Zato smatramo da je u ovom trenutku najvažnije raditi na unapređenju sveobuhvatnog sistema za prikupljanje ambalaže, kojim bi bio obuhvaćen što veći broj materijala, veličina i oblika ambalaže, kao i na postavljanju nacionalnih ciljeva za obavezujuću reciklažu višeslojne kartonske ambalaže. U većini razvijenijih država u kojima su ranije uspostavljeni nacionalni sistemi odlaganja otpada, višeslojna kartonska ambalaža do sada nije bila uključena u depozitni sistem, što za rezultat ima dodatno opterećenje potrošača i povećavanje troškova odlaganja i reciklaže po jedinici otpada, ali verujemo da će se ovo u budućnosti promeniti i na domaćem i na drugim svetskim tržištima.
Depozitni sistem može biti odlično rešenje za ostvarivanje visokih ciljeva sakupljanja i reciklaže.
S obzirom na to da je jedan od ciljeva kompanije Tetra Pak da do 2030. godine bude prikupljeno i reciklirano 90 odsto višeslojne kartonske ambalaže u Evropi, dokle se stiglo sa sistemima za depozit ambalažnog otpada u Srbiji i kada će gradovi lokalne samouprave dobiti reciklomat kao što ima Kragujevac? Kakav je doprinos kompanije Tetra Pak tome znajući da je samo sveobuhvatni depozitni sistem dobar i efikasan sistem?
Depozitni sistem može biti odlično rešenje za ostvarivanje visokih ciljeva sakupljanja i reciklaže. Depozit može doneti brojne prednosti, kroz brzo povećanje sakupljanja i povećani kvalitet sakupljenog materijala. Takođe, daje pogodnost potrošačima da svu ambalažu za napitke koju koriste vrate na jedno mesto, a kroz povratnu naknadu ih motiviše da to i urade. Dobro koncipiran depozit dramatično će unaprediti uslove sakupljanja i stvoriti uslove za dalje ulaganje u reciklažne kapacitiete za sve vrste korišćene ambalaže.
Kragujevački projekat dobrovoljnog depozitnog sistema je odličan primer kako podstaći građane da zajedno sa proizvođačima budu deo rešenja, a raduje nas što su ubrzo nakon Kragujevca slične mašine instalirane i na više lokacija u Beogradu, čime su i građani prestonice dobili dodatnu mogućnost da na jedno mesto odlože sav ambalažni otpad i za to budu finansijski nagrađeni. Za dalje širenje sistema, potreban nam je zakon koji će definisati sveobuhvatni model depozita. Zato, kroz strukovna udruženja, zajedno sa partnerima, radimo na usvajanju najefikasnijih rešenja za upravljanje ambalažnim otpadom.
Od kog materijala su Tetra Pak proizvodi i da li se prilikom odabira sirovina odgovorno upravlja šumama? Da li se proizvodnja u Srbiji razlikuje u odnosu na Evopu i Centralnu Aziju, kada su u pitanju sirovine?
U našoj fabrici u Srbiji primenjujemo najviše standarde proizvodnje koji su identični u svim našim fabrikama globalno.
Tetra Pak ambalaža je sačinjena iz više slojeva materijala, a kontinuirano radimo na povećavanju učešća materijala koji se dobijaju iz prirodnih i održivih izvora. Na teritoriji Srbije prošle godine je uvedena i naša plant-based ambalaža, koja je sačinjena od preko 85% obnovljivih materijala. Kao što sam i naveo, ambicija nam je da se procenat obnovljivih ili recikliranih materijala u našoj ambalaži u budućnosti uveća na 100%.
