Način sakupljanja ambalažnog otpada direktno će uticati na stopu reciklaže u Srbiji i na mogućnost implementacije ISO standarda o cirkularnosti u domaću ekonomiju
Način sakuplja ambalažnog otpada, koji treba da bude regulisan novim zakonskim regulativama, direktno će uticati na stopu reciklaže u Srbiji, kao i na mogućnost ispunjavanja najnovijih međunarodnih ISO standarda iz serije 59000 najavljenih za 2024 godinu, odnosno njihovu implementaciju u domaću ekonomiju.
Unapređenje primarne selekcije kroz uvođenje depozitnog sistema za sve materijale (plastiku, metal, kartonsku višeslojnu ambalažu i staklo), poznatijeg građanima kao kaucionog sistema za povrat ambalaže, u kombinaciji sa već postojećim sistemom produžene odgovornosti proizvođača (EPR) u okviru koga građani selektuju otpad osnova je da domaća privreda posluje i primenjuje nove međunarodne ISO standarde, zaključak je koji su izneli proizvođači ambalažnih pakovanja okupljenih u Alijansi za cirkularna pakovanja na seminaru „Kako da znate da li je vaša ambalaža cirkularna?“.
„Kaucioni“ tj depozitni sistem za sve materijale, u kombinaciji sa EPR sistemom, neophodan za srpsku ekonomiju i ekologiju, poruka domaće privrede nakon seminara Kako da znate da li je vaša ambalaža cirkularna.
Povod za organizaciju stručnog seminara je novi paket međunarodnih ISO standarda za implementaciju cirkularne ekonomije, iz serije ISO 59000 (ISO 59004, ISO 59020, ISO 59040, ISO 59031, ISO 59032). Tokom seminara detaljnije je objašnjena primena standarda proizvođačima ambalaže, korisnicima ambalaže (prehrambena industrija, građevinska industrije, itd), reciklerima, konsultantskim kućama, specijalizovanim laboratorije za ispitivanje materijala i drugima.
„Primena ISO standarda je vrlo važna za proizvođače ambalažnih pakovanja okupljenih u Alijansi za cirkularna pakovanja. Naše strateško opredeljenje je da kupcima, a na kraju i samim potrošačima ponudimo siguran proizvod sa visokim procentom recikliranog materijala ugrađenog u novi proizvod, kako bismo smanjili otpad i zagađenje“, izjavila je Jelena Petljanski Kiš ispred Alijanse za cirkularna pakovanja i dodala: „cikrularnost je osnovni princip kome težimo. Princip cirkularnosti osim što ima ekološku premisu, sa novim regulativama kao i primenom ISO standarda dobija i ekonomski aspekat. Primena ISO standarda iz serije 59000 uticaće na konkurentnost proizvoda imajući u vidu da se svest o zaštiti životne sredine sve više uzima u obzir na svim poljima. Ambalažna pakovanja, koja proizvodimo, namenjena su domaćem, ali isto toliko i inostranom tržištu. Imajući to u vidu treba voditi računa da naši proizvodi i dalje ostanu konkurenti u inostranstvu, jer ne samo da se tako vodi računa o poslovanju domaće privrede već se vodi računa i o spoljno-trgovinskoj razmeni i budžetu Repulike Srbije, što je važno za sve naše gađane.“
Međunarodni ISO standardi iz serije 59000 primenjivi su i u kontekstu cirkularnosti pakovanja, odnosno procenat recikliranog materijala ugrađenog u novu ambalažu, kao i na označavanje istih radi transparentnosti u poslovanju i prava potrošača na izbor ekološki proizvod.
O izazovima i načinima implementacije cirkularne ekonomije u privrednim subjektima govorile su Vladica Čudić, članica Komisije za standarde i srodne dokumente Instituta za standardizaciju Srbije (cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom imenovani je ekspert Instituta za standardizaciju Srbije za učešće u radu Tehničkog komiteta ISO TC 323 – Cirkularna ekonomija) i Mirjana Mirković-Đorđević, rukovodilac Odeljenja za hemijske tehnologije, poljoprivredu, šumarstvo, bezbednost, životnu sredinu i opšte standarde.
Tim povodom Vladica Čudić je izjavila: „Očekuje se da će principi cirkularne ekonomije biti sve aktuelniji u međunarodnim poslovnim odnosima i da će biti ugrađeni u buduće međunarodne trgovinske sporazume“ i dodala da se u narednom periodu očekuje da će transparentnost po pitanju cirkularnosti biti neizbežna i neophodna.
Šta kaže privreda?
Predstavnici privrede, okupljeni u Alijansi izneli su svoja viđenja i objasnili da će sakupljanje iskorišćene ambalaže kroz depozitni odnosno kaucioni sistem doprineti većem stepenu reciklaže, što potvrđuju prakse drugih država kao i činjenica da dosadašnja primarna selekcija u Srbiji nije i dalje dostupna svima i da nije dala željene rezultate, te je važno stimulisati građane na reciklažu putem povratna novca.
Takođe objasnili su da je važno uspostaviti sistem selekcije i reciklaže od samog početka pravilno, kako se ne bi izostavio ni jedan materijal, niti na taj način favorizovao drugi. Upravo iz tog razloga smatraju da se depozitni sistem, koji Srbija planira da uvede, treba da se odnosi na sve materijale – plastiku, metal, kartonsku višeslojnu ambalažu i staklo.
„Nereciklirana ambalaža je otpad, zagađuje a ujedno je i ne iskorišćen resurs, odnosno bačen novac“, poručili su iz Alijanse.
U oblasti zaštite životne sredine Srbija prati smernice da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada, a pitanje je ako se ne uvede depozitni sistem za sve materijale da li će to biti moguće.
Alijansa za cirkularna pakovanja, koja okuplja lidere u oblasti proizvodnje ambalažnog pakovanja, koji čine 65% celokupne proizvodnje u Srbiji i dostižu godišnji obrt od 660 miliona evra, svoj stav o uvođenju depozitnog sistema za sve materijale zasniva, ne samo na iskustvima evropskih država, već i na specijalizovanoj “Eunomija“ studiji, koja je sprovedena isključivo za teritoriju Srbije.
Na seminaru su govorili Miroslav Micković ALPLA Group, Golub Marković, PhD, Smurfit Westrock, Aleksandar Petrović SFS Paraćin (Srpska Fabrika Stakla), Jelena Petljanski Kiš, menadžer za održivost i odnose sa javnošću za Centralnu i Istočnu Evropu u kompaniji Ball Packaging Europe.
Foto: Ambipak magazin/ Nađa Brakus
