Proces pakovanja dešava se svuda oko nas. Sve što kupujemo, dobijamo upakovano a prava ambalaža i štiti i prodaje. Možemo li zamisliti život bez pakovanja proizvoda, bez ambalaže?
Ambalaža u svojoj primarnoj ulozi i najjednostavnijem obliku postoji od nastanka čoveka, a vrste ambalaže, načini pakovanja, funkcionalnosti su se menjale i osavremenjivale tokom vremena. Današnji, moderni pristup pakovanju razvija se u relativno skorijem periodu, zahvaljujući tehnološkom razvoju i industrijskoj revoluciji. Ako analiziramo razvoj načina pakovanja, od postanka sveta do danas, uočićemo brojne novije trendove, a neke najnovije je podstakla pandemija korona virusa koja je intenzivirala i e-trgovinu i nove načine isporuke proizvoda.
Evolucija procesa pakovanja
Veruje se da su prvi ambalažni materijali upotrebljavani u vreme nomadskog načina života čoveka, u razdoblju od 5.000 – 3000 god. pre nove ere, i bili su napravljeni od kože životinja, lišća i drveta. Služili su za skladištenje i premeštanje pre svega hrane i alata. Vremenom, kako se razvijala ljudska zajednica, najpre po nastanku sela, a potom i gradova, ljudi su učili i razne veštine, da tkaju, prave korpe, oblikuju glinu i koriste za pakovanje tadašnjih proizvoda.
Evolucija pakovanja se dešavala zajedno sa evolucijom čovečanstva.
Razvojem gradova, ljudi su počeli da putuju i više razmenju proizvode – razvijala se trgovina. Rasla i potreba za pakovanjem koje će duže održati hranu i druge proizvode netaknute. Izum duvanog stakla (Egipat oko 3000 god. pre nove ere) takođe je imao presudnu ulogu u razvoju ambalaže, kao i upotreba lepka.
Drvena burad su možda bila najveća inovacija pakovanja u ovom periodu i brzo su postale uobičajen način skladištenja. Bačve su omogućavale ljudima da prevoze i skladište velike količine i suve robe i tečnosti.
Najveći napredak i tehnologija u skladištenju i pakovanju, nakon pada Rimskog carstva nastao je van Evrope. Kina je svojim pronalaskom papira dala jedan od najznačajnijih doprinosa ambalaži. Papir je ubrzo postao vodeći izbor za pakovanje širom sveta i zadržao je taj status vekovima.
Efekti industrijske revolucije na ambalažu
Neke od najvećih promena ambalaže u istoriji dogodile su se tokom industrijske revolucije. Izumljene su efikasne mašine što je dovelo do bržeg tempa proizvodnje. Sa mašinama su bile potrebne jednako efikasne metode pakovanja da bi se održao korak sa proizvodnjom.
Tokom ovog perioda upoznali smo se i sa kantama za prevoz i skladištenje, vrećama i još više načina pakovanja hrane. Takođe su stvorene razne mogućnosti pakovanja u prodavnici i proizvedeni primarni materijali za pakovanje.
Kultura „samoposluživanja“.
Iako su kante i veliki kontejneri za skladištenje možda zadovoljili potrebe proizvođača, tokom 20. veka, potrošači su želeli pojedinačno pakovanje koje je pogodnije i lakše za upotrebu, ali i atraktivno. Tokom Velike depresije došlo je do porasta kulture „samoposluživanja“.
Ljudi su počeli češće da odlaze u prehrambenu prodavnicu kako bi kupili manje, pristupačnije količine. To je imalo značajan uticaj na način stvaranja i pakovanja predmeta za prodaju. Nužnost pakovanja predmeta zbog praktičnosti dovela je do mnogih savremenih inovacija koje se i danas koriste.
Savremeno pakovanje
Oko kraja Drugog svetskog rata, trgovci su eksperimentisali sa novim materijalima, poput aluminijumske folije. Porast prikladnije ambalaže za jednokratnu upotrebu postajao je izuzetno atraktivan za supermarkete koji su želeli da prodaju što više proizvoda.
