Kako bi se što bolje predstavili mitovi i istine o tome da li je plastična ambalaža štetna, kompanija Alpla, proizvođač rigidne plastične ambalaže i lider u reciklaži iste, priredila je dokument potkrepljen činjenicama i istraživanjima koji će pokazati da li bi plastike zaista trebalo da se odreknemo ili ne.
Godinama unazad svet pokušava da smanji plastični otpad, dok se države trude da pronađu najbolja rešenja kako bi se ljudi postepeno odrekli plastike ili smanjila njena količina. Razvijene zemlje su uveliko izgradile sisteme za upravljanje ambalažnim otpadom, uvele depozitne sisteme, pojačale principe produžene odgovornosti proizvođača, ukinule upotrebu plastične ambalaže za jednokratnu upotrebu. Svet je posvećen nalaženju načina da se što više upotrebljene plastike ponovo vrati u proces proizvodnje i tako smanji količina u opticaju.
I sve je to, naravno, u redu.
Cirkularna ekonomija, reciklaža i održivost su s pravom megatrendovi današnjice. Zdravlje ljudi i sačuvana planeta treba da budu prioritet svima. Ali, da li je plastična ambalaža zaista toliko štetna da bi trebalo u potpunosti da je se odreknemo? Šta su mitovi, a šta istine u vezi sa plastičnom ambalažom? Šta kažu proizvođači ambalaže?
Ne odlažimo plastičnu ambalažu u prirodu!
Kada vidimo bačenu ambalažu, pokupimo je i odložimo u kontejner namenjen reciklaži.
Naše malo može mnogo pomoći prirodi!
Kompanija ALPLA, globalni proizvođač tvrde plastične ambalaže i predformi, kao i lider u reciklaži iste, priredila je dokument koji pokazuje bitne činjenice vezane za plastičnu ambalažu i mitove koji se u javnosti često ponavljaju. Sve informacije su podržane istraživanjima. U nastavku prenosimo mitove i činjenice, a na kraju teksta, možete preuzeti kompletnu prezentaciju.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 1
Većina ambalažnog otpada je plastika.
Činjenica: Plastična ambalaža čini manji deo ambalažnog otpada u Evropi. Prema istraživanju Eurostata, na prvom mestu su papir i karton sa 41% udela u ukupnom ambalažnom otpadu, a onda sledi plastika sa 19%, zatim staklo sa 18% , drvo sa 17% i metal sa 5%.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 2
Staklo, papir i metal su ekološki prihvatljiviji od plastike.
Činjenica: PET je održivi materijal za pakovanje. Ističe se da PET ambalaža jeste održiv materijal i da se kao takva mnogo promenila u poslednjih tridesetak godina. U prezentaciji je navedeno da, kada se gleda uticaj različitih ambalažnih materijala na životnu sredinu, plastika se pokazuje kao bolja od stakla, jer se emituje manje ugljenika tokom proizvodnje PET boca za piće nego kod proizvodnje staklene boce.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 3
Industrija ne čini ništa da bi smanjila potrošnju plastike.
Činjenica: Optimizacijom potrošnje smanjena je upotreba plastike.
Od 1991. godine, navodi se da je plastična ambalaža lakša za 25% zahvaljujući poboljšanim materijalima i napretku tehnologije što je u Zapadnoj Evropi rezultiralo godišnjim smanjenjem od skoro 6,2 miliona tona plastičnog otpada.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 4
Plastična ambalaža nas sprečava u postizanju ciljeva emisije ugljenika.
Činjenica: Plastična ambalaža stvara veoma malu količinu ukupnog otiska uljenika po stanovniku.
Svaka osoba u EU izaziva približno 8,4 tone emisije ugljenika godišnje, dok ambalaža čini samo mali deo u poređenju sa transportom, energijom i hranom, odnosno 0,6%. Istaknuto je i to da samo jedan povratni let od Beča do Majorke i nazad uzrokuje emisiju ugljenika koliko i korišćenje plastične ambalaže tokom otprilike dvanaest godina.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 5
Za proizvodnju plastične ambalaže potrebno je mnogo goriva ili nafte.
Činjenica: Za proizvodnju plastične ambalaže potrebno je samo 1,5% sirove nafte proizvedene u svetu, dok je za transport potrebno 45%. Takođe, za razliku od „korišćenog“ goriva, korišćena plastika se može više puta prerađivati, čime se čuvaju resursi.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 6
Okeani se zagađuju plastičnom ambalažom koja dolazi iz Evrope.
Činjenica: Zagađenje mora i okeana je infrastrukturni problem.
U razvijenim zemljama, sa finkcionalnim sistemom za odlaganje otpada, plasika ne završava u okeanu ili moru. Međutim, u zemljama u razvoju postoji problem jer one nemaju sveobuhvatan sistem prikupljanja otpada, pa tako 80% otpada u okeanima potiče sa kopna.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 7
Plastična ambalaža uvek završava na deponiji.
Činjenica: Sve manje plastike završava na deponiji jer se ona sve više prikuplja širom Evrope, dok se proporcije recikliranog i spaljenog plastičnog otpada povećavaju.
U prezentaciji je istaknuto da je spaljivanje plastične ambalaže poželjnije od deponovanja u slučaju kada plastika više ne može da se reciklira, ali i da je potrebno uspostavljanje adekvatne infrastrukture za sakupljanje, sortiranje i reciklažu plastične ambalaže.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 8
Mikroplastika primarno nastaje od plastične ambalaže.
Činjenica: Mikroplastika više nastaje od sintetičkog tekstila (35%), automobilskih guma (28%) i od gradske prašine (24%), a ako se plastična ambalaža pravilno odlaže i reciklira manji je udeo sekundarne mikroplastike.
Mit o plastičnoj ambalaži broj 9
Plastična ambalaža je štetna za zdravlje.
Činjenica: Ukoliko se pravilno koriste i recikliraju PET boce nisu štetne po zdravlje, a mogu biti i korisne jer zagađena voda može da se pročisti u providnim PET flašama uz pomoć UV zraka.
Iako je identifikovano da su plastifikatori, kao što je bisfenol A (BPA), opasni, u prezentaciji se napominje da se supstance ove vrste ne koriste u PET bocama, čepovima boca za piće ili plastičnoj ambalaži koja se koristi za ličnu negu i proizvode za domaćinstvo. Ističe se i da su veoma male količine acetaldehida prisutne u PET bocama, ali da se ta prirodna supstanca takođe može naći u hrani i javlja se kao intermedijer u ljudskom metabolizmu.
U zaključku prezentacije navodi se da budućnost pripada inovativnim rešenjima i da svi mi, kao pojedinci, svojim delovanjem možemo pomoći u očuvanju vrednih resursa, prvenstveno kupovinom višekratne plastične ambalaže i ambalaže sa visokim nivoom reciklata. Takođe je navedeno da ne odlažemo plastičnu ambalažu u prirodu i da, kada god vidimo bačenu ambalažu, pokupimo je i odložimo u kontejner namenjen reciklaži. Naše malo može mnogo pomoći prirodi.
Ispod preuzmite PDF prezentaciju “Mit o zloj PET boci”.
