Imajući u vidu da je 60% srpske robne razmene sa EU i da 68% stranih direktnih investicija dolazi iz EU, indirektni uticaj na primenu ESG standarda kroz lanac snabdevanja je izuzetan.
Koncept ESG (*Enviroment, Social, Governance) i ispunjavanje ESG kriterijuma je tema sa vrha liste prioriteta poslovnih lidera, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, kada je reč o održivom poslovanju i odnosi se na:
(1) nove odredbe direktive Evropske unije (EU) o korporativnom izveštavanju o održivosti, uključujući nacrt evropskih standarda za izveštavanje o održivosti;
(2) sprovođenje zahteva EU za izveštavanjem o održivosti, koji su već transponovani u srpsko zakonodavstvo („nefinansijski izveštaji“);
(3) sve veću ulogu odbora za reviziju u jačanju poverenja u zakonsku reviziju i finansijske i nefinansijske informacije.
Uvođenje zahteva za izveštavanje o održivosti biće izazovno i skupo za većinu kompanija, takođe i u zemljama članicama EU. U poslednjih nekoliko meseci, na nivou EU došlo je do temeljnih promena i usvajanja novih direktiva i zakona koji iz korena menjaju principe poslovanja kompanija na teritoriji EU i utvrđuju osnovne ESG principe poslovanja za budućnost. S obzirom na povezanost srpske i EU privrede, navedene promene će indirektno uticati i na poslovanje domaćih kompanija, pre svega kroz lanac snabdevanja.
Obavezu ESG izveštavanja i primene ESG principa imaju velika pravna lica, EU kompanije i finansijske institucije, što za 2022 godinu a Srbiju broji oko 220 privrednih entiteta
Naime, obavezu ESG izveštavanja i primene ESG principa imaju velika pravna lica, EU kompanije i finansijske institucije, što za 2022 godinu za Srbiju broji oko 220 privrednih entiteta. Mala i srednja preduzeća nemaju obavezu da prikazuju pun izveštaj o korporativnoj održivosti ali su dužni da se izjasne zašto ne izveštavaju.
Medjutim, imajući u vidu da je 60% srpske robne razmene sa EU i da 68% stranih direktnih investicija dolazi iz EU, indirektni uticaj na primenu ESG standarda kroz lanac snabdevanja je izuzetan. Lanac snabdevanja je sve, svaka interakcija se tumači kao lanac snabdevanja.
Uključivanje direktive o dužnoj analizi korporativne održivosti (CSDD), politike dužne pažnje (Due deligency), pribavljanje ugovornih garancija sa direktnim i indirektnim partnerima koje se pojavljuju prvi put u istoriji sveta kroz template člana ugovora, u komercijalne poslovne ugovore, domaćih malih i srednjih preduzeća kao dobavljača multinacionalnih korporacija i izvoznika, nameće obavezu poštovanja ESG principa i ESG izveštavanje.
Primena ESG je svetla budućnost za koju je neophodna priprema izveštaja, pre svega za interne potrebe i priprema zaposlenih.
Set od 5 koraka za implementaciju ESG obuhvata:
(1) analizu uticaja ESG direktive na postojeći poslovni model,
(2) odredjivanje kritičnih mesta (prioritetni uticaji, neophodne
investicije, novi zaposleni, eko infrastruktura)
(3) utvrdjivanje konkretnih normi,
(4) razvijanje odnosa sa partnerima, saradnja izmedju različitih
privrednih subjekata,
(5) pripremu se za izveštavanje
Izveštaj o korporativnoj održivosti treba da sadrži: kratak opis poslovnog modela i strategije poslovanja, vremenski ograničene ciljevi u vezi održivosti (npr. Pariski sporazum, smanjenje globalnog zagrevanja za 1.5 stepen) opis uloge upravnih, izvršnih i nadzornih tela, (npr. lični bonusi za podsticanje održivog poslovanja). Izveštaj sledi monitoring, odnosno praćenje efikasnosti (na 12 meseci ili kad god postoje razumni razlozi).
ESG poslovanje neće moći da stoji samo na papiru, već se permanentno postavlja pitanje šta je urađeno, i izmereno i u odnosu na plan, uz izradu preventivnih koraka i neophodna ulaganja, ciljanu i proporcionalnu podršku za mala i srednja preduzeća.
Naš privredni sistem je bankocentričan, okrenut prema zahtevima banke u težnji da bude “dobar Klijent” za banku kako bi dobio odredjenu finansijsku podršku. Usled toga preduzeća su radila na popravljanju finansijskih pokazatelja i racio brojeva. Danas, banke kao finansijske institucije i obaveznici nefinansijskog izveštavanja utiču na primenu ESG kriterijuma u celoj srpskoj privredi, bilo stimulativnim merama ili primenom člana ugovornih garancija sa direktnim i indirektnim partnerima.
Biljana Lazarević, Casa Forte
Veljko Davidović, Casa Forte
