Najnovija tehnološka postignuća čine pravu revoluciju u odvajanju plastičnog otpada jer su napravljene mašine koje sada mogu da razlikuju 12 različitih vrsta plastike. Tehnologija omogućava odvajanje plastike na osnovu preciznijeg hemijskog sastava nego što je to danas moguće, a to stvara potpuno nove mogućnosti za reciklažu plastičnih materijala.
Za sve učesnike u sektoru razvoja, distribucije i reciklaže plastike osvanule su revolucionarne vesti početkom 2022. godine. Testirana je nova tehnologija u pilot projektu, koja će uticati na povećanje reciklaže od sada pa nadalje, zahvaljujući istraživačkom projektu Re-Plast, koji finansira Inovacioni fond Danske sa 22,7 miliona danskih kruna. Implementacija u industrijskom sektoru sledi na proleće 2022. prenosi Science Daily portal istraživačka dostignuća naučnika sa Arhus univerziteta.
Istraživači Danske sa Odeljenja za biološko i hemijsko inženjerstvo na Univerzitetu Arhus u saradnji sa kompanijama Vestforbrænding, Dansk Affaldsminimering Aps i PLASTIKS, razvili su novu tehnologiju hiper-spektralne kamere, koja može da vidi razliku između 12. različitih vrsta plastike (PE, PP, PET, PS , PVC, PVDF, POM, PEEK, ABS, PMMA, PC i PA12). Zajedno, oni čine ogromnu većinu vrsta plastike koja se koristi u domaćinstvu.
Tehnologija omogućava odvajanje plastike na osnovu preciznijeg hemijskog sastava nego što je to danas moguće, a to otvara potpuno nove mogućnosti za recikliranje plastike.
Na ovaj način se može uočiti razlika između širokog spektra vrsta plastike i odvojiti prema hemijskom sastavu, što je apsolutno revolucionarno.
Za razliku od uobičajenih percepcija, plastika ni na koji način nije blizu jednog materijala. Plastika je kombinacija mnogih materijala (polimera) sa različitim hemijskim jedinjenjima i aditivima, kao što su pigmenti ili vlakna, u zavisnosti od upotrebe. Veoma je teško napraviti razliku između različitih vrsta plastike, a to je ono što otežava njihovo odvajanje i recikliranje.
“Sa ovom tehnologijom sada možemo da vidimo razliku između svih vrsta plastike za široku potrošnju i nekoliko plastičnih masa visokih performansi. Možemo čak i da vidimo razliku između plastike koja se sastoji od istih hemijskih građevinskih blokova, ali koji su malo drugačije strukturirani. Koristimo hiperspektralnu kameru u infracrvenom području i mašinsko učenje za analizu i kategorizaciju vrste plastike direktno na pokretnoj traci. Plastika se tada može razdvojiti na različite tipove. To je napredak koji će imati ogroman uticaj na odvajanje svih vrsta plastike”, kaže vanredni profesor Mogens Hinge, koji vodi projekat na Univerzitetu Arhus.
PRO:ITAJTE JOŠ: Kako je upotreba bisfenola A regulisana u Srbiji?
Plastika se trenutno odvaja korišćenjem bliske infracrvene tehnologije (NIR) ili testovima gustine (pluta/potone u vodi). Ove metode mogu da odvoje određene plastične frakcije (na primer PE, PP i PET), ali ne sa istom tačnošću kao nova tehnologija, a to je od vitalnog značaja za povećanje stopa reciklaže otpadne plastike.
„Tehnologija koju smo razvili u saradnji sa univerzitetom nije ništa drugo do proboj u našoj sposobnosti da recikliramo plastiku. Radujemo se što ćemo instalirati tehnologiju u našoj hali za preradu i ozbiljno početi na dugom putu ka 100% iskorišćenju otpada od plastike“, kaže Hans Aksel Kristensen, izvršni direktor Plastiksa.
Plastika mora biti čista od najmanje 96% prema vrsti polimera, da bi se reciklirala u konvencionalnoj industriji. To znači da se plastika mora odvojiti do gotovo čistog proizvoda u smislu hemijskog sastava.
Koristeći novu tehnologiju, sada smo veliki korak na tom putu, kaže vanredni profesor Mogens Hinge, koji naglašava da se tehnologija kontinuirano razvija i da podaci ukazuju da bi moglo biti moguće još više razlikovati tipove polimera i aditiva uskoro.
Izvor: Science Daily
Naslovna fotografija: Pikist.com
