Bolje i efikasnije sakupljanje ambalažnog otpada preduslov je za povećanje stope reciklaže ambalažnog otpada izazov je koji je pred Srbiju postavila Evropska unija sa zadatim planom za period do 2030. godine, smatra NALED
Sa ciljem ostvarenja plana Evropske unije vezano za zaštitu životne sredine u koju spada i reciklaža ambalažnog otpada, Srbija do 2030. godine mora da iznađe rešenje da, pre svega, poveća količine prikupljenog ambalažnog otpada. Plan koji je postavljen pred Srbiju je da do 2030. godine postigne reciklažu 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. U tom smislu, pred institucijama je da u saradnji sa privrednom donesu najoptimalniju odluku o načinima prikupljanja i tretiranja ovih vrsta otpada. Da bi postigla zadate količine, Srbija će fokus će morati da stavi na prikupljanje otpada od građana i izabere da li da postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS).
Produžena (proširena) odgovornost proizvođača (EPR) podrazumeva sistem da građani u svojim domovima razvrstavaju otpad od navedenih materijala u odvojene kante kako bi se efikasnije reciklirao. Depozitnim sistemom ambalaža se vraća u prodavnice i za to se dobija nazad deo novca koji se plaća prilikom kupovine proizvoda.
Savez za zaštitu životne sredine, segment NALED-a (Nacionalna alijansa za lokalno ekonomski razvoj) je krajem marta održao sednicu na kojoj su članicama predstavljeni rezultati studije i preporuke renomirane britanske kuće EUNOMIA za najoptimalnije rezultate u prikupljanju i reciklaži ambalažnog otpada. Njihova preporuka za ostvarenje plana je da pored unapređenja primarne selekcije Srbija uvede i depozitni sistem.
Članice Saveza istakle su da bi privredi trebalo ostaviti prelazni period od tri godine nakon donošenja zakona i podzakonskih akata da plasira proizvode koji se u tom trenutku nađu u prometu.
Prema analizama, ključna funkcija depozitnog sistema bila bi da obezbedi prikupljanje više od 90% ambalažnog otpada u industriji pića i udvostruči stope njegove reciklaže. Depozitni sistem bi uključio različite vrste pića u staklenim i plastičnim bocama, limenkama i tetrapaku. Članice Saveza istakle su da bi privredi trebalo ostaviti prelazni period od tri godine nakon donošenja zakona i podzakonskih akata da plasira proizvode koji se u tom trenutku nađu u prometu.
Jelena Kiš, predsednica Saveza i menadžerka za održivost poslovanja i odnose sa javnošću u kompaniji Ball Packaging, izjavila je ovim povodom da je cilj naći najefikasnije i najpovoljnije rešenje za građane, privredu i državu.
– Dobili smo analize rađene na neutralnim osnovama kako bismo, kada se ova tema ponovo nađe pred radnom grupom i Vladom Srbije, imali polazne osnove za dijalog u uspostavljanju sistema. Ipak, bez obzira na to da li će se država odlučiti za DRS, on ne garantuje prikupljanje celokupnog otpada tako da je neophodno dalje razvijati EPR sistem i primarnu selekciju pre svega kroz podizanje svesti građana o značaju pravilnog razdvajanja otpada, istakla je.
U konvencionalnom depozitnom sistemu, građani bi iskorišćenu ambalažu ostavljali pre svega u maloprodajnim objektima (i prema studiji za to dobijali pet dinara po jedinici ambalaže), dok je druga, za sada teorijska, opcija koju je studija analizirala uvođenje tzv. pametnog depozita koji predviđa i postavljanje „pametnih“ kanti i pokrivanje mnogo više lokacija (šoping centri, firme, reciklažni centri, sportski objekti, parkovi i drugi otvoreni prostori itd.) i u zavisnosti od broja lokacija može podrazumevati više ili niže investicione troškove za industriju pića u odnosu na konvencionalni sistem.
Studija o unapređenju EPR sistema preporučuje povećanje infrastrukture odnosno uvođenje tzv. „sistema dve kante“ što bi značilo da građani u posebnu kantu ili kontejner odvajaju otpad od papira i kartona, a u posebnu limenke, staklene i plastične flaše i tetrapak. Unapređenje sistema bi podrazumevalo da se obezbedi usluga odnošenja „od vrata do vrata“ i u gradovima i u ruralnim krajevima, kao i da se standardizuje postupak prikupljanja i razdvajanja otpada iz tih kanti.
Preporuke EPR studije idu u korist daljeg unapređenja razvrstavanja posebno u cilju povećanja reciklaže plastike i stakla gde Srbija beleži najlošije rezultate. Preporučuje se i obezbeđivanje naknada za sortiranje, ali bolje odvajanje organskog odnosno otpada od hrane i uvođenje naknada za odlaganje otpada. I jedan i drugi sistem obezbeđuju veću „čistoću“ otpada odnosno više prihode od reciklaže iz kojih bi se finansiralo njihovo funkcionisanje, pored izdvajanja industrije.
Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u, ističe da je zaključak sprovedenih studija da bi uz adekvatnu primarnu selekciju i sa uvođenjem depozitnog sistema, Srbija uspela da dostigne ciljeve EU za gotovo sve materijale dok će kod plastike biti potrebni i dodatni napori.
– Za to je potreban dobro osmišljen, neprofitni DRS sistem, kojim bi upravljao centralni operater u vlasništvu industrije koja bi i finansirala sistem, a država bila zadužena za nadzor i postavljanje ciljeva. Zato smatramo da bi privreda trebalo da učestvuje u izradi podzakonskih akata, kao što je bila uključena u početak rada na pripremi izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu – kaže Slobodan Krstović.
Detaljne izveštaje EUNOMIA izveštaje, možete preuzeti ovde.
Izvor: NALED
Naslovna fotografija: naled.rs