Ambalaža postaje jedan od prodajnih i marketinšihg alata. Pored zaštitne i praktične uloge, dobila je funkciju da svojim izgledom privuče što više potrošača. Proizvođači sada rade i na atraktivnosti dizajna ambalaže.
Plastika menja svet
Pojavom plastike kao primarnog ambalažnog materijala, svet je trajno promenjen. Polietilen je predstavljen 1960-ih i brzo je postao najčešće korišćeni proizvod za pakovanje.
Od tog vremena došlo je do mnogih važnih pomaka, posebno identifikacija i potražnja za alternativnim ambalažama koje su ekološki prihvatljivije. Recikliranje je postalo problem kada je tokom vremena otkriveno da nastaju ogromne količine smeća zbog upotrebe plastične ambalaže.
Internet revolucija
Krajem 20. veka, revolucionarna promena u načinu prodaje predmeta nastala je pojavom Interneta, kućnih računara i digitalne tehnologije. Svet prodaje je odjednom postao globalniji i mnogo konkurentniji.
Masovna proizvodnja i brža isporuka na više mesta širom sveta doneli su hitnost i veliku konkurentnost među preduzećima. Svet je postao jedan veliki supermarket sa neograničenim brojem polica.
Ekološki prihvatljiva ambalaža
Od tog vremena došlo je do mnogih važnih pomaka, posebno u identifikaciji i potražnji za alternativnim ambalažama koje su ekološki prihvatljivije. Danas još uvek tražimo novije, ekološki prihvatljivije načine za stvaranje jeftinih ambalažnih materijala koji su efikasni i atraktivni i koji potrošačima pružaju stvarne koristi.
Pakovanje i dalje igra značajnu ulogu u odlukama potrošača širom sveta o kupovini. U stvari, ambalaža je primarni marketinški alat koji direktno utiče na prodaju na mestu kupovine. Industrija ambalaže nastavlja da se razvija u skladu sa promenljivim potrošačkim trendovima.
Uspon e-trgovine
Sa porastom digitalnog tržišta, kupci žele svoje narudžbe brzo i žele da znaju tačno vreme isporuke. Takođe zahtevaju kontrolu nad načinom i mestom isporuke njihovih paketa.
Efekat elektronske trgovine na distribuciju paketa je zapanjujući, posebno na način na koji je promenio isporuku nadomak kupca. Amazon, na primer, koristi FedEk i UPS, zajedno sa mrežom drugih kurirskih kompanija koriste nezavisne vozače za isporuku do kupca.
Manje kompanije koriste Amazon za isporuke ili bi mogle da isporučuju pomoću UPS-a, FedEx-a, američke poštanske službe ili kombinacije nekoliko načina otpreme. Pored toga, i UPS i FedEx nude usluge u kojima poslednju milju isporuke obavlja poštanska služba.
Potrošači više ne moraju da biraju između isporuke samo kod kuće ili u kancelariji. Oni sada mogu da preuzmu stvari na putu kući s posla ili da im se uveče dostave kućama. Mogu im čak i predmete odložiti u prtljažnik automobile, piše portal Packaging of The World.
Pandemija i e-trgovina u Srbiji
Pandemija 2020. godine dodatno je pospešila e-trgovinu pa se tako putem online porudžbina kupovalo i ono što do tada nije bilo praksa. Ukoliko posmatramo razvoj e-trgovine u Srbiji, onda svakako možemo zaključiti da je ona, obzirom na manji obim prethodno, doživela ekspanziju tokom pandemije Covid-19 a neki proizvodi, koje smo još uvek imali naviku da kupujemo mahom u prodavnicama, poput obuće ili odeće, poručivani su online više nego ranije, a proizvođači su iskoristili trenutak i intenzivirali svoje prisustvo na internetu koristeći u dostavi kako kurirske službe, tako i svoju mrežu dostavljača.
U Srbiji je od prošle godine, dakle tokom pandemije, kompanija D-express uvela Paketomate – posebne punktove na određenim lokacijama u kojima kuriri ostavljaju pakete a koje potom, u skladu sa svojim vremenom, primaoci preuzimaju. Kompletan proces poručivanja i praćenja odvija se putem specijalnih aplikacija.
Foto: Unsplash
