“Svet bez otpada mora biti naš izbor”, poručuje Nina Elezović, Corporate Affairs and Sustainability Director u Coca-Cola HBC, u intervjuu za Ambipak magazin, ističući potrošače i inovacije u ambalaži kako značajne saveznike u rešavanju problema ambalažnog otpada. Nina takođe u nastavku naglašava da kompanije moraju da menjaju biznis modele a potrošači načine na koje su konzumirali proizvode.
Coca-Cola je, zajedno sa danskim inovatorom Paboco i kompanijama poput Carlsberga, prepoznala na vreme značaj uvođenja papirne ambalaže u proizvodni proces. Da li ste zadovoljni ostvarenim rezultatima i kakva su očekivanja?
Pomisao da kupujete omiljeno osveženje u papirnoj ambalaži može delovati neobično, ako ne razmišljate vizionarski. Kada se 40-ih godina prošlog veka pojavila ideja o pakovanju mleka u kartonsku ambalažu izazvala je prvo sumnju i nevericu, a danas ovaj proizvod uglavnom dolazi u toj ambalaži.
U našoj strategiji Svet bez otpada, čiji je jedan od ciljeva dostizanje 100% reciklabilnosti naše ambalaže, papir i karton su važni saveznici. Visoka reciklabilnost, bez kompromitovanja bezbednosti i dostupnosti proizvoda, samo su neke od prednosti ove vrste ambalaže.
Svet bez otpada jeste i mora biti moguć.
Coca-Cola je već u pojedinim evropskim zemljama, poput Belgije i Mađarske, prezentovala prototip papirne boce za određene brendove. Kao i u svemu, važno nam je šta o tome misle naši potrošači – kakvi su njihovi utisci, šta misle o performansama nove ambalaže. Svaka inovacija je i proces učenja i testiranja, ali sam uverena da će krajnji rezultat biti to da svaka ambalaža ima više od jednog života. A to znači i bolja i zdravija životna sredina za sve nas i buduće generacije.
Posle boce dobijene od reciklirane morske plastike, ove godine ste predstavili i Keel Clip tehnologiju sa kartonskim držačem umesto plastične folije. Deluje da ste u stalnoj potrazi za inovativnim rešenjima. Šta se novo sprema u Vašoj radionici ideja?
Zaista jesmo u stalnoj potrazi za inovativnim rešenjima, jer u Coca-Cola HBC znamo da ambalaža odavno više ne služi samo da obezbedi svežinu proizvoda i olakša njegovu distribuciju do potrošača. Mi smo svesni da upravo kroz inovacije ambalaže možemo da kreiramo novu vrednost, za potrošače, za planetu, a samim tim i za naš biznis.
KeelClip poklopac, koji je od maja dostupan potrošačima u Srbiji, jedan je od primera kako inovacija upravo služi održivosti i planeti. Reč je o naizgled jednostavnom rešenju, gde smo plastiku koja je obmotovala zbirne limenke zamenili kartonskim poklopcem, KeelClip. Ovom inovacijom samo do kraja godine smanjujemo upotrebu 7 tona plastike, a u narednih pet godina eliminišemo upotrebu čak 144 tone plastike.
U okviru naše kategorije u industriji trenutno smo prvi uveli ovu promenu, ali jedna grudva snega ima moć da pokrene lavinu. Tim više je svaki korak napred izuzetno važan za celu industriju i ohrabruje nas svaka pozitivna promena koju prave i druge kompanije u ovom smeru.
Imate li povratne informacije od potrošača, šta oni misle o novim materijalima?
Nedavno smo u saradnji sa Centrom potrošača Srbije sproveli istraživanje o navikama i ekološkoj svesti potrošača u potrošnji bezalkoholnih pića. Rezultati su pokazali ohrabrujuće trendove. Skoro polovini ispitanika je važno na koji način proizvođač vodi računa o životnoj sredini. Većina ispitanika, 65%, smatra da je važno da što više koristimo recikliranu ambalažu jer povoljno utiče na očuvanje životne sredine. Ispitali smo i stavove potrošača o sekundarnoj ambalaži, kao što su pomenuta plastika koja obmotava grupisane limenke ili KeelClip. Čak ¾ ispitanika ocenjuje da ova ambalaža mora biti takva da bude laka za reciklažu.
Sve ovo potvrđuje da u potrošačima dobijamo snažnog saveznika u borbi za zeleniju budućnost.
Da li je moguće reciklirati sve i živeti u svetu bez otpada? Šta kompanije svesne ovog problema mogu da promene i pojačaju pozitivan uticaj na životnu sredinu?
Ako znamo da je upotreba prirodnih resursa na globalnom nivou rasla dvostruko brže nego broj stanovnika u 20. veku, dok danas koristimo čak tri puta više ambalaže nego 70-ih godina, jasno je da pređašnji model linearne ekonomije nije održiv.
Verujem da niko ne želi da živi u svetu deponija, okeana punih otpada, klimatskih promena koje osećamo već svakog leta, kad se beleže rekordne temperature. Zato, da, svet bez otpada jeste i mora biti moguć.
To neće doći bez cene. Kompanije moraju da menjaju biznis modele, potrošači načine na koje su konzumirali proizvode, čak i naše ekonomije prolaze kroz transformacije. Ali suočeni sa nestašicom prirodnih resursa, rastućim troškovima za upravljanje otpadom i alarmom koji je priroda već neko vreme uključila, svet bez otpada mora biti naš izbor.
Coca-Cola posvećeno radi na tome da do 2025. primarno pakovanje naših proizvoda bude reciklabilno, a da do 2030. prikupimo i recikliramo 100% limenki i boca koje stavljamo na tržište. Zamislite svet u kome bi svaka kompanija, svaka organizacija i svaki pojedinac krenuli ovim putem. Deluje kao daleki san, ali mi verujemo da je to bliska budućnost.
Da li mislite da kao društvo dovoljno radimo na edukaciji o održivosti i šta je Coca-Cola predstavila sebi kao ciljeve na tom putu?
Održivost postaje neka vrsta novog društvenog dogovora. Menjamo način na koji koristimo resurse, proizvodimo, konzumiramo ili upravljamo otpadom, jer smo svesni da postoje ograničenja u dostupnosti resursa, ali i posledice svih akcija. Zbog toga i edukacija o ovoj temi treba da bude kontinuirana.
Mi to radimo kroz partnerstva – svesni da je budućnost zajednička odgovornost, kako poručujemo i u našem nedavno objavljenom Izveštaju o održivom poslovanju. Partnerstva sa našim zaposlenima, jer održivost živimo u našoj kući, 365 dana u godini. Partnerstva sa našim kupcima i dobavljačima, jer nam je važno da naši saradnici dele iste vrednosti. Partnerstva sa biznis zajednicom, civilnim sektorom i institucijama sistema, jer znamo da zajedno možemo identifikovati izazove, prokrčiti pravi put i doći do rešenja. I partnerstva sa potrošačima – kroz vrednosti koje komuniciraju naši brendovi i sve ono što kao jedan od lidera u održivosti radimo u ovoj oblasti.
Biljana Tasić
Naslovna fotografija: Nina Elezović/privatna arhiva
