Veliki korporativni sistemi neretko se smatraju i velikim zagađivačima a samim tim se od njih očekuje i da budu predvodnici u aktivnostima zaštite životne sredine, kroz sinergetska smanjenja negativnih uticaja – cirkularnost, smanjenje emisije gasova staklene bašte, inovacije u ambalaži, odlaganje otpada, poštovanje prinicipa održivosti. Za Ambipak magazin smo o navedenom razgovarali sa Bojanom Kuveljić, zamenicom direktora operative distributerske kuće AWT International d.o.o.
“Neophodno je i da se uvedu nove takse za odlaganje otpada na deponije, gde će se proizvođač otpada dobro zapitati da li da svoj otpad selektuje i separatno da na reciklažu ili da plaća visoku taksu” – između ostalog u intervjuu za naš portal kaže Bojana.
Kao distributerska kuća koja radi sa renomiranim svetskim brendovima, na izvoru ste saznanja o inovacijama njihovih pakovanja. Na šta su najviše usmerena unapređenja ambalaže?
AWT kao distributerska kuća koja posluje sa renomiranim svetskim bendovima teži ka plasmanu proizvoda koji su u saglasju sa prirodom, kao i evropskim i srpskim ekološkim zahtevima i zakonodavstvom. Naši principali su renomirane svetske kompanije koje dosta ulažu u inovacije pakovanja i ambalaže kako bi se omogućilo ostvarenje zajedničkog globalnog cilja u postizanju neto nulte emisije gasova staklene bašte.
U ovom trenutku akcenat svih naših renomiranih brendova sa kojima radimo je na rešavanju problema zagađenja plastikom. Rešavanje problema zagađenja plastikom je ključno za postizanje neto nulte emisije i ublažavanje uticaja klimatskih promena. Pored toga, akcenat je i na upotrebi kartonske ambalaže, gde god je to moguće; upotreba prirodnih reciklabilnih vlakana i korišćene plastične ambalaže kao resursa s ciljem smanjenja količina ambalažnog otpada. Ozbiljno se radi na implementacijama na svim nivoima pakovanja.
Na primarnom pakovanju sve su prisutnija inovativna rešenja u kojima se koristi takozvana plastika iz domaćinstva, odnosno plastika koja se sakuplja i deponuje se na deponije ili se preuzima iz uvedenih depozitnih sistema u Evropi i svetu gde je ovaj sistem razvijen, a naši proizvođači prisutni sa proizvodnjom. Plastika koja je već korišćena se reciklira, produžava se vek njenog korišćenja i daje joj se dodatna upotrebna vrednost kroz upotrebu za nove proizvode.
Kod sekundarnog – komercijalnog pakovanja, veliki pomaci se vide kroz veću upotrebu kartona kao ambalaže sačinjene od prirodnih biljnih vlakana, a da se ne ugrozi bezbednost proizvoda sa aspekta fizičkog oštećenja prilikom manipulacije i dostave do krajnjeg potrošača, uz sve manju upotrebu plastike kao ambalaže.
Kod tercijalnog- transportnog, logističkog pakovanja najveći pomaci se vide kroz upotrebu povratne ambalaže. Ovakav model utiče na zaštitu životne sredine, stvaranje otpada, očuvanje šuma, emisiju CO2, smanjenju transportnih milja i biodiverziteta.
Šta biste izdvojili kao primere?
Reprezentativni primeri održivosti i novih dostignuća, predstavljaju Barilla, naš svetski poznat brend u domenu prehrane (food segment) i Colgate – Plamolive u domenu ne-prehrane (non food segment).
Barilla je u skladu sa zahtevima EU i zelene agende, ali i svojm principima poslovanja, krenula od redizajna pakovanja na artiklima sa najvećim udelima u svojoj proizvodnji i prodaji. Redizajnirali su pakovanje za testenine, kao jedne od većih kategorija. Prvobitno se ambalaža primarnog pakovanja sastojala od kartona, papira i plastičnog prozora. Barilla je inovativnim pakovanjem došla do održivog rešenja. Ambalaža sada isljučivo sadrži karton i papir dobijen od sirovih vlakana iz 100% kontrolisano gajenih šuma u skladu sa najrasprostranjenijim međunarodnim planovima. Sirovo vlakno doprinosi obezbeđenju vrunskog kvaliteta i bezbednosti proizvoda, uz 100% reciklabilnosti korišćenih vlakana u papirnoj industriji. Procenjeno je da ovo rešenje utiče na smanjenje plasirane količine plastike na tržište od oko 126 tona, na osnovu prodatih komada tokom 2020. godine, pri čemu nisu uključene količine prodate u SAD, Kanadi i Rusiji.
