U detaljnom intervjuu za Ambipak magazin, Jelena Petljanski Kiš, Sustainability and Public Affairs Manager Ball Beverage Packaging Europe i predsednica Saveza za životnu sredinu pri NALED-u govori o neophodnosti da reciklaža skorišćene ambalaže dobije svoje mesto u interesnoj sferi celokupne zajednice kao deo rešenja problema ukupnog otpada. Razgovarali smo sa Jelenom o reciklaži, ideji uvođenja depozitnog sistema u Srbiji, proširenoj odgovornosti kompanija i brojnim aktivnostima kompanije Ball Packaging na polju zbrinjavanja iskorištene ambalaže i podizanju svesti o zaštiti životne sredine.
Kompanije su sve više pozivane od društva na produženu odgovornost, dakle da smisle šta dalje sa otpadom. Kakva iskustva imate kao menadžerka za održivost u kompaniji Ball Packaging Europe, koja posluje sa akcentom na brizi o životnoj sredini i jedna je od najvećih Greenfield investicija u Srbiji?
Svest o tome koliko je zaštita životne sredina bitna za budućnost svih nas postala sve je veća, jer smo kao planeta već sada suočeni sa ekološkim izazovima. Zbog toga je prelazak na cirkularnu ekonomiju, održivi razvoj, minimizovanje otpada i očuvanje resursa imperativ za sve. Ball Corporation u Srbiji posluje već 17 godina i globalni je lider u proizvodnji aluminijumske ambalaže. Upravo zbog toga ovoj temi pristupamo odgovorno – to znači da u praksi naše poslovanje zasnivamo na cirkularnoj ekonomiji i održivom razvoju. Da je to stvarno tako potvrđuje i podatak da je svaka druga limenka u prodavnici bar jednom reciklirana i da dolazi iz naše kompanije. U Evropi se trenutno reciklira 76% limenki, međutim verujemo da do 2030. godine možemo premašiti stopu od 90%. Međutim naš krajni cilj je da to bude blizu 100%., jer je limenka od aluminijuma ambalaža koja može gotovo u celosti da se reciklira i to neograničen broj puta sa mniminalnim gubicima, tako da je naš zadatak da što već broj ljudi upoznamo sa ovim i da više nijedna limenka ne bude otpad već resurs za novu ambalažu.
Prema aktivnostima koje možemo da ispratimo i kod nas i u svetu, kompanija Ball je svesna potrebe da se očuvaju resursi i okolina, te je vrlo aktivna u promociji reciklaže i sakupljanja odbačene ambalaže. Šta biste od akcija izdvojili i na koje aktuelne možemo da uputimo naše čitaoce?
Tako je, naše strateško opredeljenje je ne samo primena principa cirkularne ekonomije i reciklaže, već i aktivno učestvovanje u promovisanju ove ideje, odnosno deljenju iskustava i znanja iz ove oblasti sa drugima. Zbog toga smo pokrenuli različite projekte kojima želimo da podignemo svest o značaju i potencijalu reciklaže. Jedan od glavnih kampanja koju sprovodimo je “Svaka limenka se računa”. Ovaj projekat živi u 20 država širom sveta, uključujući i Srbiju. Kroz tu kampanju prikupljamo iskorišćene limenke za piće koje se koriste “na otvorenom”, a ujedno time podižemo svest o značaju reciklaže ambalaže, pogotovo one koja se koristi van kuće. Sa ovom kampanjom učestvujemo na velikim manifestacijama poput EXIT-a, Love fest-a, itd. Osim toga sarađujemo sa državnim institucijama, školama, gde dajemo doprinos promociji ideje reciklaže kroz edukaciju. Tradicionalno podržavamo i umetničke manifestacije kao i one posvećene najmlađima kao što je “Limenka teatar fest” kao i pozorište poznato kao “Limenkica ulaznica.” Osim navedenog tu je i saradnja sa trgovinskim lancima gde smo zajedničkim snagama uspeli da na najfrekventnijim lokacijama postavimo “Pametne prese” gde potrošači mogu da odlažu ambalažu i time se trudimo da promovišemo koncept cirkularne ekonomije i tretiranja iskorišćene ambalaže kao resursa.
Kako je početkom jula održan ovogodišnji Exit festival моžete li nam dati prve informacije o uspehuakcije?
