Morske alge, biomasa šećerne trske, palmino lišće, kukurzni skrob, samo se neki od materijala od kojih se danas proizvodi inovativna ambalaža pogodna za biorazgradnju
U vreme sve veće zabrinutosti za klimatske promene i zaštitu životne sredine industrija ambalaže prolazi kroz proces transformacije dajući doprinos smanjenju otpada. Prema procenama EU, povećanje otpada je nadmašilo reciklažu i ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, do 2030. godine količina plastičnog otpada bi mogla da se poveća za 46 odsto, a do 2040. godine za čak 61 odsto u poređenju sa 2018. godinom. Stoga je neophodno razvijanje strategija i praksi za veće korišćenje održivih pakovanja čime se minimizira šteta po životnu sredinu i podstiče ekološki odgovorniji pristup.
Inovativna rešenja dovela su do primene biorazgradivih materijala u ambalaži, što predstavlja put za ublažavanje problema zagađenja plastikom. Materijali kao što su ambalaža na bazi biljaka, jestiva ili ambalaža koja se može posaditi, samo su neke od ekološki prihvatljivih opcija koje su sve više zastupljene na tržištu.
Ambalaža na bazi biljaka, kao biorazgradivi materijal, nudi alternativu plastičnim pakovanjima. Bioplastika PLA (Poliaktična kiselina) koja se dobija iz obnovljivih izvora, kao što su kukuruzni skrob ili šećerna trska, postaje poželjna zbog svoje sposobnosti kompostiranja i smanjenja upotrebe plastike na bazi fosilnih goriva. Istraživanja su pokazala da u poređenju sa konvencionalnom plastikom dobijenom od nafte, upotreba PLA smanjuje emisiju ugljen-dioksida do 70 odsto. Ova vrsta ambalaže se koristi u svemu, od providnih kontejnera za hranu do biorazgradivih medicinskih uređaja. U primeni je i bioplastika na bazi skroba napravljenja od prirodnih polimera koji se nalaze u kukuruzu, krompiru i tapioki. Ovakva ambalaža je prilagodnjiva i koristi se za različite namene, od zaštitne pene u transportnim kutijama do biorazgradivih kesa.
Filmovi (folije) na bazi celuloze, koji sunapravljeni od prirodnih polimera koji se nalaze u ćelijskim zidovima biljaka, predstavljaju alternativu plastičnim folijama i idealni su za kvarljive proizvode, jer produžavaju njihov rok trajanja i pri tom su biorazgradivi. Tehnika koja podrazumeva termoformiranje celuoze (kroz toplotu i pritisak) povezuje otpad od recikliranog papira i kartona i pretvara ga u čvrstu ambalažu, poput tacni, kontejnera i umetaka za pakovanja. Ona se može kompostirati, što predstavlja zamenu za onu vrstu ambalaže koju nije moguće reciklirati pošto sadrži u sebi različite i neodvojive materijale.
Upotreba obnovljivih materijala na bazi drveta i visoka mogućnost reciklaže ambalaže na bazi papira smanjuje ugljenični otisak finalnog proizvoda za 90 odsto u poređenju sa konvencionalnom plastikom za pakovanje. Stoga korporativni sektor uveliko primenjuje ovakva inovativna rešenja za ambalažu. Na primer, u kompaniji Apple preko 96 odsto ukupne ambalaže za proizvode napravljeno je od recikliranih i odgovorno dobijenih drvenih vlakana. Ta kompanija je, u saradnji sa The Conservation Fund i WWF (World Wildlife Fund), realizovala projekat optimizacije preko milion hektara šuma u SAD i Kini, kako bi proizveli dovoljno drvenih vlakana za ambalažu.
Jestiva ambalaža
Da priroda nudi obilje izvora za ekološku ambalažu, potvrđuje i podatak da se u te svrhe koristi i pakovanje od micelijuma (semena) pečuraka. Koristeći strukturu gljiva nalik korenu, micelijum se uzgaja u blizini poljoprivrednih nusproizvoda, kako bi se formirali oblici prilagođeni pakovanju. Ovaj materijal se prirodno raspada i može se uzgajati po narudžbini. Predstavlja odličnu alternativu sintetičkim penama i koristi se za pakovanja lomljivih predmeta. Za ambalažu se koristi i hitozan, biopolimer dobijen iz hitina, koji se nalazi u oklopu rakova i škampa. To praktično znači da se otpad od morskih plodova pretvara u materijal za pakovanje više vrednosti. Zahvaljujući antimikrobnim svojstvima hitozan produžava svežinu hrane i stoga je pogodan za pakovanja kvarljive robe. Takođe, opalo palmino lišće je moguće koristiti za pakovanja, a prednost je u tome što je izrada jednostavna, jer se lišće samo očisti i oblikuje u trajne proizvode, kao što su tanjiri i činije za hranu. Bagasa – biomasa šećerne trske je materijal koji predstavlja vlakna koja ostanu nakon što se stabljike šećerne trske obrađuju za ekstrakciju soka. Pogodna je za izradu biorazgradivih kontejnera za hranu za koju se, inače, tradicionalno koristi plastika ili stiropor.
