Industrija papirne i kartonske ambalaže u Srbiji ima potencijal za rast, ocenjuje za Ambipak magazin Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira, Privredne komore Srbije
Iako su kompanije iz sektora kartonske i papirne ambalaže, aktivno poslovale za vreme vanrednog stanja, period pandemije korona virusa uticao je i na ove privredne subjekte, ali i pored toga prognoze za napredak naše industrije papira i kartona su optimistične. Nataša Govedarica, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta i industriju nameštaja i papira, Privredne komore Srbije ih, kao i Privredna komora Srbije, vidi, pre svega u inovacijama i zapošljavanju, a potom i kapacitetu za izlazak na inostrana tržišta.
– Trenutno, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji u sektoru proizvodnje papira, kartona i ambalaže od papira i kartona posluje 851 preduzetnik i 663 kompanije. Prema strukturi preduzeća, najviše posluje mikro preduzeća, oko 445, koja se uglavnom bave proizvodnjom talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona, zapravo pre svega proizvodnjom ambalaže. U delatnost šest velikih kompanija iz ovog sektora spadaju proizvodnja papira i kartona, i proizvodnja talasastog papira i kartona i ambalaže od papira i kartona.
Broj zaposlenih u ovom sektoru, zaključno sa julom 2020. godine iznosio je 9.561, a skoro polovina radnika uposleno je u proizvodnji ambalažnog papira i kartona. U odnosu na isti kvartal 2019. godine, u zaposlenosti je zabeležen rast od 7,9%.
U periodu od januara do aprila 2020. godine u proizvodnji papira i proizvoda od papira prosečna zarada bila je manja za 3,7% od proseka u Republici Srbiji, ali je realno porasla za 10,1%. Prosečna neto zarada iznosila je 57.164,00 dinara, kaže Nataša Govedarica.
Na pitanje o aktuelnim problemima u ovom sektoru, Nataša govori i o njihovim rešenjima i najpre ističe deficit radne snage, kao i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju obrazovanja neophodnih kadrova:
-Problemi koji se nameću u ovom sektoru pre svega se odnose na deficitarnost radne snage. Na prošlom, 23. Međunarodnom simpozijumu iz oblasti celuloze, papira, ambalaže i grafike, koji je održan na Zlatiboru, problem radne snage bio je prioritetna tema. Tada je zaključeno da na nivou države i Univerziteta u Beogradu, a posebno Tehnološko-metalurškog fakulteta, u budućim planovima treba predvideti i kadrovsko-obrazovnu problematiku za ovu industriju. Trebalo bi insistirati na edukaciji svih profila kadrova za potrebe ove industrije, te da to bude trajni zadatak obrazovnim institucijama i državi, uz poštovanje i inovaciju nastavnih programa, u skladu sa razvojem tehnologije i evropskim standardima. U prošloj godini, na samom Tehnološko-metalurškom fakultetu održano je nekoliko sastanaka na ovu temu.
Takođe, struka navodi da su potrebna zanimanja poput diplomiranih mašinskih inženjera i elektroinženjera, štampara, kadrova grafičke struke, radnika u proizvodnji tehničko usmerenja, mašinskih tehničara, električara, bravara, inženjera tehnologije, metalostrugara, alatničara, mehaničara, viljuškarista,
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, preciznije Centrom za dualno obrazovanje, sprovodi program dualnog obrazovanja. Razvoj je počeo kroz pilot projekte, a podršku su pružili partneri iz Nemačke, Austrije i Švajcarske. Dualno obrazovanje je model stručnog obrazovanja u kojem učenik uči na dva mesta, u školi i u kompaniji. U Srbiji se ovaj model realizuje na srednjem nivou obrazovanja što ne isključuje dalji nastavak školovanja. U zavisnosti od obrazvonog profila, učenik može da uči u realnom radnom okruženju već od prve godine školovanja. U kompaniji provodi jedan, dva ili tri dana nedeljno, što se utvrđuje nastavnim planom i programom.
