Na Svetskom ekonomskom forumu 2023 u Davosu istaknuto je da je na godišnjem nivou potrebno 3 triliona dolara kako bi se obnovio biodiverzitet do 2050. godine, dok je značajna tema bila i plastika za jednokratnu upotrebu, ali i održiv način života
Jedna od glavnih tema na Svetskom ekonomskom forumu 2023, održanom u Davosu, ticala se ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama, kao i očuvanja životne sredine i biodiverziteta. Ovogodišnji Forum u Davosu održan je pod sloganom „Saradnja u fregmentiranom svetu“ i okupio je globalne svetske lidere iz 52 države, predstavnike Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske trgovinske organizacije i drugih.
Svetski ekonomski forum sa više od 45 partnera pokrenuo je globalnu inicijativu pod nazivom Giving to Amplify Earth Action (GAEA) kako bi se „otključalo“ 3 triliona dolara potrebnih na godišnjem nivou za borbu protiv klimatskih promena.
Nova inicijativa odnosi se na kapital postojećih javnih, privatnih i filantropskih partnerstava sa ciljem da se dostigne neto nula (net zero), preokrene gubitak prirode i obnovi biodiverzitet do 2050. godine, s obzirom na to da je trenutno finansiranje energetske tranzicije sporo i neadekvatno te da je potreban novi pristup kako bi se kapital pokrenuo.
Cirkularna ekonomija je ključni faktor za suočavanje sa trenutnim trostrukim planetarnim krizama
– Nalazimo se na prekretnici u našim naporima da vratimo planetu na pravi put. Da bismo dostigli brzinu i obim koji su potrebni za izlečenje Zemljinih sistema, moramo da otključamo ne samo privatni kapital i vladina sredstva, već i filantropski sektor kao istinsku silu za postizanje neophodnog ubrzanja – rekao je Klaus Schwab, predsednik Svetskog ekonomskog foruma.
Takođe, stručnjaci su u Davosu istakli i značaj cirkularne ekonomije koja je ključni faktor za suočavanje sa trenutnim trostrukim planetarnim krizama – klima, zagađenje i biodiverzitet. Isto tako, cirkularna ekonomija pruža profitabilne poslovne modele kompanijama čime se minimizira zagađenje životne sredine.
– Proizvođači dizajniraju proizvode tako da se svi materijali mogu lako ponovo koristiti, sa malo ili uopšte bez otpada. U međuvremenu, potrošačima je omogućeno da recikliraju svoje proizvode ostavljajući ih unutar sistema. Iako većine sirovina ima u izobilju, od ključne je važnosti da budemo pažljivi kako bismo osigurali da nova trka sa resursima ne pogorša trenutnu geopolitičku situaciju, već da je ublaži – istakla je Kristin Hughes, direktor za cirkularnost resursa.
Plastika za jednokratnu upotrebu prekriva zemlju
Činjenica je da plastika, kao nusproizvod fosilnih goriva, doprinosi klimatskim promenama i da se infiltrirala u mnoge aspekte naših života. Zara Ingilizian, član Izvršnog komiteta Svetskog ekonomskog foruma smatra da će potrošnja plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu do 2060. godine otići na 1,231 milion tona, dok je 2019. godine ta brojka iznosila 460 miliona tona.
– U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, upotreba plastike se utrostručila od 1980. godine. Pre dve godine reciklirano je samo 5-6% komunalnog plastičnog otpada uprkos tome što ga građani odvajaju, ali je gorka istina da ga oni samo, ustvari, pripremaju za put do deponija, spalionica ili okeana – objašnjava Ingilizian.
Ona ističe da bi ponovna upotreba samo 10% plastične ambalaže smanjila plastični otad, koji godišnje dospeva u okean, za čak 50%, ali da je dobra vest što trend ponovne upotrebe, cirkularna ekonomija, dobija sve više na značaju.
Sa druge strane, glavne nevladine organizacije GPAP, Fondacije Elen MekArtur i WRAP, kroz novu saradnju i udruženim snagama pokrenuće globalnu akciju u borbi protiv zagađenja plastikom. Grupe su istakle da će bliže sarađivati tako što će redovno deliti saznanja i najbolje prakse u celoj svojoj mreži.
– Na ovaj način možemo ubrzati, proširiti i obogatiti rad koji je u toku u više od dvadeset zemalja, ali uključiti i još više zemalja. Znamo da se nacije često suočavaju sa istim izazovima, tako da razmenom saznanja možemo ubrzati napredak i ojačati ambicije stvarnim delovanjem na terenu – rekao je Richard Swannell, izvršni direktor WRAP-a.
Ključni ciljevi pomenute saradnje uključivaće inkluzivan pristup osetljivim zajednicama kao što su žene i radnici u neformalnim sektorima, promovisanje novih modela proizvodnje i potrošnje, kao i podsticanje inovacija i finansijskih rešenja za smanjivanje plastičnog otpada.
Održiv način života
Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu bilo je reči i o održivom načinu života, pa je tako istaknuto da 97% potrošača ističe da želi da vodi održiv način života, ali da samo 13% njih zapravo menja svoje navike pa se tako uočava velika razlika između onoga što ljudi žele da urade i onoga što zapravo rade.
Iako kompanije imaju veliku ulogu u pogledu održivosti, kompanija PepsiCo, na primer, istakla je da može pokrenuti 1 milijardu svojih potrošača na akciju jer bi na taj način ljudi imali veću ulogu u oblikovanju održive planete. Kroz transparentnost i nove poslovne modele potrošači će biti podstaknuti, dok će kompanije ispunjavati svoje obaveze, kao što su obećanje o neto nuli, strategije za smanjenje otpada i borba protiv zagađenja životne sredine, dok je jedan od zaključaka Svetskog ekonomskog foruma 2023 da uspeh zavisi od preduzimanja akcija svih zemalja.
Naslovna fotografija:
