Da bi depozitni sistem funkcionisao, nije potrebna samo dobra infrastruktura, već i jasno definisanje samog procesa, dobra organizacija celog procesa, odgovornost proizvođača i potrošača, kao i dizanje svesti o značaju reciklaže.
O funkcionisanju depozitnog sistema, problemu reciklaže, odgovornosti pojedinaca i Vlada zemalja, na panelu „Depozitni sistem kao instrument za održivi razvoj i cirkularnu ekonomiju“, Ambipak konferencije „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“, govorili su Doinita Mihai – Tomra Systems, Tisa Čaušević – Coca Cola HBC, Mihail Mateski – Greentech i Klára Hálová – Matoni 1873/Knjaz Miloš. Moderator panela bila je Kristina Cvejanov, osnivač ekspertske mreže Green Loop.
Kao uvod u panel bilo je izlaganje potpredsednice za odnose sa javnošću za Istočunu i Južnu Evropu, norveške kompanije Tomra Systems, Donite Mihai, koja je istakla da je koncept depozitnog sistema veoma jednostavan – određuje se visina kaucije, odnosno, depozita pakovanja da bi ta ambalaža na kraju stigla do kapija onih koji će vršiti njenu reciklažu.
– Ono što dovodi do dobro razrađenog sistema depozita jeste da sam proces mora biti lak, a da se vraćanje ambalaže vrši u prodavnici u kojoj je ista i kupljena, što je lakše ne samo za potrošača, već i za Vladu. Zatim, zasebno naplaćeni depoziti, odnosno kaucije, su takođe preporučljivi, ali nam ceo sistem u suštini pomaže da, nakon korišćenja materijala, taj materijal dođe do reciklažnih dvorišta. Prema tome, važno je steći poverenje potrošača, ali istovremeno imati i dobru komunikaciju sa državom.
Mihai je istakla da su 22 zemlje unapredile sistem reciklomata, a da u Evropskoj uniji svaka zemlja hoće da uvede sistem depozita. Vlade evropskih zemalja teže ka tome jer su depozitni sistemi efikasno rešenje, a ambicija je kretanje od linearne ka cirkularnoj ekonomiji.
– U depozitnom sistemu, kada govorimo o Evropi, čak 94% je visoka efikasnost kontejnera. Ali kada govorimo o zemljama koje su uvele sistem depozita, nisu sve dostigle pun potencijal. Nemačka je došla do blizu 100%, dok Konektikat, na primer, jedva stiže do 50%. Upravo zbog toga se postavlja pitanje zašto se neki depoziti efikasniji od drugih, pa smo došli do saznanja da uspešni sistemi depozita imaju četiri principa – performanse, lakoća, odgovornost proizvođača i integritet sistema -objašnjava Mihai.
Sa druge strane, jedan od ključnih problema jeste i nedostatak infrastrukture, ali je Mihai istakla da za one aktere koji ne poštuju pravila igre država mora definisati jasne kazne kako za nezakonite aktivnosti, tako i za neostvarivanje ciljeva.
‘Uspešni sistemi depozita imaju četiri principa – performanse, lakoća, odgovornost proizvođača i integritet sistema”, Doinita Mihai, Tomra Systems
Raste svest potrošača o zagađenju
Mimo građanskih i ekoloških motiva za reciklažu, u industriji napitaka veoma je važna održivost. Na koji način depozitni sistem obezbeđuje održivost i cirkularnost materijala i koliko se potrošačima podigla svest o značaju recikliranja, govorila je Klára Hálová, šef kategorije voda i edukativnih programa kompanije Matoni 1873.
– Moram da kažem da je ovo pitanje opstanka. Potrošači, odnosno, kupci su sve osetljiviji na zagađenje plastikom, imaju sve više razvijenu ekološku svest. Neophodno je rešiti zagađenje plasičnim bocama, a rešenje jeste cirkularnost. Mi kao proizvođači smo odgovorni i želimo da rešimo taj problem. Sve što koristimo od ambalaže-limenke, staklo, PET ambalaža, može da se reciklira 100%, ali se to ne radi ili se ne radi u dovoljnoj meri – istakla je Hálová.
“Neophodno je rešiti zagađenje plasičnim bocama, a rešenje jeste cirkularnost”, Klára Hálová, Matoni 1873
Pokušavajući da edukuju ljude, Klára Hálová kaže da cirkularnost, zapravo, počiva na tri stuba-ekodizajn (da bi nešto moglo da se reciklira, mora da bude reciklabilno), efikasno prikupljanje (nijedan sistem ne može biti uspešniji od depozitnog sistema), i na kraju efikasan proces reciklaže.
– Ako imamo materijal koji je vredan, i ako se reciklira u proizvode koji se ponovo ne recikliraju, što nije slučaj o flašama, onda je najbolja opcija tog materijala spaljivanje ili odlaganje na deponiji, a to nije prihvatljivo. U rukama imamo dragocen materijal koji moramo iskoristiti kao sirovinu u daljem procesu – objašnjava Hálová.
