U poslednje tri godine Srbija ulazi u takozvanu „plastofobiju“ i estradizuje problem plastike kao najviću ekološku pretnju. Upotrebom kompostabilnih kesa i izgradnjom dve kompostane smanjila bi se emisija CO2, pritisak na deponiju, a dobio bi se kompost koji ima višestruku primenu.
Nacrt pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i ocenjivanje usaglašenosti koji je Privredna komora Srbije uputila Ministarstvu zaštite životne sredine otvorila je pitanja o daljoj upotrebi dozvoljenih i nedozvoljenih kesa. Upravo smo sa Sinišom Mitrovićem, rukovodiocem Centra za cirkularnu ekonomiju PKS-a, a u saradnji sa Udruženjem za hemijsku i gumarsku industriju PKS-a, razgovarali o uticaju PKS-a na industriju ambalaže, njihovu saradnju sa proizvođačima i korisnicima ambalaže, o investicijama u dve kompostane, novinama koje predviđa nov Pravilnik, ali i o tretmanu opasne ambalaže, depozitnom sistemu kao i edukaciji građana.
Koje sve aktivnosti sprovodi Privredna komora Srbije u domenu industrije ambalaže?
PKS stalno prati statistiku proizvodnje i potrošnje ambalaže u Srbiji, razmenjuje informacije sa Evropskim poslovnim udruženjima i asocijacijama, prati dobre prakse i održiva rešenja i najvažnije, imamo stalni i otvoreni dijalog sa proizvođačima ambalaže u zemlji. Poslednje tri godine mi ulazimo u tzv. “plastofobiju” i estradizujemo problem plastike kao najveću ekološku pretnju, a ne otvaramo pitanje infrastrukture za sakupljanje plastike i primarnu selekciju otpada. Zato je PKS izradila nacrt Strategije upravljanja plastikom do 2030 godine, upravo sa osnovnim ciljem da se kreira predvidivi ambijent i za održivu proizvodnju i održivu potrošnju. Veliku stručnu pomoć dalo je Društvo inžinjera i plastičara Srbije (IPG). Strategija ima za cilj maksimiziranje vrednosti upotrebe resursa u korišćenju plastičnih proizvoda i smanjenje plastičnog otpada i njegovog uticaja na životnu sredinu. Kretanje ka cirkularnoj ekonomiji podrazumeva promenu načina na koji se plastićni proizvodi konstruišu, proizvode, upotrebljavaju i recikliraju. Srbija ima razvijenu prehrambenu industriju koja je izvozno orjentisana i zato su sva rešenja u ambalaži (eko dizajn, materijal) važni za konkurentnost na tržištu i odatle naš je bazični posao da upravljamo rešenjima, kreiramo regulatorni okvir za poslovanje i uradimo ono sto je najbolje za Srbiju i njene građane. Brojke govore da sa resursom plastike moramo dobro upravljati.
Proizvodnja plastičnih masa oko 190 hilјada tona.
Proizvodnja plastičnih proizvoda oko 250 hilјada tona, od čega ambalaža čini preko 45%
Godine 2018, generisano je preko 92 hilјade tona ambalažnog plastičnog otpada, od čega 50% PET-a i 50% drugih vrsta plastike
U kojoj meri PKS sarađuje i pomaže proizvođačima i korisnicima ambalaže?
Kroz Udruženje za hemijsku i gumarsku industriju, grupacije i sekcije proizvođača, komora pokreće dijalog sa preporukama Vladi i ministarstvima, nudi najbolja rešenja i prakse za regulatorni okvir koji je predvidiv za proizvođače, prati potrebe drugih industrija (prehrambena, trgovina, HORECA..) i transferiše znanja. Naši proizvođači već godinama u organizaciji komore imaju posete evropskim sajmovima i pristup informacijama o planovima Evropske komisije o novim Direktivama o plastici. Delimo dobre prakse u regionu i jačamo pristup finsijskom kapitalu kako bi ojačali konkurentnost i tehnološku opremljenost proizvodnje.
Nov Nacrt pravilnika o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese za nošenje i ocenjivanje usaglašenosti predviđa upotrebu kompostabilnih kesa. Da li to znači da će Republika Srbija dobiti prvi pogon za kompostiranje?
U okviru programa GIZ-a (Nemačka tehnička pomoć) „Upravljanje otpadom i senzibilitet na klimatske promene“ previđena je investicija u dve kompostane u Srbiji, i to moze biti dobar put za lokalne samouprave da kompostiraju otpad, smanjuju pritisak na deponije, smanjuju emisiju CO2, a dobija se nova vrednost iz otpada- kompost koji ima višestruku primenu. Zašto do sada nismo imali kompostane? Imali smo smetlišta, preveliko deponovanje organskog i zelenog otpada, mali stepen iskorišćenja i ovo je dobra prilika da zatvorimo krug i primenimo alate cirkularne ekonomije.
Postoje li drugi načini za reciklažu kompostabilnih kesa?