Neophopdni podsticaji za modernizaciju i inovacije
Kompanije ovog sektora svakako navode potrebu modernizacije mašina za rad i kreiranja posebnih namenskih podsticaja za ovu granu privrede, kao i podsticanje usavršavanja tehnologije proizvodnje i oakšavanje pristupa istim. Manje kompanije, a pomenuli smo ih na početku teksta, one su najbrojnije u sektoru, nemaju mogućnost zapošljavanja dodatnog kadra koji bi bio zadužen samo za praćenje pojava novih tehnologija, podataka o uticaju inovacija na proizvodnju i proizvode, i na kraju na prihod, pa i na zapošljavanje kadra koji bi bio zadužen, opet samo za inovacije u proizvodnji, jer za to ne postoje dovoljna sredstva. Sa druge strane, zadatak PKS je da približi dostupnost studija i prezentacije, kao i razmenu iskustava uspešnih velikih firmi, kako domaćih tako i stranih svim zainteresovanim članicama.
Privredna komora Srbije, uputila je predlog za uvođenje ovakvih posebnih podsticaja nadležnim institucijama i za vreme vanrednog stanja bila u aktivnoj komunikaciji sa svojim članstvom oko pomoći koja je bila neophodna za rad u novonastaloj situaciji zbog pandemije Covid -19.
Kako se proizvođači papirne ambalaže snašli u periodu pandemije korona virusa i kako se i dalje nose sa tim?
Proizvodnja u ovom sektoru nije stala,mada je rad svakako bio otežan, te smo se trudili da u periodu proglašenog vanrednog stanja u Republici Srbiji omogućimo kompanijama da njihovo poslovanje što manje trpi u odnosu na situaciju. Prema podacima sa terena, većina kompanija je radila tokom čitavog vanrednog stanja, s tim da su u odnosu na obim posla morali da koriguju smenski rad, te da se sa tri ili dve smene svedu na jednu smenu ili korigovanu satnicu u dve smene. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja papira i proizvoda od papira u periodu januar – maj zabeležila je rast od 1,9 % u poređenju sa prvih pet meseci 2019. godine, a u maju 2020. godine u odnosu na isti mesec 2019. godine proizvodnja je smanjena za 4,0%. To nam ukazuje da su novonastale potrebe za ambalažom, pogotovo prehrambenih i farmaceutskih proizvoda, kao i sredstava za dezinfekciju, povećale proizvodnju i u sektoru papirne i kartonske ambalaže, te da je regulisanjem tržišta posle vanrednog stanja, i količina proizvoda koji su se našli na lageru uticalo da se nakon stabilizacije tržišta, obim ovog proizvodnje smanji. To nam govori podatak o zalihama gotovih proizvoda u sektoru prerađivačke industrije koji je u maju 2020. godine u poređenju sa majom 2019. godine povećan za 1,6%. U istom ovom periodu zalihe u preradi papira su povećane za 8,1%.
Predlog da se uvedu stimulativnemere potrošačima starog papira
-O starom papiru, kao strateškoj sirovini u proizvodnji papira i kartona, govori se kontinuirano, na svim sastancima grupacije papira, kao tela Udruženja za šumastvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira, a kako on čini 90% sirovina u ovoj proizvodnji u Srbiji, ovu temu treba obraditi sa svih aspekata. Već sam napomenula da je na prošlom Simpozijumu iz oblasti celuloze, papira, ambalaže i grafike, koji okuplja sve eminentne stručnjake iz ove oblasti, zaključeno da Centar celuloze, papira, ambalaže i grafike Tehnološko metalurškog fakulteta u Beogradu, zajedno sa rukovodstvom TMF-a i Univerziteta, Privrednom komorom Srbije, te potrošačima starog papira, pokrene široku akciju na nivou Vlade Srbije da se uvedu stimulativne mere potrošačima ovog otpada, kako je to učinila EU, a poseban primer je Hrvatska, čime bi se stvorili uslovi za tržišnu ravnopravnost srpskih fabrika sa fabrikama iz zemalja EU i okruženja. Danas su fabrike papira u Srbiji u neravnopravnom položaju u odnosu na konkurenciju, baš zbog ove sirovine i njene cene. Pored ove važnosti, stari papir ima i ekološko-strateški značaj, i jedan je od uslova za pristupanje EU u zaštiti životne sredine, objašnjava Nataša Govedarica
Budućnost papirne industrije u Srbiji
Govoreći i potencijalu za budućnost, ona dalje smatra da papirna industrija u Srbiji ima svaku šansu da raste posebno sa akcentom na to da postoje velike kompanije proizvođači repromaterijala. Proizvodnja papirne ambalaže dosta je razvijena u sektoru preduzetništva, te ima potencijal da se razvije i na domaćem i na inostranom tržištu. Velike kompanije, koje su generatori ove industrije svakako pomažu u razvoju sektora proizvodnje papira i papirne ambalaže.