Da li će Srbija dostići ciljeve Evropske unije
Kristina Cvejanov istakla je da se u Srbiji preko 90%, od preko 1.000 ispitanika, izrazilo pozitivno depozitnom sistemu i vide ga kao rešenje za problem zagađenja plastičnim otpadom, prvenstveno PET bocama, ali i drugim vrstama ambalaže. Cilj EU do 2025. godine je da se dostigne 77% reciklaže PET ambalaže, što po mišljenju Mihaela Mateskog, generalnog direktora i vlasnika preduzeća Greentech u Srbiji i Makedoniji, teško da može da se dostigne bez depozita.
– Iako Srbija ima pet fabrika za reciklažu, danas je procenat sakupljanja i reciklaže negde oko 35%, a na toj trećini se nalazimo oko sedam godina, što je poražavajuće. To znači da se dve trećine PET boca nađe uglavnom u prirodi, na smetlištima, kao mikroplastika. Čak i cilj od 42% u 2024. godini je diskutabilan.
Mateski ističe da smo imali priliku u prethodnih 20 godina da probamo sve modele, i da nakon toliko godina, javni komunalni sektor je i dalje na jako niskim granama iako bi trebalo da bude osnovna karika jednog dobrog sistema, te da se bez toga ne može ići dalje.
– U Srbiji se plasira oko 50.000 tona PET ambalaže na tržištu, od toga je oko 70% PET boca, ostalo su drugi tipovi pomenute ambalaže. Svake godine gubimo, tačnije, završi tamo gde ne treba, na deponijama, 20.000 tona, što znači da sakupljačka industrija gubi negde oko 10 miliona EUR. Prema tome, način da imamo cirkularnu ekonomiju je upravo depozit jer je to jedini sistem koji može da omogući da imamo 25% recikliranog materijala u novim bocama, što će biti minimum za kompanije od 2025. godine – objašnjava Mateski.
Potreban dobro organizovan depozitni sistem
Iako se mnogo novca gubi time što materijali ne idu u depozit već završavaju na deponiji, ima i negativnih stavova o depozitnom sistemu, da je izuzetno skup sistem. Međutim, kompanija Coca-Cola, pored mnogih kritika, deo je svakog depozitnog sistema i svakog rešenja za upravljanje ambalažom koja se stavlja na tržište.
“Ako depozit ne postavimo od samog početka na jako dobrim osnovama, na odličnim principima, uopšte ne mora da bude magično rešenje.”, Tisa Čaušević, Coca Cola HBC
– Činjenica je da depozit može biti sjajno rešenje ukoliko smo iscrpeli neke druge načine. Ali, ako depozit ne postavimo od samog početka na jako dobrim osnovama, na odličnim principima, uopšte ne mora da bude magično rešenje. Nama kao kompaniji jeste osnovni princip da takav depozitni sistem treba da bude organizovan i vođen, posedovan, od strane industrije. Ako se držimo principa – zagađivač plaća, sa druge strane isti ti proizvođači treba da imaju način kako da budu deo rešenja – objašnjava Tisa Čaušević, menadžer za javne i regulatorne poslove Coca-Cola HBC Srbija.
Činjenica je da ceo sistem treba da bude transparentan, da svi akteri imaju jasnu sliku, i da sistem ne sme da bude napravljen za profit, niko u lancu ne sme da ima profit, odnosno, korist.
– U trenutku kada dizajniramo depozitni sistem, pravo preče kupovine samog tog tog materijala, PET ili bilo kog drugog, bi trebalo, zapravo, da se vraća onima koji finansiraju ceo sistem, kako bismo mogli da primenimo principe cirkularne ekonomije. Takođe, ne verujem da će Srbija stići targete EU do 2025. godine, odnosno, da prekopira evropske targete jer to nije intencija ni države, kao ni namera proizvođača -rekla je Čaušević.
Od trenutka kada država usvoji set regulative Zakona i podzakonskih akata kojima uređuje depozitni sistem, učesnici panela složili su se da je potrebno minimum dve godine za implementaciju sistema.
Moderator panela, za kraj, rekla je da depozitni sistem za reciklere može biti jedan izazov budućnosti, s obzirom na to da svi živimo i poslujemo na slobodnom tržištu, kao i da se nada da nam neće isteći vreme u procesu pripreme depozitnog sistema.
– Planom Vlade za 2023. godinu, u poslednjem kvartalu, planirane su izmene Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, pa se nadam da ćemo sledeće godine, na istom mestu, čuti da smo napravili dogovor sa državom, da ćemo imati Zakon koji će propisati ne samo rokove, već i ključne parametre za uvođenje depozitnog sistema. To bi značilo, u najboljem slučaju, da bismo mogli da očekujemo negde 2025. ili 2026. implementaciju depozitnog sistema – zaključila je Cvejanov.
Izvor: Ambipak magazin
Foto: Jakov Simović