Kompostabilne kese nisu predviđene za reciklažu. Ove kese su predviđene pre svega za kompostiranje. One se mogu samo kompostirati u industrijskom postrojenju za kompostiranje pri specifičnim uslovima visoke temperature, visoke vlažnosti, prisustva kiseonika i prisustva velikih količina biootpada (npr. baštenskog, kućnog i sl.). Prema srpskom standardu SRPS EN 13432, koji je identičan s harmonizovanim evropskim standardom EN 13432, kompostabilne kese se moraju u industrijskom postrojenju dezintegrisati u roku od 12 nedelja na deliće manje od 2 mm, a u roku od 6 meseci moraju se biorazgraditi u količini od 90% u ugljen-dioksid. Ostatak su voda i biomasa. Glavna namena ovih kesa bi trebala da bude pre svega njihova upotreba u prikupljanju otpada koji ima namenu za kompostiranje (dakle kao kesa za smeće za kompostabilni otpad) i kao malc folija u poljoprivredi. Mnogo je manje bitna upotreba kompostabilnih kesa kao kesa za kupovinu. Kompostabilni materijali su ušli u upotrebu i naše je mišljenje da njih treba zastupati ravnopravno sa ostalim vrstama materijala i zato su ušli u Nacrt pravilnika o kesama koje komora predlaže Ministarstvu životne sredine da usvoji. Novim predlogom Nacrta pravilnika ne predviđa se obavezna upotreba kompostabilnih kesa, već se samo propisuju tehnički i drugi zahtevi koji moraju biti ispunjeni za stavljanje na tržište plastičnih kesa za nošenje, postupak ocenjivanja usaglašenosti, kao i vrste i sadržaj isprava o usaglašenosti. Plastične kese koje se stavljaju na tržište Republike Srbije u smislu ovog pravilnika mogu biti: polietilenske kese, kompostabilne kese i kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju. Pravilnikom se ne favorizuje nijedan materijal od kojeg su kese izrađene.
Da li je Nacrtom predviđeno da kese od 15 do 50 mikrona budu vraćene u upotrebu i koju oznaku bi one trebalo da nose, s obzirom da su ukinute od 1. januara ove godine.
Direktiva EU o plastičnim kesama pre svega se odnosi na smanjenje upotrebu kesa od 15-50 mikrona. U Pravilniku se jasno navodi da zakonodavac ima pravo da ograniči upotrebu kesa od 15-50 mikrona, a da se ograničenja ne odnose na kese ispod 15 mikrona ukoliko se one koriste kao kese za nužno pakovanje rinfuzne, rasute robe i sl. I kese preko 50 mikrona koje se smatraju kesama za višekratnu upotrebu. Pravilnik ne može da zabrani kese od 15-50 mikrona i zbog toga daje preporuku da kese od 15- 50 mikrona mogu biti predmet ograničenja ukoliko nije moguće na drugi način ostvariti smanjenje potrošnje. Sama Direktiva EU kao način za smanjenje potrošnje sugeriše kao prvu meru uvođenje obavezne naplate, kao drugu meru mogući dobrovoljni sporazum sa trgovinama o smanjenju potrošnje, a ako ništa od toga ne da rezultate onda postoji mogućnost i eventualne zabrane kesa od 15-50 mikrona. Kese za nošenje debljine između 15 i 50 mikrona ukinute su u Gradu Beogradu odlukom koja se poziva na Zakon o glavnom gradu. Da li će kese ovih debljina biti vraćene u upotrebu ili ne zavisi od odluke nadležnih organa Grada Beograda. Ali prateći ekološku viziju grada Beograda, prevencija smanjenja plastike je strateški cilj. Pravilnik ne propisuje obaveznost upotrebe pojedinih vrsta plastičnih kesa, zavisno od materijala od kojeg su izrađene i/ili debljine, već samo propisuje uslove koji moraju biti ispunjeni za njihovo stavljanje na tržište. Druge lokalne samouprave nemaju pravni osnov za donošenje bilo kakvih odluka u vezi s plastičnim kesama jer se ambalažom i ambalažnim otpadom (a kese jesu ambalaža) upravlja Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu koji ne propisuje mogućnost zabrane plastičnih kesa niti daje ovlašćenja lokalnim samoupravama da upravljaju ambalažom. Zabranu plastičnih kesa debljine između 15 i 50 mikrona ne propisuje ni EU, već nalaže samo smanjenje njihove potrošnje na 40 po stanovniku do 2025. godine. Prema tome, u svim jedinicama lokalne samouprave kese debljine između 15 i 50 mikrona imale bi oznaku koja zavisi od vrste primenjenog materijala. Polietilenske kese se mogu reciklirati, kompostabilne se mogu kompostirati u industrijskom postrojenju za tretman otpada, a kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju mogu se biorazgraditi na deponijama ili u otvorenom okruženju.
Dobro je poznata informacija da kese koje su trenutno dozvoljene nisu u potpunosti biorazgradive. Koliko se Pravilnikom akcenat stavlja na biorazgradivost, a koliko na reciklažu?
