Trenutno u Republici Srbiji preko 2,4 miliona tona komunalnog otpada završi na nesanitarnim deponijama. Potrebna je adekvatna primarna selekcija, odnosno pravilno sortiranja otpada kako bi se proces reciklaže sproveo na najoptimalniji način
Da li bi velike korporacije mogle da odgovore na izazove budućnosti, koliko smo ekološki osvešteni, od koga kreće odgovornost za svet koji nas okružuje, od pojedinca, društva ili sistema, bila su glavna pitanja panela „Planeta nas poziva na odgovornost“, Ambipak konferencije „Ambalaža po meri prirode i održivog razvoja“. Panelisti Bojana Perić, Ekostar Pak-a, Milica Milanović, Nestlé Srbija, Nikola Marinković, Smufrit Kappa Avala Ada, Jelena Petljanski Kiš, Ball, sa moderatorom Sinišom Mitrovićem iz Privredne komore Srbije složili su se da je adekvatna primarna selekcija izazov, ali i cilj kojim se teži, kao i da je potrebna dobra saradnja svih u tom lancu.
– Zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava, donosiocima odluka, predstavnicima javnih komunalnih preduzeća treba naći način za ostvarivanje ciljeva koji su zajednički. Preko 1900 kompanija ispunjava svoju obavezu kada je u pitanju Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Ono što je pred nama veliki izazov jeste trenutno činjenica da preko 2,4 miliona tona komunalnog otpada završava na nesanitarnim deponijama. Definitivno, bez adekvatne primarne selekcije uređene na sistemski način, odnosno pravilnog sortiranja otpada na frakcije ne može se ići dalje. Zadatak koji je postavljen za lokalne samouprave je da se tek do 2029. godine uspostavi primarna selekcija – rekla je Bojana Perić, direktor Ekostar Pak-a.
Situacija u Republici Srbiji je takva da se više isplati uvoziti otpad iz Austrije, Mađarske i Nemačke nego ga tražiti na domaćem tržištu. Nacionalni operater Ekostar Pak, između ostalog, odgovoran je i za implementaciju regulativa i nacionalnih ciljeva kada je u pitanju ambalažni otpad, a Perić ističe da privreda sve vreme radi, te da su operateri sistema pokrili najveći deo privrede.
Ne možemo stići cilj od 77% za prikupljanje PET-a za dve i po godine jer smo još uvek u početnoj fazi vezanoj za sam sistem sakupljanja – Bojana Perić, Ekostar Pak
– Po akcionom planu iz 2022. godine, Republiku Srbiju naredne godine očekuje izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Postoji jako puno predloga i ideja kako to treba postaviti da bi funkcionisalo, a bilo bi jako dobro, kada dođe trenutak za to, da se ti naši predlozi i razmotre. Takođe, ne možemo stići cilj od 77% za prikupljanje PET-a za dve i po godine jer smo još uvek u početnoj fazi vezanoj za sam sistem sakupljanja – objasnila je Perić.
Koliku odgovornost nose velike kompanije
Na pitanje moderatora šta se sada dešava u zelenoj tranziciji kada je u pitanju kompanija Nestlé, koji su to ključni alati koje podvlače, Milica Milanović, menadžer korporativnih poslova istakla je da Nestlé, kao zvanično prvi i najveći proizvođač hrane na svetu, osim tog statusa ima i ogromnu odgovornost, dužnost prema društvu i prema generacijama koje dolaze.
U Srbiji se ne isplati biti zelen – Milica Milanović, Nestle Srbija
– Održivost je jedna od najvažnijih misija. Kompanija je to definisala takozvanim zero net roadmap-om, odnosno putem ka nultom uticaju na životnu sredinu. Dostigli smo nula otpada na komunalnim deponijama, što znači da ni jedan gram otpada ne izlazi iz naše fabrike. Do 2025. cilj je da 100% Nestlé portfolija bude 100% reciklabilno, a trenutno je kompanija na 86% do cilja. Takođe, potrebno je da oko polovine građana ima pristup reciklažnoj infrastrukturi – istakla je Milanović.
Ona je dodala da se u Srbiji ne isplati biti zelen, ali da bez obzira na regulativu, rade sve što je moguće.
– Moram da priznam da nam regulativa ne ide na ruku, ne isplati se. Pomenula sam nula otpada, međutim mi plaćamo taksu za odvoženje istog na komunalne deponije. To su velika sredstva koja bismo radije usmerili na pošumljavanje. Kompanija planira da posadi 20 miliona drveća širom sveta do 2030. godine, a upravo pošumljavanje vidimo kao veoma važan alat. Bitno je da se zaista radi na ovome i da je sve više organizacija, nevladinih organizacija, ljudi i pojedinaca koji su svesniji – navela je Milanović.
