Zamolili smo doc. dr Senku Popović, šeficu Laboratorije za ambalažu i pakovanje, Novi Sad da za Ambipak magazin u autorskom tekstu objasni šta je reciklaža, kompostiranje a šta biorazgradnja ambalaže
Prema Zakonu o ambalaži i ambalažnom otpadu, reciklaža ambalažnog otpada je ponovna prerada ambalažnog otpada u okviru proizvodnog procesa za prvobitnu namenu ili za ostale namene, uključujući organsku reciklažu, a isključujući iskorišćenje u energetske svrhe. Sa druge strane organski postupak reciklaže jeste aerobni (proizvodnja komposta) ili anaerobni (proizvodnja biogasa) tretman biorazgradljivih delova ambalažnog otpada pod kontrolisanim uslovima i uz korišćenje mikroorganizama kojim se dobija kompost ili metan. Odlaganje otpada na specijalno projektovane deponije ne smatra se oblikom organske reciklaže.
U cilju efikasnijeg upravljanja ambalažnim otpadom, odnosno prikupljanja, sortiranja i odnošenja otpada u postrojenja za reciklažu i kompostiranje, jasno označavanje ambalaže odgovarajućim jasnim, čitljivijim i postojanijim ekološkim oznakama je neophodno i obavezno. Ambalaža se identifikuje i označava prema prirodnim svojstvima materijala koji su korišćeni u njenoj proizvodnji da bi se olakšala reciklaža, kompostiranje, biorazgradnja i iskorišćenje u energetske svrhe.
U našoj zemlji, osnovni kriterijumi za ambalažu koja je pogodna za reciklažu utvrđeni su standardom SRPS EN 13437:2008 i odnose se na: kontrolu dizajna, sastava ambalaže i procesa njene izrade; postojanje raspoložive tehnologije reciklaže; ispuštanje u životnu sredinu, kao posledica procesa reciklaže.
Recikliranje ambalaže
Recikliranje je, u stvari, postupak pretvaranja korišćenih materijala u nešto novo, držeći upotrebljene proizvode dalje od deponije. Međutim, postoje ograničenja koliko puta se neki materijali mogu reciklirati. Standardna plastika i papir mogu se reciklirati samo nekoliko puta pre nego što postanu neupotrebljivi, dok se druge strane, materijali poput stakla, belog lima i aluminijuma, mogu neograničeno reciklirati.
Recikliranje papira je obično jednostavno, ali što se tiče plastike, stvar je složenija. Postoji sedam različitih vrsta plastične ambalaže, neke se često recikliraju, a druge se gotovo nikad ne mogu reciklirati. Pri tome postoje i višeslojni plastični, kao i kombinovani ambalažni materijali, čija je reciklaža vrlo ograničena, u nekim slučajevima i nemoguća.
Koja ambalaža je pogodna za recikliranje?
U domenu papirne i kartonske ambalaže, najzastupljenije su transportne kutije, kutije za zbirna pakovanja, papiri za omotavanje, ali novine i časopisi, čestitke i beležnice, papirni predmeti koje koristimo svakodnevno u životu.
Što se tiče plastične ambalaže, reciklirati se može mnogo vrsta plastike, poput praznih boca za vodu, čaše, posude i posudice za hranu, kese i kesice, a i plastične posude i boce u kojima su se nekada nalazili deterdžent za veš, šampon i druga sredstva za čišćenje.
I metalna ambalaža, aluminijumske limenke za sodu i pivo, limenke od belog lima za hranu, sve one se nakon upotrebe upakovanog proizvoda mogu reciklirati.
Staklene boce i staklenke su materijal koji se 100% može reciklirati, a što je čak poželjno, kako zbog smanjenja upotrebe sirovina, tako i zbog smanjenog utroška energije neophodne za topljenje stakla.
Šta je kompostiranje?