Smatramo da se kod upotrebe kesa treba staviti akcenat na reciklažu. Akcenat je na kesama za višekratno korišćenje tj. onih kesa debljine preko 50 mikrona. EU kada govori o smanjenju upotrebe plastičnih kesa debljine 15-50 mikrona ne pravi razliku da li su u pitanju biorazgradive kese, kompostabilne ili kese od obične plastike. Svi materijali su ravnopravni i smanjenje potrošnje se odnosi na sve vrste kesa. Zato su u Pravilniku stavljene u ravnopravni polozaj kese od svih materijala. Međutim u pravilniku je jasno napravljena razlika između tri vrste kesa:
1) do 15 mikrona debljine
2) 15-50 mikrona i
3) preko 50 mikrona .
Ova razlika između ove tri kategorije kesa i utvrdjivanje njihove namene kao 1) kesa za nužno pakovanje(do 15 mikrona) 2) kesa čiju upotrebu treba smanjiti kombinacijom raznih mera pa čak i mogućnošću zabrane (kese 15-50 mikrona) i 3) kesa za višekratnu upotrebu (debljina preko 50 mikrona). Dakle smisao Pravilnika je da se definise da postoje tri vrste kesa po debljini, da se definise koje kese treba da budu predmet ograničenja, a koje mogu da se troše, da se utvrdi koji materijali mogu da se koriste bez forsiranja odredjene vrste materijala i koje uslove u pogledu standarda ovi materijali treba da ispunjavaju. Cilj je da imamo jedinstveno tržište kesa, a ne da nam se u budućnosti dogodi da svaka lokalna samouprava kreira rešenja o kesama i to može biti nepremostiva prepreka i za proizvođače i za trgovinu i naravno potrošače. Kese koje su sada dozvoljene u Gradu Beogradu jesu kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju. Kese prolaze ispitivanja na Tehnološkom fakultetu Novi Sad, u Laboratoriji za ambalažu i pakovanje i dobijaju Izjavu o usaglašenosti, u skladu s Pravilnikom o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese sa aditivom za oksidacionu razgradnju i biorazgradnju, o ocenjivanju usaglašenosti i uslovima koje mora da ispuni imenovano telo” (“Službeni glasnik RS”, br. 3/2012).
S obzirom da je postrojenje za tretman opasne ambalaže prestao sa radom, kao i operateri koji skladište opasan otpad, pre nekoliko meseci je najvaljeno pronalaženje adekvatnih rešenja za bezbedno prikupljanje, odlaganje i izvoz opasne otpadne ambalaže. Da li su preduzeti konkretni koraci kako proizvođači ne bi gomilali otpad u svojim skladištima?
Tretman opasne ambalaže se događa, ali su kapaciteti opreme i lokacije za skladištenje limitirani, a izvoz skup i sve nam se dogodilo, u vreme kada se otvara poljoprivredna sezona i počinje ciklus generisanja opasne ambalaže, a mi nismo zbrinuli ni količine iz 2018 i 2019. Ohrabren sam da se realizuju dve privatne investicije za tretman opasne ambalaže, koje bi umirile tržište. Mi u PKS ohrabrujemo privatni kapital da više investira u opremu za tretman otpada, a država da podiže infrastrukturu i predvidiv regulatorni okvir za poslovanje.
2019. godine bilo je predviđeno i uvođenje depozitnog sistema na ambalaže za piće- plastične i staklene. Šta je potrebno uraditi kako bi se uveo pomenuti depozitni sistem i kada bi on mogao biti uveden?
U 2019 godini PKS je sa najvećim kompanijama i ritejl sektorom testirala depozitni sistem i njegove eksternalije na tržište u zemlji. Obrazovana je radna grupa Ministarstva životne sredine koja treba da predloži održivo rešenje. Da se razumemo, niko u ovoj zemlji nije protiv depozita, ali jeste za plan transparentne agende kada i kako pripremiti sve učesnike procesa za tako važnu promenu- državu, trgovinu, proizvođače i naravno građane. Znači taj proces je pokrenut, o njemu se razgovara. Kakva će dinamika agende i trajanja biti, zavisi od uspeha dijaloga države i biznisa!
Koliko se u Srbiji preduzimaju konkretni koraci u edukaciji građana po pitanju ambalažnog otpada, reciklaže? Mislite li da je potrebno više podići svest građana o reciklaži i svim novim merama kako bi se sprečile negativne kritike koje su u perodu iza nas obeležile upravo ukidanje plastičnih kesa?
Nacionalni operateri za upravljanje ambalažnim otpadom kreiraju vrlo uspešne javne kampanje, sve velike manifestacije turističke su pokrivene pozivom za reciklažu i smanjenje otpada. Ali nema velikih nacionalnih kampanja i moramo na tome raditi više u budućnosti, posebno kod najmlađih. Država je ta koja u sistemu obrazovanja i javnih servisa pokreće građane i motiviše ih da budu odgovorni, a mi u PKS kroz Savet za društveno odgovorno poslovanje i Globalni dogovor UN vredno radimo na promociji ciljeva održivog razvoja. Optimista sam, ima napretka ali bi sve moralo da ide brže.
J. Stojiljković
Foto: PKS arhiva
