Flaširana voda deo je naše svakodnevice. Postoje različite vrste, tipovi i brednovi voda i kreativne ambalaže, a kada smo i kako počeli pakovati vodu?
Značaj vode kao čuda sa medicinskog aspekta prepoznat je još u 18. veku kada su Rimljani istraživali terapeutske karakteristike vode. Takođe, razvoj banja i pronalaženje prirodnih izvora u velikoj meri je uticao na saznanja o značaju dejstva prirodnih mineralnih voda za piće i kupanje. Sa druge strane, ideja o flaširanju vode potekla je upravo zbog potrebe da ta prirodna, lekovita voda bude dostupna i širokim narodnim masama.
Od velikog istorijskog značaja za čovečanstvo je i pronalazak mineralne lekovite vode sa visokim sadržajem joda. Krajem 19. veka je dokazano da stalno kupanje u ovoj mineralnoj vodi deluje blagotvorno na organizam, kako dece, tako i odraslih.
Prva flaširanja vode vezana su još za davnu 1622. godinu i Sveti bunar u gradu Malvernu, u Velikoj Britaniji. Naime, izvorska voda iz bunara prvi put je flaširana u komercijalne svrhe, dok je u zgradi pored bunara izgrađena i prva fabrika za flaširanje na svetu. Ipak, za privilegovane narodne mase komercijalna flaširanja zabeležena su prvi put u Francuskoj 1873. godine. Iako je flaširana voda tada bila privilegija industrijalaca, plemstva, političara, visoke buržoazije, vremenom je ona ipak postala dostupnija sve češćim pronalaženjem i eksploatisanjem izvora.
Zemljane ili staklene posude, sa čepom od plute ili porcelanskim čepom obeležile su taj period, dok je danas zastupljeno pakovanje vode u plastičnim i staklenim ambalažama. Još jedna od značajnih godina je 1973. kada je patentirana PET boca- od polietilena i tereftalata, takozvana plastična boca, koja je mogla da izdrži pritisak karbonizacije. To je svakako, za proizvođače, bila mnogo jefitnija opcija od staklenog flaširanja vode.
Flaširanje vode u Srbiji
Kada je reč o našoj zemlji, organizovano pakovanje vode obeležilo je početak 19. veka flaširanjem bukovičke kisele vode „Knjaz Miloš“. Od 1811. godine počinje tradicija točenja kisele vode u krčage, burad i „butele“, kao i njena isporuka volovskim i konjskim zapregama, ali i na srpski dvor. Od 1866. godine počela je da se razvija ideja o „industrijskoj“ eksploataciji izvorišta bukovičke kisele vode, dok je izgradnjom pruge Aranđelovac–Mladenovac 1904. godine distribucija vode bila znatno olakšana.
Tako je 1907. godine podignuta prva fabrika za flaširanje mineralne vode u Bukoviku, ali je 1964. važna godina u istoriji Knjaza kada su postavljeni napredni uređaji za industrijsku eksploataciju. To je upravo bio trenutak prestanka ručnog flaširanja vode.
Veliki značaj mineralne vode prepoznat je i u Vrnjačkoj banji, kada se krajem stare i početkom nove ere, voda sa vrnjačkih izvora koristila za kupanje. Iako su u početku taj dragoceni dar prirode koristili samo meštani i posetioci banje, ipak je Lečilište Vrnjačke banje donelo odluku 1969. godine o izgradnji pogona za flaširanje mineralne vode kako bi ona bila dostupna velikom broju ljudi. Tako je i 1970. godine osnovana kompanija „Voda Vrnjci“.
Vode sa visokim sadržajem joda i magnezijuma
Davne 1897. godine, iz ostatka Panonskog mora, otkrivena je mineralna lekovita voda sa visokim sadržajem joda. Ona se koristila kako za piće tako i u terapeutske svrhe, a istraživanja su pokazala da pomenuta mineralna voda po svom sastavu sadrži četiri puta više joda i bikarbonata nego morska voda. U to vreme Franc „Jozefova voda“, a danas MINAQUA 1972. godine otvara novu modernu fabriku za flaširanje i eksploataciju.
Kada je reč o magnezijumu, podatak da je ovog minerala sve manje u hrani i vodi za piće, dovodi do toga da je ljudska populacija u značajnoj meri ugrožena. Uzimajući u obzir svetski dokazane blagotvorne efekte koje magnezijum ima na ljudski organizam prof. dr Marko Leko, prvi predsednik i osnivač Srpskog Hemijskog Društva, uradio je prvu hemijsku analizu 1901. godine za mineralnu vodu sa izvora Veluća i našao 352 mg /1 MgO. Danas poznata voda MgMivela upravo je voda sa ovog izvora, a prva boca izašla je na tržište 1985. godine kada je i fabrika počela da radi.
Kako 21. vek obeležava i potrošačko društvo, tako postoji i velika konkurencija među proizvođačima flaširanih voda. Sve atraktivnije ambalaže različitih veličina, sve upečatljivije etikete na flašama, veća kontrola kvaliteta vode nisu posledica samo perioda konzumerizma u kom živimo već nas opominju da je voda zaista eliksir života, nešto što u svakom trenutku treba da je uz nas kako bi dalo snagu našem organizmu.
J. Stoiljković
Naslovna fotografija: Kate Joie on Unsplash
