Svetski dan reciklaže, ustanovljen 2015. godine, obeležava se 18. marta sa ciljem da se istakne važnost recikliranja, odnosno očuvanja resursa kao i zaštite životne sredine.
Šta smo do sada pisali o reciklažI?
Pravilno sortiranje otpada vodi do uspešne reciklaže
Trenutno u Republici Srbiji preko 2,4 miliona tona komunalnog otpada završi na nesanitarnim deponijama. Potrebna je adekvatna primarna selekcija, odnosno pravilno sortiranja otpada kako bi se proces reciklaže sproveo na najoptimalniji način.
– Zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava, donosiocima odluka, predstavnicima javnih komunalnih preduzeća treba naći način za ostvarivanje ciljeva koji su zajednički. Preko 1900 kompanija ispunjava svoju obavezu kada je u pitanju Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu. Ono što je pred nama veliki izazov jeste trenutno činjenica da preko 2,4 miliona tona komunalnog otpada završava na nesanitarnim deponijama. Definitivno, bez adekvatne primarne selekcije uređene na sistemski način, odnosno pravilnog sortiranja otpada na frakcije ne može se ići dalje. Zadatak koji je postavljen za lokalne samouprave je da se tek do 2029. godine uspostavi primarna selekcija – izjavila je je Bojana Perić, direktor Ekostar Pak-a na Ambipak konferenciji Ambalaža po meri prirode.
Reciklaža je problem u gotovo svim zemljama, prvenstveno prema sadržaju koji se reciklira. Preko 22 zemlje unapredilo je svoj sistem reciklomata, dok u Evropskoj uniji svaka zemlja hoće da uvede sistem depozita. O depozitnom sistemu upravljanja ambalažnim otpadom, pisali smo u članku Depozitni sistem je jednostavan, ali je neophodno slaganje proizvođača, potrošača i države
Da bi podstakle građane na reciklažu, društveno-odgovorne kompanije u Srbiji osmislile su interesantne načine zbog kojih bi vraćanje ambalaže bilo još privlačnije – od popusta na računima, sakupljanja bodova za vožnju gradskim prevozom, do humanitarnih donacija – čitajte više u članku Kako smo podsticali građane na reciklažu ambalaže u 2022. godini?
PVC plastika ili polivinil hlorid jedna je od najkorišćenijih vrsta plastike, ali je procenat reciklaže gotovo na nuli zbog velikog sadržaja plastifikatora koji su obično veoma toksični prilikom izlaganja visokim temperaturama. Više o hemijskoj reciklaži pisali smo u članku Da li će biti moguća hemijska reciklaža PVC plastike?
Strategija za upravljanje ambalažnim otpadom
Sve veći broj kompanija na svojim pakovanjima ističe da je ambalaža koja se koristi za pakovanje hrane napravljena od recikliranih materijala. Usvajanjem nove Strategije za upravljanje ambalažnim otpadom, Srbija se obavezala na delimično ispunjenje ciljeva koje je postavila Evropska unija, i to na reciklažu otpada ukupne težine:
- 32% plastike,
- 52% metala,
- 49% stakla,
- 60% papira.
Više o Strategiji i usklađivanju sa Direktivom Evropske Unije vezano za reciklažu ambalažnih materijala, piše u članku Uvođenje reciklirajuće ambalaže i efikasno upravljanje ambalažnim otpadom – obaveza do 2030. godine
Svi članci u kojima se pominje reciklaža
Naaslovna fotografija: Pexels.com/julia-m-cameron