Kompostiranje je kontrolisani postupak koji se obično dešava u industrijskom postrojenju za kompostiranje („industrial compost“), u kome se ambalaža zagreva na dovoljno visoku temperaturu da je mikrobi razgrade, u kombinaciji sa definisanom količinom kiseonika i vlage. Proizvodi koje se organski recikliraju u industrijskim kompostanama nisu pogodni za kućno kompostiranje („home compost“), osim ako proizvod nema sertifikat da je „home compost“. Home compost sistemi nisu u mogućnosti da obezbede ove uslove – što znači da se većina ambalaže za kompostiranje neće razgraditi u kućnim kompostanama ni u jednom korisnom vremenskom okviru.
Proizvodi koji se mogu kompostirati napravljeni su od prirodnih materijala poput skroba i u potpunosti se razlažu u „kompost“ bez stvaranja toksičnih ostataka. Da bi se klasifikovali kao kompostibilni, proizvodi moraju da ispunjavaju specifične zahteve definisane evropskim standardom EN 13432.
U nedostatku industrijskih kompostana, sve što ostaje nakon upotrebe „industrial compost“ amabalaže je – gomila odbačene ambalaže.
Ambalaža koja je ponovno iskoristiva biorazgradnjom mora da bude proizvedena tako da kada postane ambalažni otpad, taj otpad treba da ima takva prirodna svojstva da može da bude podvrgnut fizičkom, hemijskom, termalnom ili biološkom raspadanju do ugljen-dioksida/metana, biomase i vode. Kada je nešto biološki razgradivo, to znači da ga mogu pod prirodnim postupkom razgraditi mikroorganizmi pod određenim uslovima (temperatura, vlažnost itd.). Sam izraz je delimično nedorečen, jer ne definiše dužinu vremena potrebnog za razgradnju proizvoda.
Ambalaža koja se sastoji od različitih komponenti smatra se pogodnom za kompostiranje ili biorazgradnju ako se komponente pogodne za kompostiranje mogu lako razdvojiti od komponenti koje nisu pogodne za kompostiranje.
Mnogi proizvodi će se prirodno razgraditi (stoga su tehnički biorazgradivi), ali nekima će trebati mnogo godina da to učine. Čak i prirodnim proizvodima kao što je kora od banane može biti potrebno 2 godine da se biorazgrade kada se odbace.
Biorazgradnja
Biorazgradiva plastika se razgrađuje mnogo brže od svojih tradicionalnih „kolega“, čiji se predviđeni vek trajanja meri u stotinama godina. S toga se biorazgradive kese smatraju ekološki prihvatljivijim rešenjem od tradicionalnih polietilenskih kesa. Ipak, sakupljanjem i reciklažom, ni polietilenkse kese ne moraju biti opterećenje za životnu sredinu.
Proizvodi za pakovanje, kao što su biorazgradive plastične kese, zahtevaju posebne uslove da bi se pravilno razgradili i neadekvatnom razgradnjom mogu proizvesti štetne efekte staklene bašte, kao i proizvode nepotpune biorazgardnje – mikroplastiku, te i ovakva ambalaža može biti štetna po životnu sredinu.
Česta su pitanja „Da li se kompostabilna ambalaža može reciklirati?“ i „Može li kompostabilna ambalaža zaista ići u kompost?“. Kompostabilna plastika se ne može reciklirati i može kontaminirati postupak reciklaže ako se stavi u standardnu kantu za reciklažu. Međutim, sa razvojem tehnologije, radi se na stvaranju kompostabilnih rešenja koja se takođe mogu reciklirati.
Kada se pošalju na deponiju, plastika za kompostiranje lišava se svetlosti i kiseonika potrebnih za razgradnju, i umesto toga mogu da oslobode značajne nivoe metana, gasa staklene bašte, 23 puta štetnijeg od ugljen-dioksida. A kada kompostabilna ambalaža završi u okeanu, rezultati su gotovo isti kao i tradicionalna plastika na bazi derivata nafte.
Rasprava o tome koja je ambalaža (koja se može reciklirati, biorazgraditi ili kompostirati) je najbolja za životnu sredinu je u toku i nema jedinstvenog odgovora na ovo pitanje. Sva ova rešenja dolaze sa sopstvenim prednostima i ograničenjima, ali su korak napred u razmatranju održivijih alternativa standardnom pakovanju.
Autor: Doc. dr Senka Popović
Naslovna fotografija: Doc. dr Senka Popović/PrtSc/RTS/Youtube
