Na tržištu EU od 2025. reciklati će u ambalaži će biti obavezni. Ovim uslovima se prilagođavaju i naši proizvođači kako bi održali korak i zadržali tržište van Srbije, a pored toga, u procesu prepreme za pristupanje EU, i Srbija je u obavezi da usklađuje svoje propise.
Na prošlogodišnoj Ambipak konferenciji jedna od tema bila je sve veća zastupljenost reciklata u ambalažnoj industriji. Na tržištu EU od 2025. reciklati će u ambalaži će biti obavezni. Da bi ispunili uslove za primenu, reciklati treba: da budu ekonomski održivi, da zadovoljavaju ekološke standarde i da su bezbedni, odnosno da se njihovom upotrebom ne narušava zdravlje ljudi.
Tokom panela „Ambalaža 5.0 – inspiracija za eko-modulaciju“ moderator Aleksandar Zarić, konsultant advokatske kancelarije SOG u saradnji sa Kinstellar, izneo je podatak da je globalno tržište ambalaže od plastike u 2021. godini vredelo 265 milijardi dolara, a da je plastična ambalaža činila 31 odsto celokupne upotrebe plastike u svetu. Zbog promena navika potrošača u porastu je upotreba ambalaže i od ostalih materijala, dok gomilanje ambalažnog otpada ozbiljno ugrožava životnu sredinu. Stoga je u fokusu ovog sektora korišćenje reciklabilne ambalaže.
Vladimir Žugić iz Alijanse za cirkularne pakovanja, koji je i generalni direktor Greiner i JP Packaging,jednog od lidera u proizvodnji plastične ambalaže, sa tradicijom dugom više od 60 godina, istakao je da je u ovom sektoru aktuelno nekoliko trendova na globalnom nivou.
„Proizvođači ambalaže i vlasnici brendova, kroz interne propise i primenu zakonske regulative ubrzano se prilagođavaju novim standardima. Zatim, razvija se koncept odgovornog upravljanja resursima, što podrazumeva korišćenje reciklabilnog materijala – reciklata i optimizaciju samog pakovanja koje se plasira na tržište. U toku je definisanje mehanizama koji će doneti veći obrtindustriji ambalaže, uz zaštitu životne sredine i na kraju, uvodi se obavezno korišćenjereciklata u sastavu ambalaže“,naveo je Žugić.
PROČITAJTE JOŠ: Šta možemo a šta činimo za životnu sredinu? – Ambipak konferencija 2023
Alijansa za cirkularna pakovanja je kroz dijalog sa donosiocima odluka istakla dva zahteva koja treba da budu definisana propisima o korišćenju reciklata, posebno u ambalaži za hranu: prviuslov je da ti materijali budu zdravstveno ispravni, a drugi da budu raspoloživi, odnosno da su sa domaćeg trišta.
Alijansa za cirkularna pakovanja je kroz dijalog sa donosiocima odluka istakla dva zahteva koja treba da budu definisana propisima o korišćenju reciklata, posebno u ambalaži za hranu: prviuslov je da ti materijali budu zdravstveno ispravni, a drugi da budu raspoloživi, odnosno da su sa domaćeg trišta.
EU uvodi digitalni pasoš za ambalažu, odnosno digitalni kod u kome se će nalaziti podaci o poreklu i sastavu materijala za ambalažu.
Novi trendovi zahtevaju i novu regulativu na šta je ulazala prof. dr Branka Pilić, profesor na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Ona je naglasila da jeu EU u toku revidiranje Direktive o ambalaži (The Packaging Directive) i najavila prelazak na zakonsko regulisanje ove oblasti.
„Direktiva je ostavljala mogućnost svakoj državi članici da kroz nacionalno zakonodavstvo definiše okvire za ambalažnu industriju, dok zakonsko regulisanje ima obavezujući karakter za sve. Procenjuje se da će sektor ambalažne industrije do 2030. godine imati rast od čak 40 odsto i stoga će u cilju zaštite životne sredine biti uvedena obaveza da ambalaža bude reciklabilna i da bude konstantan udeo reciklata u ambalaži. Od 2026. godine svi ambalažni proizvodi, koji se plasiraju na tržište EU, moraće imati određeni udeo reciklata u svom sastavu, i to od 10 do 35 odsto do 2030. godine, a do 2040. godine taj udeo će biti od 60 do 65 odsto“, istakla je Pilić.
Ona je dodala da se u EU uvodi digitalni pasoš za ambalažu, odnosno digitalni kod u kome se će nalaziti podaci o poreklu i sastavu materijala za ambalažu. Takođe, uvođenjem digitalnog koda ti podaci će biti harmonizovani na nivou cele EU, čime će se olakšati sortiranje ambalažnog otpada i njegova reciklaža.
Gordana Vraštanović Pavićević, konsultantkinja za materijale za kontakt sa hranom i stručna saradnica laboratorije FieldTest je istakla da se posebna vrsta ambalaže koristi za hranu, kozmetičke i farmaceutske proizvode i medicinska sredstva i da je potrebno jasno definisati upotrebu reciklirane ambalaže u te svrhe.
„Veoma je važno koji će se materijali koristiti kao reciklati, kako ne bi došlo do vibracija štetnih materija i toksičnosti hrane i ostalih proizvoda. Očekuje se da u Srbiji stupi na snagu novi Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, koji se odnosi i na ovu oblast, a koji će obuhvatiti sve što je implementirano u EU u vezi materijala koji se koriste kao ambalaža za hranu. Na nivou EU postoji jedinstvena regulativa samo za proizvode od plastike i keramike, kojom su definisani strogi kriterijumi za upotrebu reciklirane ambalaže za hranu. Od izuzetnog je značaja da se proizvodi ekološki prihvatljiva ambalaža, koja je istovremeno zdravstveno ispravna, jer njeno korišćenje indirektno utiče na zdravlje ljudi, o čemu svedoči sve veći broj hroničnih bolesti koje se dovode u vezu sa tim“, navela je Vraštanović Pavićević.
Ona je naglasila da je povećano korišćenje ambalaže za jednokratnu upotrebu – plastične i papirne, zbog razvoja sektora dostave hrane, posebno za vreme i posle pandemije COVID-19, što je uslovljeno promenama navika potrošača. U Engleskoj se godišnje koristi 1 milijarda plastičnih tanjira za jednokratnu upotrebu, a do 4 milijarde komada plastičnih pribora za jelo i čaša.
Na kraju panela zaključeno je da su inovacije ključne za dalji razvoj sektora ambalažne industrije, kao i da one treba da predstavljaju spoj nauke, tehnologije, regulative i zahteva tržišta.
Fotografije: Ambipak magazin