Exit već 16 godina tradicionalno podržavamo i učestvujemo sa našom kampanjom “Svaka limenka se računa”. Ove godine u okviru Green EXIT-u u akciju reciklaže su uključeni Heineken, Ekostar Pak, Ball Pack/ReCan Fondacija sa platformom „Svaka limenka se računa“. Na EXIT festivalu su bile postavljene tri reciklažne stanicegde je organizovano i nagrađivanje u vidu motivacije za posetioce koji donesu sakupljene čaše, limenke i ambalažu. Pored toga je Recan fondacija učestvovala sa već čuvenom Pixelatom, Lotusom i reciklažnim rančevima za sakupljanje limenki. Fondacija koja je već godinama posvećena promociji reciklaže limenki i edukaciji o značaju zaštite životne sredine, i ovoga puta je na inovativan i kreativan način nastavila svoju misiju. Posebno iznenađenje u okviru ovogodisnjeg EXIT-a na VIP i VIP Gold Glavnoj bini – točeno pivo služilo se u limitiranoj količini aluminijumskih čaša koje se skoro 100% recikliraju – najnoviji trend u Americi koji pristiže i u Evropu.
Savez za zaštitu životne sredine zagovara princip cirkularne ekonomije. Jednostavnim rečima, otpad treba da postane resurs, a i dalje imamo probleme sa primarnom i sekundarnom selekcijom. Kakva je situacija na terenu? Šta je najveći izazov za Vas?
Svaki dan u Srbiji se napravi velika količina komunalnog otpada, a problem je što još uvek nemamo dovoljno razvijen sistem koji tretira adekvatno ovu vrstu smeća. Prema zvaničnim podacima države više od 13,6% komunalnog otpada završi van deponija, najčešće u prirodi, a svega oko 15% se reciklira. Veliki problem je što samo trećina stanovništva ima pristup selektovanju otpada u kante. Dakle potrebno je sistemsko rešenje koje će omogućiti celokupnom društvu da se okrene reciklaži i da koristi otpad kao resurs, što se već radi u razvijenim državama Evrope i sveta.
Za izradu studije o uvođenju depozitnog sistema angažovana je britanska kompanija, ekspert za pitanja upravljanja ambalažnim otpadom. Kakva su rešenja predložili i kada se očekuje konačna odluka o primeni u našem sistemu?
Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus treba da bude na prikupljanju otpada od građana, kao i izboru da li da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS).
U osnovi, EPR sistem podrazumeva da građani razvrstavaju ambalažni otpad od ovih materijala u posebne kante kako bi se efikasnije reciklirao dok kod depozitnog sistema ambalažu odlažu u posebne mašine u prodavnicama ili na nekim drugim lokacija i za to dobijaju nazad deo novca. Oba sistema analizirala je renomirana britanska kuća Eunomia, koja je članicama NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine, predstavila ključne podatke i preporučila uvođenje depozitnog sistema.
Zaključak studija je da bi Srbija zajedno sa uvođenjem depozitnog sistema na jednokratnu ambalažu u PET bocama, limenkama, staklenim flašama i kartonu, uspela da dostigne ciljeve EU. Za to je potreban dobro osmišljen DRS sistem kojim bi upravljao centralni operater u vlasništvu industrije, a država bila zadužena za nadzor i postavljanje ciljeva.
Kao cilj Saveza istakli ste pronalaženje finansijski najpovoljnijeg rešenja za potrošače, privredu i državu. U priči o tretiranju ambalažnog otpada da li je skuplja prevencija ili su to ipak posledice?
Studija Eunomija je dala odgovor na to pitanje – ona daje prednost depozitnom sistemu prikupljanja otpada ali za sve vrste jednokratne ambalaže za piće, plastiku, limenke, staklo i kartonsku ambalažu koji treba kombinovati sa sistemom u kome i građani selektuju otpad u svojim domovima.
Smatram da ulaganje u depozitni sistem, kao i ERP sistem – u prevenciju, doprinosi ne samo smanjenju finasijskih troškova, već i očuvanju prirode, a to nema cenu. Osim toga tretiranje iskorišćene ambalaže kao resursa a ne otpada, svakako smanjuje toškove za sve – državu, kompanije, potrošače, ali otvara i nove ekonomske mogućnosti – to je nova privredna grana sa veliki potencijalom za dalji rast. Procenjuje se da bi u perspektivi u ovoj oblasti posao moglo da nađe više hiljada ljudi.
Na kraju bismo vas pitali kao biološkinju i ekološkinju pre svega, šta je Vaša zvezda vodilja u radu i jesmo li kao društvo spremni za održivost?
Po prirodi sam optimista, zato se aktivno bavim ovim poslom poslednjih 20 godina, jer verujem da je promena moguća. Građani su sve više svesni toga da nam je za život potreban čist vazduh, voda, celokupno okruženje što je izuzetno bitno jer je ponašanje građana i njihova svest od velike važnosti kako bi se promenio celokupan odnos prema prirodi. Osim toga potreban je i dobro osmišljen sistem koji treba da nam olakša tretiranje smeća. Danas privreda i država zajedno traže rešenje i verujem da ćemo izabrati najefikasnije moguće.
Naslovna fotografija: Jelena Kiš/privatna arhiva