Sa druge strane, grupacija Smurfit Kappa izuzetno je posvećena materijalima koji se upotrebljavaju, dok je održiva ambalaža pokretač poslovnog uspeha.
– Strategija kompanije je dizajniranje i proizvodnja ambalaže koja će se lako reciklirati. Naša grupacija ima 68.000 hektara šume, što znači da na svako posečeno drvo ide dodatnih pet zasađenih čime se pokazuje odgovoran pristup prema takvom materijalu – rekao je Nikola Marinković, direktor razvoja kompanije Smurfit Kappa Avala Ada.
Što više produžiti život limenke
Iako sam sadržaj recikliranog materijala nije nužan pokazatelj da se to pakovanje zaista reciklira, limenke su specifične po tome što se mogu reciklirati beskonačan broj puta, a na taj način se javljaju najmanji gubici prilikom topljenja iste.
– Gubici su svega 2 do 4 posto kada se tope na ispravan način. Ukoliko dođemo na procenat od 95% recikliranih limenki, mi možemo negde između 7 do 15 novih limenki da proizvedemo od jedne jedine. Kompanija Ball se obavezala na svim tržištima na kojima posluje da postigne ratu reciklaže od 90% recikliranih limenki, dok je drugi bitan cilj u toj viziji cirkularnosti 85% recikliranog materijala u našim limenkama – objasnila je Jelena Petljanski Kiš, Sustainability and Public Affairs Manager kompanije Ball.
Kada je reč o dinamici regulative u Srbiji, na pitanje moderatora da li je ona dinamična, Kiš je istakla da jeste, ali da nema rezultate. Ona je napomenula da su tokom pandemije Korona virusa, u okviru NALED-a, napravljene dve bitne studije koje je finansirala lokalna srpska privreda. Jedna se ticala unapređenja EPR sistema (produžene odgovornosti proizvođača), a druga uvođenja depozita.
– Između ostalog, rađene su analize o tome koji materijali treba da budu u depozitu i kako se uvođenje depozita reflektuje na prikupljanje ambalažnog otpada koji je van depozita. Preporuka je uvođenje širokog oblika depozita koji se odnosi na kartonsku ambalažu, limenke, PET ambalažu i staklo. Ostatak ambalažnog otpada, nakon što se depozit odvoji, bi trebalo da se prikupi u dve frakcije, jedna je prikupljanje papira, a druga prikupljanje lakog ambalažnog otpada koji nije pokriven depozitom. Takođe, želimo jasan plan ove države – itakla je Kiš.
Sistem dve kante
Kada je reč o regionalnim centrima, Perić je napomenula da se prvo krenulo sa sistemom dve kante – jednom koja će služiti za reciklabilan otpad i drugom koja će služiti za mešani otpad, ali da je situacija na terenu takva da određene teritorije nemaju čak ni kante za mešani otpad.
– Činjenica je da nekih 13%, 14% današnje teritorije nema uopšte odnošenje otpada. To je sasvim dovoljno da prepoznamo u kom smo statusu i sta treba sve da nadomestimo da bismo mogli uopšte da se bavimo sortiranjem otpada. Prisutni smo u regionima gde postoji želja i volja da se situacija sa tom jednom kantom reši i da se dobije što čistija sirovina, iako je to tehnički skoro nemoguće ukoliko ne isključite i ne selektujete određene frakcije otpada – zaključila je Perić.
Ona je naglasila da vreme ističe, da će čekanje od dve, tri godine skupo koštati privredu jer se čeka država.
– Privreda bi, ustvari, trebalo da se okupi i donese brza rešenja, pa tek onda da se, u partnerstvu sa državom, ide dalje. Javni komunalni sektor je u najgoroj situaciji u zadnjih 20 godina, bar iz perspektive sakupljača i reciklera PET-a. Neće nam država to rešiti – zaključila je Perić.
Ostaje da se vidi koje ciljeve će postaviti država, da li će isti biti obavezujući i da li će privreda napraviti prvi korak sa brzim rešenjima, pa tek onda ući u partnerstvo sa državom. Zaključak panelista je takođe bio da bi cela infrastruktura trebalo da bude koherentna, privreda bi trebalo sve to da implementira, ali i da utiče na svoje dobavljače, kupce, potrošače. Isto tako, ne treba samo edukovati potrošače, već im omogućiti i primenu svega pomenutog.
