Metalna ambalaža za hranu najčešće podrazumeva aluminijumske limenke i čelične konzerve. Bezbednost metalne ambalaže za hranu više je uslovljena organskim premazima koji dolaze u kontakt sa sadržajem nego samom vrstom materijala
Široka upotreba metala i legura počinje u ranom 19.veku. Za ambalažu i posuđe se najčešće koriste aluminijum i razne vrste čelika. Ovi materijali su dobre barijere za gasove, svetlost, mirise i mehanička oštećenja. Otkriće procesa konzerviranja omogućio je duži rok trajanja hrane, naročito kada se vrši pasterizacija ili sterilizacija direktno u ambalaži.
Metalnu ambalažu za hranu danas čine limenke za hranu i piće, ali i tube, tacne, folije, poklopci za staklenu ambalažu. Folije od metala ili legura se koriste često u višeslojnim materijalima za ambalažu
Metal kao ambalaža
Aluminijumska ambalaža za hranu i pića se proizvodi od legure aluminijuma koja sadrži više od 90% aluminijuma koji još sadrži i određene procente bakra, cinka, mangana i drugih metala.
Čelična ambalaža se proizvodi od raznih vrsta čelika, često zaštićen slojem kalaja, ili čelik obložen, elektrolitički, hromom.
Zbog mogućih interakcija između upakovane hrane i metala, ova vrsta ambalaže mora biti zaštićena slojem laka ili određenih premaza (organski polimeri). Ovako zaštićena metalna konzerva sprečava neželjene uticaje na upakovanu hranu.
Zdravstvena bezbednost metalne ambalaže
Kada je metal ili legura u direktnom kontaktu sa hranom, može doći do migracije jona metala iz ambalaže u hranu. Tako je moguće da se promeni ukus i miris hrane, kao i da sadržaj metala u hrani bude veći od maksimalno dozvoljene količine. Moguće je čak da dođe do korozije čelične ambalaže. Kiselost hrane, sadržaj soli, temperatura skladištenja ili konzerviranja ubrzava ove procese. Zato se organski premazi koriste kao zaštitni sloj između metalne ambalaže i hrane.
Međutim, organski premazi sadrže razna hemijska jedinjenja koja mogu da migriraju u hranu, naročito ako proces formiranja ovog sloja ili njegov sastav nisu adekvatni. Zbog migracije nekih jedinjenja iz premaza, upakovana hrana može u matalne konzerve biti nebezbedna za zdravlje. Iz tog razloga je neophodna provera metalne ambalaže pre upotrebe, kako bi se utvrdila migracija štetnih materija, posebno Bisfenola A ili formaldehida.
PROČITAJTE JOŠ: Kako je upotreba bisfenola A u ambalaži regulisana u Srbiji?
Posebno se prati migracija Bisfenola A i srodnih jedinjenja, koji se povezuju sa epoksidnim premazima, i redovno se otkrivaju u konzerviranoj hrani i pićima, tokom poslednjih decenija.
Životni ciklus metalne ambalaže
Postoje različiti putevi završetka „života“ metalne ambalaže. Ambalaža koja se uglavnom sastoji od metala ili legura (npr. limenke, poklopci, dozne), može se više puta odvajati i reciklirati.
Recikliranje metalnih slojeva iz višeslojnih materijala za pakovanje (npr. ambalaža za piće), koji sadrže tanke metalne slojeve ekonomski nije izvodljivo, a ponekad čak i tehnički nemoguće.
Razvrstavanje i recikliranje ambalaže najvažniji procesi u ciklusu održivosti
Ukoliko se metalna ambalaža nađe na deponiji ili u životnoj sredini, ona se veoma dugo i sporo razgrađuje. Aluminijum je otporniji na prirodne vremenske uslove u odnosu na čelik koji korodira i tako se nešto brže razgrađuje u prirodi.