Zbog sposobnosti algi da apsorbuju do 10 puta više CO2 po hektaru od šuma, njihova upotreba predstavlja pravu revoluciju u sektoru ambalažne industrije.
Pakovanje od morskih algi je nov, jestiv i rastvorljiv materijal. Alge se sakupljaju iz okeana i predstavljaju održiv resurs. Folije od morskih algi mogu da zamene plastične omote i imaju široku primenu. Njihova rastvorljivost u vrućoj vodi svrstava ih u pakovanja koja ne prave otpad. Biološke materijale od algi koristi i francuska kompanija Somater, čiji asortiman pakovanja ALGKS nudi izuzetnu alternativu polimerima na bazi fosila. Taj biološki materijal (ALGKS smola) potiče od zelenih algi i koristi se za različita pakovanja, boca, šolja, čepova i zatvarača. Zbog sposobnosti algi da apsorbuju do 10 puta više CO2 po hektaru od šuma, njihova upotreba predstavlja pravu revoluciju u sektoru ambalažne industrije.
Jestiva ambalaža je već prisutna na tržištu, a njena inovativnost je u tome što potrošači mogu da pojedu pakovanja i tako se eliminiše proces odlaganja otpada. Da bi materijali za ambalažu bili jestivi moraju biti u skladu sa zdravstvenim standardima i da imaju nutritivnu vrednost. Jestiva pakovanja su alternativa priboru za hranu i piće od plastike i smanjuju otpad na deponijama, kao i potrebu za reciklažom ambalaže. Na tržištu se nalaze jestive slamke za piće sa različitim ukusima (koje se prave od šećera, skroba ili pirinča), šoljice za kafu (prave se od kolačića obloženih glazurom od čokolade, vanile), kašike (napravljene od pšenice, sirka i pirinča), omoti za kolače (od krompirovog skroba) i omoti za slatkiše (od pirinčanog papira). Ova ambalaža se ne raspada tokom konzumiranja hrane i pića, a potrošači su je u potpunosti prihvatili jer je smatraju bezbednom. Postoje i određeni nedostaci, kao što je rastvorljivost ove ambalaže u vodi, što znači da ima kraći rok trajanja od drugih pakovanja, kao i činjenica da neki od njenih sastojaka mogu izazvati alergije kod ljudi osetljivih na određene supstance. Međutim, i pored nedostataka i relativno visoke cene, njene prednosti su višestruke u odnosu na plastičnu ambalažu. Prema podacima Future Market Insights, sektor jestive ambalaže će do 2033. godine rasti kombinovanom godišnjom stopom rasta (CAGR) od 14,31 odsto.
Ambalaža koja može da se posadi
Posebna i po ekološkim standardima je ambalaža koja može da se posadi. Ova vrsta ambalaže je sve popularnija poslednjih godina, jer predstavlja koncept nultog otpada pošto ne ostavlja trag u okruženju. Naime, ambalaža u sebi sadrži seme koje omogućava da se, nakon upotrebe, pakovanje posadi u zemlju gde se raspadne, a iz nje raste cveće ili druge biljke. U ovom segmentu su nastala neka veoma kreativna rešenja. Tako je Ben Hatli, student vizuelnih komunikacija na Univerzitetu umetnosti u Bornmutu, osmislio inovativni konop za omotavanje napravljen od biorazgradivog nebeljenog pamuka, koji povezuje hranu poput špargli. Na njemu je etiketa od papira koji sadrži hiljade sićušnih semenki i koja se posle posadi u zemlju. Zatim, britanski dizajner Konor Davej kreirao je ambalažu za čokoladu koja kada se posadi raste u glavni sastojak čokolade. Tako na primer, pakovanje čokolade od nane kada se posadi izraste u biljku nane. Grčki dizajner Džordž Bosnas je osmislio biopakovanje za jaja, koje je napravljeno od papirne kaše, brašna, skroba i biološkog semena. Kada se jaja upotrebe ambalaža se zasadi i iznikne biljka. Ambalaža za sadnju pretvara otpad u zelenilo i tako pozitivno doprinosi životnoj sredini. Zbog atraktivnosti, tržište ambalaže za sadnju se širi, a analitičari procenjuju da bi 2033. godine moglo da vredi 340 miliona dolara.
Biorazgradivi materijali nisu samo sredstvo za smanjenje otpada već predstavljaju novu strategiju održivog poslovanja kompanija u ambalažnoj industriji. Primena te strategije može poboljšati kredibilitet brenda, zadovoljiti zahteve potrošača za ekološki prihvatljivim proizvodima, a dugoročno i smanjiti troškove. Stoga usvajanje održivih praksi postaje suštinski važno za kompanije koje žele da budu konkurentne na tržištu i da društveno odgovorno posluju.