Samo jedan mali prozor plastike na ambalaži je doprineo u velikoj meri očuvanju životne sredine i smanjenju emisija CO2. Pitanje za razmišljanje je koliki su tek doprinosi u drugim industrijama kod kojih je plastika prisutna u mnogo većoj meri.
Colgate – Palmolive svoju inovativnost vidi kroz optimizaciju sastava ambalaže na svim nivoima, korišćenje materijala koji nemaju uticaja ili imaju manji uticaj na životnu sredinu (sastav ambalaže sa neutralnim uticajem). Do kraja 2023. godine planira se da ambalaža paste za zube, sredstava za oralnu higijenu, u potpunosti bude reciklabilna u domenu plastike i kartona (primarna i sekundarna ambalaža su u fokusu optimizacije). Već skoro deceniju za svoje proizvode u domenu tercijalne ambalaže Colgate-Palmolive koristi model povratne ambalaže (CHEP koncept). Na ovaj način Colgate-Palmolive kao svetski poznati proizvođač je obuhvatio sva tri nivoa pakovanja, odnosno ambalaže u optimizaciji i smanjenju uticaja na zaštitu životne sredine.
Ovo su samo neki od primera, ima ih mnogo više i svi su u svetlu i sa ciljem očuvanja životne sredine, smanjenja uticaja na klimatske promeni i emisije CO2.
Cirkularnost je započeta (u Srbiji) ali je prisutna u malom procentu u populaciji, društvu, pa i u samim kompanijama.
Koliko ekološka i održiva usmerenost nekog brenda ima uticaja na njihovu prodaju?
Brend koji ima svoj fokus na održivost, na zaštitu životne sredine u sve većoj meri utiče i na prodaju i odabir pravog asortimana koji se plasira kupcima. Sve više se podiže svest kupaca ka ekološkim, održivim proizvodima sa što manjim karbonskim otiskom, uticajem na životnu sredinu uz što veće korišćenje reciklabilnih materijala u ambalaži . Pored aplikacija kojima se određuje kvalitet proizvoda po svom sastavu, kupci se sve više edukuju, čitaju i prate znakove na ambalaži i sastav same ambalaže pri odabiru pravog proizvoda koji će kupiti u skladu sa svojim uverenjima. Da zaključim, ekološka i održiva usmerenost brenda ima sve veći uticaj na odluku kupca pri kupovini proizvoda.
PROČITAJTE JOŠ: Industrija ambalaže se okuplja u Istanbulu od 11. do 14. oktobra 2023. godine
Kako biste procenili otvorenost tržišta i društva u Srbiji ka trendovima cirkularne ekonomije i održivosti?
Na ovom polju Srbija mora još mnogo da uči i da primeni najbolje prakse. Potrebna je bolja primarna selekcija počev od kompanija, preko stanovništva i domaćinstava, potrebno je bolje prikupljanje ambalaže, gde veliki problem predstavlja nedostatak infrastrukture.
Po meni, neophodno je i da se uvedu nove takse za odlaganje otpada na deponije, gde će se proizvođač otpada dobro zapitati da li da svoj otpad selektuje i separatno da na reciklažu ili da plaća visoku taksu koja bi se isključivo koristila u svrhu sanacije deponija, nabavku opreme i zaposlenje nove radne snage. Potrebno je da se uspostavi infrastruktura za odvojeno sakupljanje u potpunosti i za reciklažu, kao i za potenijelne resurse koji predstavljaju energente, a ne otpad. Uz sve ovo nephodno je informisanje šire javnosti o preduzetim koracima, sa iznošenjem činjenica (plan – realizacija), a na osnovu plana priliva u budžet i njegove realizacije, sa strogim kontnim planom gde se može videti jasno koji su prihodi, a koji su tačno rashodi i na čemu. Obaveštavanje javnosti bi dovelo do povećanja stepena poverenja građana u sistem upravljanja otpadom i veri da je novac otišao u pravu svrhu kojoj je i namenjen i za koju se plaća, a pri tome je merljiv, kontrolisan i evidentan rezultat.