Velika većina naše ambalaže nosi FSC™ oznaku, koja predstavlja najviši globalni standard za upravljanje šumama i koji potrošačima omogućava da izaberu one brendove koji su posvećeni održivom šumarstvu. Takođe, u oktobru 2019. godine postali smo prva kompanija u industriji ambalaže koja je dobila Bonsucro sertifikat za lanac upravljanja, koji se odnosi na odgovorno upravljanje šećernom trskom, još jednom od obnovljivih sirovina. Svi naši proizvodi koji u sebi sadrže polimere dobijene na biljnoj bazi (npr. zatvarači ili slojevi ambalaže koji se dobijaju iz šećerne trske) ispunjavaju sve uslove ovog sertifikata, koji podrazumevaju odgovorno upravljanje i mogućnost praćenja nastanka sirovina dobijenih iz šećerne trske sve do mesta njihovog originalnog porekla.
U 2020. godini smo dostigli nivo od 83% obnovljive električne energije u našim fabrikama širom sveta, među kojima je i fabrika u Gornjem Milanovcu, koja je dostigla upotrebu obnovljive električne energije od 100%
Tetra Pak poseduje sertifikat o korišćenju obnovljive električne energije i trenutno iznosi 83 odsto. Izjavili ste da Vam je plan da do 2030. godine dostignete 100 odsto. Kako ćete to postići?
Tačno, u 2020. godini smo dostigli nivo od 83% obnovljive električne energije u našim fabrikama širom sveta, među kojima je i fabrika u Gornjem Milanovcu, koja je dostigla upotrebu obnovljive električne energije od 100%. To, u slučaju Gornjeg Milanovca, u praksi predstavlja uštedu od 15.000 tona ugljen-dioksida i srodnih gasova na godišnjem nivou, što je jednako emisiji ugljenika koju za godinu proizvede približno 12.000 automobila, čime se doprinosi smanjenju karbonskog otiska kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou.
Prelazak na obnovljive izvore energije uglavnom je baziran na upotrebi solarnih panela u našim postrojenjima širom sveta, kao i na nabavci obnovljive električne energije. U postrojenjima kompanije Tetra Pak širom sveta do danas je instalirano preko 10,000 solarnih panela, ukupne snage od oko 3,5 MW, čime je, pored ušteda u našem poslovanju, obezbeđeno i korišćenje električne energije koja ima nizak karbonski otisak.
Šta je to pandemija Covid-19 promenila kada je u pitanju kompanija Tetra Pak? Da li je uticala na aktivnosti održivog razvoja?
Pandemija Covid-19 unela je snažne promene u sve aspekte poslovanja. Zajedno sa kupcima bili smo angažovani na neometanom snabdevanju bezbedne hrane svima. Međutim, pandemija Covid-19 donela je promene i u ponašanju potrošača i načinu na koji donose odluke. Vidimo da je došlo do povećanja brige za okruženje, ali i zabrinutosti u vezi sa otpadom hrane i bezbednošću hrane. U tom smislu, aktivno radimo na unapređenjima koja će odgovoriti na ove izazove i bolje izaći u susret zahtevima potrošača i zajednice. Primera radi, u 2020. godini proširen je portfolio naše ambalaže i povećan je broj formata i veličina dostupnih pakovanja, čime je potrošačima omogućen veći izbor i istovremeno smanjenje otpada hrane na globalnom nivou, kao direktan odgovor na izazove sa kojima smo se susreli tokom Covid-19 pandemije.
Da li na našem tržištu možemo, u skorije vreme, da očekujemo još inovacija i kojih kada je u pitanju kompanija Tetra Pak?
Kao i na drugim tržištima širom sveta i u Srbiji aktivno radimo na uvođenju plant-based ambalaže u što širu upotrebu. Nedavno smo, u nekoliko navrata, imali priliku da potrošačima u Srbiji predstavimo vodu u Tetra Pak plant-based pakovanju, koje je izrađeno od povećanog udela obnovljivih materijala i time doprinosi i zaštiti prirodnih resursa i biodiverziteta. Takođe, kao što sam i naveo, nadam se da ćemo značajna unapređenja uskoro videti i u procesu upravljanja ambalažnim otpadom, gde ćemo sa svoje strane doprineti znanjem, ali i kroz saradnju sa klijentima, poslovnim partnerima, državnim institucijama i potrošačima.
Naslovna fotografija: Dragan Rajković,
Foto: Tetra Pak