Koja je uloga Udruženja u PKS-u, koje vodite, u smislu podrške branši?
Sam rad stručne službe Udruženja za šumarstvo, preradu drveta industriju nameštaja i papira koncipiran je na poslovnoj interakciji svih učesnika u privredi (kompanije, strukovna udruženja, klasteri, nevladine organizacije, nacionalne institucije) sa ciljem postizanja optimalnih rešenja za unapređenje rada članica, rasta tržišta i internacionalizacije proizvoda ove industrije. Rad se sprovodi kroz platformu grupacije, u ovom slučaju Grupacije za papira, na kojoj članice izlažu svoje ideje, aktuelnu problematiku i uz pomoć stručne službe Udruženja i ostalih sektora u Privrednoj komori Srbije traže rešenja za konkretne teme.
Za vreme vanrednog stanja održane su tako dve elektronske sednice Grupacije proizvodjača papira i celuloze za izuzimanje papirnih proizvoda iz zabrane izvoza (toaletni papir), te je podnesena inicijativa i za izuzimanje papirnih proizvoda – 4818 20 10 00 – za maramice iz tarifne oznake; i 4818 20 91 00 i 4818 20 99 00 – za ubruse (u rolni i na komad) iz prvobitne Odluke o zabrani izvoza osnovnih proizvoda, kao i inicijativa za izuzimanje zabrane izvoza za vlažne maramice za bebe, iz tarifne oznake 3401 11 00. Inicijaitive su uspešno i brzo realizovane, što je omogućilo privrednicima da u vreme vanrednog stanja mogu da nastave sa proizvodnjom i poslovanjem, izvozom već ugovorenih količina, kao i da izađu u susret ino-kupcima za izvoz novih količina u vremenu početka pandemije kada su ovi proizvodi zaista imali veliku potražnju.
Za septembar 2020. godine, Privredna komora Srbije, Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira u saradnji sa Centrom celuloze, papira, ambalaže i grafike Tehnološko metalurškog fakulteta u Beogradu (Centar CPA&G), planirano je održavanje 24. Međunarodnog simpozijuma iz oblasti celuloze, papira, ambalaže i grafike. Ovaj simpozijum se održava već 25 godina, a u organizaciji Tehnološko-metalurškog fakulteta Beograd i Centra CPA&G industrije 24. put. Okuplja najeminentnije univerzitetske profesore i stručnjake iz industrije iz ove oblasti, sa prezentovanjem naučnih i stručnih radova iz 10-15 zemalja. Ovaj događaj je od velikog značaja za čitav sektor, jer zaista okuplja na jednom mestu veliki broj kompanija i stručnjaka, te su inovativna rešenja, studije i prezentacije koje se prikazuju u toku trajanja Simpozijuma idealna podloga za razmenu iskustava svih učesnika.
Pored rada stručne službe Udruženja, kroz sistem Privredne komore Srbije kompanije mogu dobiti predloge za bolju internacionalizaciju poslovanja, uključiti se u programe sajamskih manifestacija kao posetioci ili kao učesnici preko Centra za organizaciju sajmova, kao i podršku u poslovanju na domaćem tržištu.