Reciklaža metalne ambalaže
Metali i legure su izuzetno vredna sirovina i oni se pretapaju i ponovo koriste, već hiljadama godina unazad. I danas su sakupljanje, razvrstavanje i recikliranje aluminijumske i čelične ambalaže najvažniji procesi koji imaju glavnu ulogu u održavanju ovog materijala u ciklusu proizvodnje. Recikliranje ovih materijala smanjuje potrebu za iskopavanjem i prečišćavanjem ruda, obzirom da se reciklira već prerađen materijal.
Na stopu reciklaže metalne ambalaže utiče upravljanje otpadom postojećeg sistema i njihovo prihvatanje i podrška od strane stanovništva. Ukoliko se razvrstava metalna ambalaža od hrane i pića, od ostalog otpada, može se postići visoka stopa reciklaže.
Recikliranje aluminijumske ambalaže
Pre recikliranja, aluminijumske limenke se usitnjavaju. Lakovi i premazi se uklanjaju zagrevanjem. Obzirom da su ovo organski premazi, oni se na visokim temperaturama razgrađuju i sagorevaju. Potom se materijal topi u pećima, na 750°C. Izlivaju se u poluge ili ploče tj. „limove“ koji se namotavaju u rolne.
Ovakvi aluminijumski limovi se koriste za proizvodnju aluminijumske ambalaže. Sastav aluminijuma odn. njegove legure mora biti kontrolisan i prilagođava se, kako bi se izbeglo dobijanje nedovoljno kvalitetnog lima za određene proizvode.
Aluminijumske limenke se obično prave od oko 70% recikliranog materijala, ali se ovaj procenat može povećati
Recikliranje čelične ambalaže
Zbog magnetnog svojstva čelika, lako je odvajati čeličnu ambalažu iz nesortiranog otpada. Čelične limenke se potom čiste od masnoća i ostatka hrane. Obavezno je i uklanjanje etiketa koje su najčešće od papira ili plastike. Unutrašnji sloj kalaja ili hroma, se takođe uklanja, određenim procesima. Lakovi i premazi sagorevaju na temperaturama pretapanja. U pećima se, na temperaturama do 2000°C, pretapa korišćena, očišćena ambalaža sa rastopljenim gvožđem koje se prvi put koristi. Da bi se dobio čelik očekivanog sastava, uduvava se kiseonik u rastopljenu masu ili se dodaju određeni elementi. Reciklirani čelik se izliva u ploče ili limove koji se namotavaju u rolne. Ovako reciklirani čelik se dalje može koristiti za ponovnu proizvodnju ambalaže za hranu.
Upotreba sirovina i energije
Metalna ambalaža se može neograničeni broj puta reciklirati. Mešanjem sa drugim elementima i prečišćavanjem mogu se dobiti različite vrste legura, za različite primene. Međutim, recikliranje metalne ambalaže za hranu, zahteva mnogo energije, zbog visokih temperatura topljenja (moguće je i emisija gasova u životnu sredinu). Ipak, kada se uporedi proizvodnja metalne ambalaže od osnovnih sirovina, reciklaža je proces štedi energiju i resurse.
Organski premazi
Organski premazi (lakovi i zaštitni premazi) se moraju ukloniti pre ili tokom reciklaže. Tako se svaka metalna ambalaža mora ponovo zaštititi organskim premazima, bez obzira da li je napravljena od recikliranog ili nerecikliranog metala. Kvalitet i sastav premaza je osnov za bezbednost metalne ambalaže, obzirom da je premaz u direktnom kontaku sa upakovanom hranom. Oni predstavljaju barijeru između metala i hrane, tako da sastav metala od kojeg je izrađena ambalaža, nije od presudnog značaja za bezbednost upakovane hrane. Premazi jesu glavni izvor moguće hemijske kontaminacije hrane i zato je neophodna adekvatna provera hemijske ispravnosti ambalaže.
IZVOR: Foodpackagingforum
Naslovna fotografija:Pexels.com/Karolina Grabowska
