Za Ambipak magazin piše: Gordana Vraštanović Pavićević, dipl.hem, specijalista snitarne hemije.
Obeležavanje ambalaže je jedan od preduslova da bi se pojednostavio sistem primarne selekcije. Na ambalaži se mogu štampati sve potrebne informacijije u vezi proizvoda koji kupujemo samim tim i druge informacije poput oznaka za postupanje sa iskorišćenom ambalažom sa ciljem odlaganja.
Ambalaža je sastavni deo savremenog života i ako pokušamo da zamislimo funkcionisanje celokupne privrede niti pojedinca bez ambalaže, shvatićemo da je to nemoguće. Jer, sve što se proizvede i plasira na tržište do kupca dolazi upakovano. Samim tim količine ambalažnog otpada koje se generišu na godišnjem nivou sve su veće. Upravljanje ambalažnim otpadom predstavlja veliki izazov jer veliki deo ambalaže završi na deponijama umesto prikupljen za reciklažu, kompostiranje ili dobijanje druge vrste energije njenim spaljivanjem. Obeležavanje ambalaže je jedan od preduslova da bi se uspostavio sistem za upravljanje ambalažnim otpadom, odnosno, ispravno prikupljanje iskorišćene ambalaže. Na ambalaži se mogu štampati sve potrebne informacije u vezi proizvoda koji kupujemo samim tim i druge informacije poput oznaka za postupanje sa iskorišćenom ambalažom sa ciljem odlaganja.
Sve vrste oznaka, ne samo za plastiku, se mogu naći u Pravilniku o načinu numerisanja, skraćenicama i simbolima na kojima se zasniva sistem identifikacije i označavanja ambalažnih materijala (“Sl. glasnik RS”, br. 70/2009)
Označavanje ambalaže i predmeta koji su za kontakt sa hranom
Ambalaža se proizvodi od različitih mateijala-plastike, metala, stakla, papira, kartona… Ukoliko je ambalaža ili drugi predmet namenjen za kontakt sa hranom, i zaista proizveden od izuzetno čistih i dozvoljenih sirovina, a ispitivanjem potvrđeno da ne otpušta štetna jedinjenja i metale, trebalo bi da ima znak viljuške i čaše (EU Regulation 1935/04 – materials and articles intended to come into contact with food ) . To je oznaka koja ukazuje nedvosmisleno da je za kontakt sa hranom. Ova oznaka je predviđena za sve predmete sa izuzetkom onih koji su dizajnirani tako da nema dileme da su namenjeni samo i isključivo za hranu ( na primer tiganj, čerpa, šolja za kafi i sl.)
Označavanje vrste materijala
Najčešće se na plastičnoj ambalaži viđaju oznake trougla sa strelicama sa brojevima ili slovnim oznakama ispod. Tako se označavaju materijali koji se mogu recikliranjem ponovo koristiti, ali vrlo retko za hranu, što, dakle, automatski ne znači da je materijal pogodan za hranu.
Oznake brojeva u trouglu, na plastičnoj ambalaži daju samo informaciju od koje vrste plastike je izrađena i da li je reciklabilna u opštem smislu.
Oznaka na ambalaži je istovremeno i tvrdnja
Proizvođač ambalaže je odgovoran za stavljanje ovih oznaka. On mora imati i svu potrebnu dokumentaciju u vezi upotrebljenog materijala a samim tim i oznake koju je stavio na svoj proizvod-ambalažu, obzirom da je svaka oznaka određena tvrdnja o tom proizvodu.
Kako se sve više teži zameni konvencionalne plastike razgradljivim materijalima, ista odgovornost je i proizvođača ambalaže od bioplastike.
Pogrešno je tvrditi o biorazgradivosti ili kompostabilnosti materijala bez ikakvih dokaza. Zato se kompostabilni materijali ispitiju i sertifikuju prema određenim standardima (ISO 17088, EN 13432 / 14995 ili ASTM 6400 ili 6868). Takođe, ako je ambalaža označena da je sertifikovana prema navedenim standardima ne znači istovremeno da je pogodna za kontakt sa hranom. Ona mora biti ispitana po svim parametrima bezbednosti, u skladu sa sirovinama, procesom proizvodnje i namene. Tek nakon utvrđivanja da je potpuno bezbedna treba staviti znak viljuške i čaše.
Adekvatno sortiranje sakupljene plastike, je moguće ako se prate oznake o materijalu na ambalaži
Mnogo je načina primene kompostbilne plastike
Ako se materijal ili proizvod reklamira kao biorazgradiv, treba da se navedu i dalje informacije o vremenskom okviru, nivou biorazgradnje i potrebnim uslovima.
Ako je za proizvod navedeno da se može kompostirati, tvrdnja ne sme biti nedvosmislena tj. treba jasno navesti da li se može kompostirati samo u fabrici za industrijsko kompostiranje ili ne.
European Bioplastics preporučuje navođenje konkretnije tvrdnje o kompostabilnosti u skladu sa odgovarajućim standardnim referencama (ISO 17088, EN 13432 / 14995 ili ASTM 6400 ili 6868), sertifikatom i odgovarajućom etiketom (oznaka za sadnice preko TUV AUSTRIA Belgije ili DIN CERTCO, OK compst etiketa preko TUV AUSTRIA Belgije)
Razlika između biorazgradive i okso-razgadive ambalaže
Okso-razgradnja nije biorazgradnja. Plastika koja se označava kao „okso-razgradiva“ ili „okso-biorazgradiva“ je napravljena od konvencionalne plastike sa aditivima kako bi se oponašala biorazgradnja. Međutim, glavni efekat okso-razgradnje je samo fragmentacija materijala ili proizvoda na male čestice koje ostaju u životnoj sredini (moguć izvor mikroplastike). Ovi proizvodi nisu u skladu sa standardima za kompostabilnost i ne smatraju se bioplastikom. Proizvodi koji se prodaju kao okso-biorazgradivi moraju takođe imati oznaku pogodnu za vrstu aditiva ili oko-razgradivost.
U Srbiji je važeći Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju, o ocenjivanju upotrebe i uslovima koje mora da ispuni imenovano telo („Sl. glasnik RS”, br. 3/12).
Da bi se smanjila količina otpada koja nastaje od ambalaže, potrebno je sortiranje po vrstama materijala a potom recikliranje. Dodatno sortiranje sakupljene plastike, je moguće ako se prate oznake o materijalu na ambalaži. Zato je velika odgovornost proizvođača da stavljaju oznake na svoje proizvode i da svaka tvrdnja tim oznakama bude dokumentovana i istinita.
Prema Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, tokom 2021. godine u Srbiji je stavljeno u promet blizu 400.000 tona godišnje, dok je cifra za 2020. godinu iznosila 350.000 tona.
Naslovna fotografija:
