Način komunikacije kompanija sa potrošačima utiče na smanjenje zagađenja plastikom, smatra tim istraživača Univerziteta u Šefildu. Pročitajte u nastavku do kojim su zanimljivih otkrića došli i kako komunicirati o plastici.
Tim istraživača sa Univerziteta u Šefildu bavi se proučavanjem načina na koji jezik korišćen u marketingu, označavanju proizvoda i svakodnevnom razgovoru može uticati na naše razmišljanje o plastici i doprineti smanjenju zagađenja plastikom. Profesorka Johanna Gavins, članica istraživačkog tima, detaljnije je za Packaging Europe ispričala više o projektu i ukazala na to šta industrija pakovanja može izvući iz ovih istraživanja.
“Greenwashing”, odnosno obmanjivanje potrošača o ekološkim karakteristikama proizvoda, ne samo da je moralno upitno, već je sada u Evropskoj uniji i pravno problematično. Profesorka Gavins ističe da je iskrenost u komunikaciji vrednosti od suštinskog značaja. Potrošači su postali svesni “greenwashing”-a i reaguju negativno na takve prakse. S druge strane, kompanije koje iskreno komuniciraju svoje ekološke vrednosti i percipiraju se kao etičke dobijaju pozitivan odgovor od potrošača.
Ključno je da kompanije jasno i sažeto komuniciraju svoje ekološke poruke – da osim etiketa koriste efikasnije kanale poput društvenih mreža, televizije, štampe i podkasta.
Iako su etikete važan deo informisanja potrošača, istraživanje pokazuje da potrošači vrlo kratko vreme posvećuju čitanju etiketa na ambalaži. Zbog toga je ključno da kompanije jasno i sažeto komuniciraju svoje ekološke poruke. Ipak, oslanjanje isključivo na etikete nije dovoljno, jer ne mogu preneti kompleksne poruke o ekološkom etosu ili društvenoj vrednosti ponovne upotrebe i recikliranja.
Kompanije se savetuju da pažljivo biraju načine komunikacije s potrošačima, koristeći efikasnije kanale poput društvenih mreža, televizije, štampe i podkasta.
POGLEDAJTE AMBIPAK PODKASTE: Ambalaža po meri prirode
Jednostavnost je ključna
Jednostavnost je ključna u komunikaciji o održivosti pakovanja. Profesorka Gavins naglašava da jednostavan i instruktivan jezik najbolje deluje u podsticanju proekološkog ponašanja, posebno s obzirom na osećaj bespomoćnosti potrošača pred klimatskom krizom. Kroz jednostavne poruke, kao što su instrukcije o ponovnoj upotrebi i recikliranju plastike, potrošači se mogu osećati sposobnima da odmah doprinesu zaštiti životne sredine.
Storytelling sa svrhom smanjenja plastičnog otpada
Pripovedanje takođe igra ključnu ulogu u komunikaciji o održivosti pakovanja. Dosadašnje priče koje su kompanije pričale često su imale paternalistički ton, gde su kompanije opisivane kao odgovorne roditeljske figure, a potrošači kao deca kojima treba pomoći. Međutim, istraživanje pokazuje da potrošači ne doživljavaju svoj odnos s kompanijama na isti način. Oni se osećaju odgovornima za aktivno učešće u ponovnoj upotrebi i recikliranju, a ne kao primaoci pomoći. Preusmeravanje priče da predstavlja potrošače kao moćne agente može dovesti do dugoročnih promena ponašanja.
Potrošači kao eko-agenti
U idealnom svetu, potrošači bi trebalo da osećaju da su jednostavne akcije za ponovnu upotrebu i recikliranje jasne i ostvarive, te da njihova uloga kao agenata zaštite životne sredine ima pozitivan uticaj. Kombinacija negativnog i pozitivnog jezika može biti efikasna strategija. Iako se pozitivan jezik koristi za inspiraciju i motivaciju, negativan jezik može delovati na konkretno donošenje odluka, npr. podsećanjem na negativne posledice neaktivnosti. Kombinovanje ova dva pristupa može efikasno uticati na potrošače da preduzmu proekološke korake.
Naslovna fotografija: Pexel.com
