Iako postoji zakonska obaveza u Republici Srbiji da na kutijama lekova bude utisnuta Brajeva azbuka, kada je reč o proizvodima za svakodnevnu upotebu, za sad prilagođavanje takve ambalaže slepim i slabovidim osobama isključivo zavisi od volje proizvođača
Nakon objavljivanja našeg teksta o tome da milioni ljudi širom sveta kupuju „na dodir“ i istraživanja na koji način svetske kompanije prilagođavaju ambalažu slepim i slabovidim osobama, odlučili smo da proverimo kakva je situacija u našoj zemlji. U Srbiji postoji zakonska obaveza da se na kutije lekova utiskuje Brajeva azbuka, ali se ista ne odnosi na potrošačku ambalažu.
Predsednik Saveza slepih Srbije, Milan Stošić, rekao je za Ambipak magazin da bi u svakodnevnom životu ova vrsta prilagođavanja ambalaže doprinela većem stepenu samostalnosti slepih i slabovidih osoba, ali da se ne treba bazirati samo na Brajevom pismu budući da veliki broj slepih kasno izgubi vid i ne vlada dobro pomenutom azbukom.
– Pored Brajevog pisma treba uzeti u obzir i druge reljefne oznake, kao i primenu savremenih informatičkih tehnologija. Danas je “pametni telefon” postao multifunkcionalno pomagalo za slepe zbog mogućnosti korišćenja različitih aplikacija, uključujući i čitanje QR kodova, pa bi uz pomoć QR koda slepi korisnik možda mogao da dobije i više informacija o proizvodu, uključujući, npr. i uputstvo za upotrebu, rok trajanja itd., nego što bi to dobio samim tekstom na Brajevom pismu. Valja napomenuti da će kod dva proizvoda sa istom ambalažom, slepi registrovati i manje promene oblika te ambalaže kod jednog od ta dva proizvoda (npr. pakovanje mleka i jogurta kod kompanije “Imlek”) – kaže Stošić.
On ističe da do sada nisu postojale inicijative da se na nekim proizvodima, mimo lekova, nađe Brajeva azbuka jer ne postoji dobar zakonski okvir za ovu oblast, iako je naša zemlja ratifikovala Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom.
– S obzirom na to da imamo ratifikovanu pomenutu Konvenciju, a i primere pozitivne prakse iz regiona, svakako da postoji mogućnost zakonski obavezujućeg obeležavanja ambalaže za slepe osobe. Savez slepih Srbije sa svojim znanjem i iskustvom može da doprinese ovoj inicijativi, kako u pogledu donošenja, tako i u pogledu primene propisa – smatra Stošić.
U Srbiji postoji zakonska obaveza da se na kutije lekova utiskuje Brajeva azbuka, ali se ista ne odnosi na potrošačku ambalažu
Knjaz Miloš – jedina kompanija koja je uvela Brajevo pismo na ambalaži svojih proizvoda
Prema saznanjim Ambipak magazina, za sada, jedina kompanija koja je uvela utiskivanje Brajevog pisma na svojim proizvodima jeste Knjaz Miloš. To je urađeno u saradnji sa Savezom slepih Srbije, a iz kompanije kažu da se ispis na Brajevom pismu javio kao ideja za unapređenje ambalaže gazirane vode, u sklopu velikog rebrendinga.
– Pre nekoliko godina smo predstavili komunikacionu platformu „Knjaz nije voda – to je naš ponos“. S obzirom na to da je ovo bila velika transformacija Knjaz Miloša, kojom smo se vratili korenima i tradiciji, želeli smo da ambalaža ima dodatnu vrednost i da damo doprinos jednoj važnoj temi u svakom društvu, a to je položaj slepih i slabovidih sugrađana. Sam projekat nove ambalaže nosio je sa sobom određeni vid izazova, ali uvođenje Brajeve azbuke u dizajn ambalaže nije predstavljao veliku problematiku sa tehničke strane, dok je sa strane komunikacije bilo vrlo inspirativno – kaže za Ambipak magazin Jovana Stanković, marketing menadžerka Knjaz Miloša.
Brajeva azbuka nalazi se na svim proizvodima iz portoflija brenda Knjaz Miloš, uključujući Knjaz Miloš Classic, Knjaz Miloš Obogaćeni i Knjaz Miloš Aromatični, što je ukupno 14 pojedinačnih proizvoda koji su učinjeni pristupačnijima slepim i slabovidim sugrađanima.
– Iako to nije tako čest slučaj u FMCG industriji kod nas, nadamo se da smo dali dobar primer ostalim brendovima. Takođe, širenjem asortimana brenda Knjaz Miloš, ideja je da svaku narednu inovaciju upotpunimo i ispisom na Brajevoj azbuci. Kada su drugi proizvodi u pitanju, u sklopu procesa inovacija proizvoda, ovo je svakako jedno od razmatranih polja za unapređenje dizajna ambalaže. Kao kompanija, konstantno radimo na unapređenju elemenata ambalaže i komunikacija naših postojećih i novih proizvoda, pa ćemo pratiti i razmatrati i nove tehničke mogućnosti na ovom polju – zaključuju iz kompanije Knjaz Miloš.
Do sada nije bilo upita i zahteva klijenata
Direktor održivosti poslovanja kompanije Bosis, Marija Pantelić, rekla je za Ambipak magazin da, kada je reč o prilagođavanju ambalaže za slepe i slabovide, prvo se pomisli na farmaceutsku industriju, s tim da oni ne proizvode ambalažu za njih.
– Mi proizvodimo ambalažu za proizvode široke potrošnje za koje još uvek nije obavezna Brajeva azbuka i verovatno iz tog razloga ne dobijamo upite i zahteve od naših klijenata. Vrlo smo svesni broja slepih i slabovidih u zemlji i u svetu i već godinama planiramo nadogradnju postojeće tehnologije koja će nam omogućiti da efikasno odgovorimo na zahteve klijenata za ovim tipom ambalaže – ističe Pantelić.
Foto: Privatna arhiva
Ona dodaje da će, kao kompanija, biti jako srećni kada dođe dan kada će prilagođena ambalaža biti svima na raspolaganju i kada će se svest, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, povećati.
– Ovakvi zahtevi trebalo bi postati i zakonska obaveza, što svakako podržavamo i dočekaćemo spremni, jer zaista svako ima pravo na dostojanstven život – zaključila je Pantelić.
Kako bismo saznali da li veće kompanije u Srbiji planiraju obeležavanje ambalaže i prilagođavanje iste slepim i slabovidim osobama, bilo da se radi o Brajevom pismu, QR kodovima ili taktilnim simbolima, kontaktirali smo nekoliko firmi, ali do objavljivanja ovog članka nismo dobili zvaničan odgovor.
Nezvanično – stekli smo utisak da su pomalo zatečeni našim pitanjem. Sa druge strane, postoji i stav proizvođača ambalaže da korisnici ambalaže odbijaju da uvode inovacije koje zahtevaju veća ulaganja i za koje procene da nemaju dovoljno veliko tržište – sve dok to ne bude zakonska obaveza.
Naslovna fotografija: Pexels
