Najnoviji, Izveštaj EU ističe zabrinutost u vezi sa ciljevima recikliranja i odlaganja na deponiju komunalnog i ambalažnog otpada u državama članicama EU i navodi da je 18 zemalja u riziku
U izveštaju objavljenom 8.juna 2023, Evropska komisija ukazuje na izazove s kojima se suočavaju neke države članice Evropske unije (EU) u ispunjavanju ciljeva recikliranja i smanjenja odlaganja otpada na deponiju. Izveštaj identifikuje devet država članica koje su na putu da ispune ciljeve za ponovnu upotrebu i recikliranje komunalnog i ambalažnog otpada do 2025. godine, a to su Austrija, Belgija, Češka, Danska, Nemačka, Italija, Luksemburg, Holandija i Slovenija.
Međutim, ističe se da je 18 država članica u opasnosti da ne ispuni jedan ili oba cilja do 2025. godine. Države kao što su Estonija, Finska, Francuska, Irska, Letonija, Portugalija, Španija i Švedska su u opasnosti da ne ispune cilj za komunalni otpad. Osim toga, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Grčka, Mađarska, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija i Slovačka su u opasnosti da ne ispune ciljeve za komunalni i ukupni ambalažni otpad do 2025. godine. Pored toga, neke zemlje i dalje uglavnom koriste deponije za odlaganje komunalnog otpada i verovatno neće ispuniti cilj za odlaganje na deponiju do 2035. godine.
Da bi se rešili ovi problemi, Komisija daje preporuke tim državama članicama, koristeći se kontinuiranom finansijskom i tehničkom podrškom koja je već obezbeđena za unapređenje performansi u upravljanju otpadom. Izveštaj naglašava potrebu za kontinuiranim naporima u unapređenju praksi upravljanja otpadom, uključujući smanjenje otpada koji se ne može reciklirati, povećanje ponovne upotrebe, unapređenje odvajanja otpada, razvoj kapaciteta za tretman i recikliranje otpada, poboljšanje upravljanja, primenu ekonomskih instrumenata i podizanje svesti.
Izveštaj takođe ukazuje na rastuću količinu generisanog otpada u Evropi. Prosečan Evropljanin godišnje generiše 530 kg komunalnog otpada, koji uključuje otpad iz domaćinstava i sličan otpad iz preduzeća. Iako se sve više reciklira i manje se odlaže na deponije, upravljanje komunalnim otpadom i dalje predstavlja složen zadatak.
Trenutno se oko 50% komunalnog otpada u EU reciklira ili kompostira, dok se 23% još uvek odlaže na deponije. Količina ambalažnog otpada koji se generiše je stalno u porastu, sa povećanjem od 15% u periodu od 2013. do 2020. godine širom EU, dostižući skoro 80 miliona tona. Oko 64% ambalažnog otpada se sada reciklira, mada postoji razlika u reciklaži po materijalima. Više od 75% papirne, kartonske i metalne ambalaže se reciklira, dok manje od 40% plastike se reciklira – što predstavlja problem u većini zemalja EU, od kojih mnoge su u opasnosti da ne ispune ciljeve za recikliranje plastične ambalaže.
Izveštaj ističe značajne razlike u performansama upravljanja otpadom među državama članicama EU. Dok neke zemlje ostvaruju dobar napredak u ostvarivanju ciljeva postavljenih zakonodavstvom EU, druge zahtevaju obimne reforme. Ključna područja za poboljšanje obuhvataju tretman biološkog otpada, odvajanje otpada kao preduslov za recikliranje i poboljšanje kvaliteta podataka. Međutim, većina zemalja EU je ili je u procesu sprovođenja reformi u vezi sa otpadom kako bi poboljšale stope recikliranja, neke od kojih će dati rezultate u narednim godinama.
Spoljni faktori takođe utiču na performanse, uključujući efekte pandemije COVID-19 koja je smanjila ili zaustavila odvajanje otpada u nekim zemljama. Nedavno povećanje cena energije takođe nepovoljno utiče na aktivnosti recikliranja.
Preporuke za 18 država EU
Komisija daje specifične preporuke za 18 država članica koje su u opasnosti da ne ispune glavne ciljeve za recikliranje do 2025. godine. Ove preporuke obuhvataju širok spektar akcija: smanjenje otpada koji se ne može reciklirati, povećanje ponovne upotrebe, poboljšanje odvajanja otpada, razvoj kapaciteta za tretman i recikliranje otpada, unapređenje upravljanja, primenu ekonomskih instrumenata i podizanje svesti.
Komisija će nastaviti da podržava države članice u sprovođenju zakonodavstva EU o otpadu, kroz podršku EU fondova, tehničku pomoć (na primer putem Pregleda sprovođenja okoline, razmenom najboljih praksi i promovisanjem međusobnog učenja). Međutim, nacionalne vlasti su odgovorne za intenziviranje napora u politikama i preduzimanje akcija na terenu.
Pored toga, Komisija je predstavila inicijative koje doprinose stvaranju cirkularne ekonomije i podržaće države članice u unapređenju performansi u upravljanju otpadom i dostizanju ciljeva, kao što su predlozi za nove propise o otpremi otpada, ambalaži i ambalažnom otpadu i o ekodizajnu održivih proizvoda.
Objavljeni Izveštaj je tzv. “upozoravajući izveštaj”, koji ocenjuje verovatnoću da će države članice ispuniti ciljeve za recikliranje do 2025. godine, kako je propisano Direktivom o okviru otpada i Direktivom o ambalaži i ambalažnom otpadu: 55% recikliranja i priprema za ponovnu upotrebu komunalnog otpada; 65% recikliranja ukupnog ambalažnog otpada; i ciljevi za recikliranje ambalaže po materijalu (75% za papir i karton, 70% za staklo, 70% za ambalažu od gvožđa, 50% za aluminijum, 50% za plastiku i 25% za drvo).
Procena smanjenja odlaganja komunalnog otpada na deponije
Izveštaj takođe pruža preliminarnu procenu cilja smanjenja odlaganja komunalnog otpada na deponije na manje od 10% do 2035. godine.
Zajedno sa ambalažnim otpadom, upravljanje biološkim otpadom se ističe kao jedan od glavnih problema koji otežavaju postizanje ciljeva u recikliranju, iako obaveza odvajanja biološkog otpada stupa na snagu od 1. januara 2024. godine.
Upozoravajući izveštaj se oslanja na pregled sprovođenja okoline i ističe hitnu potrebu za rešavanjem problema u sprovođenju zakonodavstva EU o otpadu. Posebno se ističe da u EU još uvek postoji skoro 2.000 ilegalnih ili neadekvatnih deponija, što predstavlja značajan izvor zagađenja i gasova staklene bašte, ali i propuštenu priliku za korišćenje sekundarnih sirovina.
Izvor: Evropska komisija
Foto: Dall.e