Cirkularnost je započeta, ali je prisutna u malom procentu u populaciji, društvu, pa i u samim kompanijama. Mora se podići svest većini stanovnika, kompanija i da se primene najbolje prakse iz inostranstva koje nude izuzetno dobra rešenja. Austrija, Belgija, Danska, Nemačka, Italija, Luksemburg, Slovenija, Holandija i Češka prema izveštaju i zaključcima Komisije EU objavljenim u „Izveštaju ranog upozoravanja“ nalaze se na putu da ispune obaveze koje je EU propisala svojim članicama u domenu cirkularne ekonomije, s ciljem smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i očuvanje prirodnih resursa.
Potrebno je da se Srbija ugleda i primeni sisteme iz okruženja, Austrije na primer, gde se svega 1,8% komunalnog otpada deponuje na deponije, sve ostalo predstavlja resurs koji se koristi za dobijanje novih proizvoda ili energije. Mi izvozimo naš otpad koji predstavlja energente Austriji, jer nemamo razvijenu tehnologiju, resurse, znanje, da ih iskoristimo kao naš energetski resurs.
Globalna anketa kompanije Okford Economics došla je do zaključka da: među donosiocima odluka u lancu snabdevanja u svim sektorima, iako je 88% izjavilo da je kreiralo ili je u procesu kreiranja izjave o misiji održivosti, samo 52% je preduzelo relevantne mere poput optimizacije transporta – smanjenja transportnih kilometara (potrošnje CO2); 21% ispitanika je imalo sveobuhvatni uvid u održivu nabavku proizvoda od svojih dobavljača. Sve činjenice ukazuju na potrebu za boljim praćenjem lanca snabdevanja kako bi se smanjio povezani uticaj na životnu sredinu.
Na koji način AWT International posvećuje pažnju zbrinjavanju ambalažnog otpada i drugim ekološkim ciljevima?
AWT kao kompanija ispunjava svoje zakonske obaveze u zbrinjavanju ambalažnog, ali i svih ostalih otpada koji se pojavljuju u našem lancu snabdevanja. Zbrinjavanje otpada radimo putem saradnje sa nacionalnim operaterom, dok zbrinjavanje robe isteklog roka trajanja ili loma nastalaog pri manipulaciji rešavamo sa ovlašćenim zbrinjavačima. Prehrambreni deo dajemo na kompostiranje ili kao resurs za bio gas, dok ne prehrana ide u zavisnosti od karakteristika i karakterizacije otpada na različite tretmane, reciklažu ili izvoz zbog nemogućnosti zbrinjavanja u Srbiji.
Velike kompanije treba da budu inicijatori pozitivnih promena i edukacija stanovništva ka cirkularnoj ekonomiji.
AWT nema uticaja na primarnu i sekundarnu ambalažu proizvoda, ali svoj doprinos daje na optimizaciji tercijalne, odnosno transportne ambalaže. Primenom povratne ambalaže u saradnji sa kompanijom CHEP, AWT je na ovaj način smanjio emisiju ugljen-dioksida, potrošnju prirodnih resursa, optimizovao takozvane prazne kilometre, smanjio količinu uveženog ambalažnog otpada – drveta pri uvozu, odnosno otpad koji pravimo u ovom slučaju našoj zemlji.
Smatrate li da velike kompanije treba da budu inicijatori pozitivnih promena i edukacija stanovništa ka cirularnoj ekonomiji?
Smatram da velike kompanije treba da budu inicijatori pozitivnih promena i edukacija stanovništva ka cirkularnoj ekonomiji. Svojim masovnim prisustvom na tržištu, reklamom na samom proizvodu ili kroz medije u mnogome bi se samo kroz ova dva koncepta već podigla svest populacije. Organizovanje zajedničkih akcija, tribina, prisutnost edukacijom u vrtićima, školama, na manifestacijama, radionicama velike kompanije bi stavile svoj pečat i doprinele zaštiti životne sredine, ne samo u cirkularnoj ekonomiji.
Foografija: Bojana Kuveljić, privatna arhiva
Napomena:
Intervju je vlasništvo Ambipak magazina. Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.ambalazaipakovanje.com
