Ovogodišnja Ambipak konferencija o ambalaži i pakovanju, pod nazivom „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost.“ održana je u organizaciji Ambipak magazina uz institucionalnu podršku Privredne komore Srbije i podršku Ministarstva zaštite životne sredine, 4. oktobra u Beogradu u Svečanoj Sali Privredne komore Srbije
Treća po redu Ambipak konferencija posvećena inovativnoj i održivoj ambalaži i upravljanju ambalažnim otpadom protekla je u dinamičnoj atmosferi i bogatom programu.
Na početktu konferencije sve učesnike i posetioce konferencije pozdravile su Irena Lalić, ispred Ambipak magazina i Mirjana Balog Kormanjoš, ispred Privredne komore Srbije – Udruženja za hemijsku gumarsku i industriju nemetala.
Svi prisutni su, s obzirom na aktuelne teme vezano za upravljanje ambalažnim otpadom i potencijalno uvođenje depozitnog sistema s velikom pažnjom ispratili Uvodnu reč državne sekretarke Ministarstva zaštite životne sredine, gospođe Sandre Dokić koja je ovom prilikom po prvi put iznela važne informacije za sve koje zanima oblast upravljanja ambalažnim otpadom.
Pitanje depozitnog sistema, koje je najviše zanimalo industriju bezalkoholnog pića, vode i pivarsku industriju, proizvođače PET, metalne i staklene ambalaže kao i operatere i reciklere je dobilo odgovor – depozitni sistem bi u Srbiji mogao biti uveden najranije 1. januara 2027. godine, kako je istakla državna sekretarka. Ona je prethodno objasnila potrebu da se izgrade regionalni centri za upravljanje otpadom kao i najavila formiranje Radne grupe koja bi radila detaljnije na implementaciji i pripremi regulativa za uvođenje depozitnog sistema. Na kraju svog obraćanja, Sandra Dokić je pozvala na dijalog i međusobno razumevanje, rekavši da će sistem upravljanja otpadom i ambalažnim otpadom u Srbiji biti onaj za koji je u interesu države a ne bilo koje pojedine interesne grupe. Detaljnije o izlaganju Sandre Dokić, pročitajte u tekstu: Sada je jasno: Srbija ipak dobija svoj depozitni sistem.
U prvom delu konferencije u kratkom razgovoru sa urednicom našeg portala, Irenom Lalić, generalna direktorka Smurfit Kappa Avala Ade, Đurđa Radivojević, predstavila je globalnu grupaciju Smurfit Kappu i međusobna unapređenja poslovanja sjedinjenjem sa domaćom Avala Adom. Jedno od njih je veliki potencijal kvalitetnih i stručnih kadrova, kao što je npr. 1000 dizajnera ambalaže.
Prvu prezentaciju na konferenciji održala je Klara Halova, ispred kompanije Matoni 1873, u čijem je sastavu Knjaz Miloš i tom prilikom predstavila proaktivan pristup ka cirkularnoj ekonomiji i prikazala primer depozitnig sistem u Slovačkoj.
U nastavku konferencije uvodeći svoje sagovornike u panel „Šta sve možemo a šta činimo za životnu sredinu?“ moderatorka Kristina Cvejanov naglasila je da se u odnosu na prethodnu godinu vide pozitivni pomaci u očuvanju životne sredine i upravljanju ambalažnim otpadom dok je u svom obraćanju Nikola Marinković, direktor razvoja Smurfit Kappa Avala Ade, izrazio nadu da će država više podsticati inovaciju pakovanja, dok je Ivana Pavlović, istakla da će prioritet Sekopaka biti i dalje ispunjenje ciljeva postavljenih za upravljanje ambalažnim otpadom i izrazila želju da se u dijalog o rešavanju ovog problema uključi kompletna industrija kao i lokane samouprave, takođe je iskazala ponos rezulatima Sekopaka koji 17 godina postoji i već 13 godina sarađuje sa komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama, i svake godine ostvaruje najbolje rezultate u upravljanju ambalažnim otpadom. Bojana Perić, generalna direktorka Ekostar paka, ambalažnog operatera sa najviše klijenata – 830, istakla je da mora da postoji zakonska obaveza komunalnih preduzeća za saradnju sa operaterima a ne samo obrnuto. Takođe, govorila je i o neophodnosti adekvatnog obeležavanja ambalaže kako bi građani imali jasnije informacije kako da postupaju sa ambalažom. Kao učesnik prvog panela bio je najavljen i Tilen Sever, predstavnik Alijanse za cirkularna pakovanja, direktor/ direktor inovacija Steklarna Hrastnik, međutim, iz zdravstvenih razloga nije mogao doputovati iz Slovenije.
Drugi panel „Depozitni sistem – upravljanje ambalažnim otpadom, bauk ili rešenje?“, deklarisao se kao centralni panel konferencije, sa najviše učesnika. Moderator Danko Kalkan, Senior menadžer u EY Srbija, stručno je vodio razgovore sa učesnicima. Violeta Belanović, generalna direktorka, Sekopaka, u svom obraćanju kao učesnica panela istakla je dva cilja Sekopaka – ispunjenje nacionalnih ciljeva reciklaže i unapređenje primarne selekcije, dok je vezano za depozit izrazila stav da Srbija treba da ima svoj jedinstveni depozitni sistem, i to tako što će iz već postojećih sistema u svetu uzeti najbolje i nadograditi u skladu sa našim potrebama, a ne slepo iskopirati.
Milana Petrović, menadžerka za javne i korporativne poslove i održivost kompanije Knjaz Miloš, naglasila je da je depozitni sistem preduslov za cirkularnost ambalaže i istakla da je on najbolji način za vraćanje ambalaže u ponovni ciklus upotrebe čime se pre svega štiti životna sredina. „Dolaskom kompanije Mattoni 1873 u Knjaz Miloš, unapređena je društvena odgovornost kompanije i intenzivirano nastojanje da se ambalaža učini cirkularnom.“, rekla je Milana Petrović.
Jelena Petljanski Kiš, Alijansa za cirkularna pakovanja i menadžerka za održivost i javne poslove za Centralnu, Istočnu Evropu i Tursku Ball Packaging Beograd, osvrnula se na dva istraživanja rađena o depozitnom sistemu, koja kažu da u isti treba da budu uključena barem tri materijala – limenke, plastika i staklo, kao i to da su sve zemlje u našem okruženju koje su uvele depozit to uradile na bazi barem tri materijala. Predstavnica Alijanse takođe smatra da Tetra Pak ambalaža treba da bude uključena u depozitni sistem.
Doinita Mihai, potpredsednica za javne i regulatorne poslove za Južnu i Istočnu Evropu TOMRA Systems, na konferenciju je stigla iz Rumunije i podelila iskustva kompanije TOMRA vezano za depozitni sistem, rekavši da on ima najveće stope povrata ambalaže u ponovnu upotrebu i da je najvažniji cilj skloniti ambalažu iz prirode, čak i ako je moguće za 100%. U tome su velika pomoć građani i naravno, uspostavljen sistem. U svom obraćanju napomena je da Rumunija uvodi depozitni sistem u novembru ove godine.
Jasmina Šrndić ispred Lidla Srbija prenela je iskustvo saradnje sa Nemačkom, odakle je kompanija Lidl, i gde je uspešno implementiran depozitni sistem u kojem potrošači ambalažu vraćaju u prodavnice. Lidl je pokreno samostalno podsticanje građana na povrat ambalaže, instalirajući aparate u neke od svojih prodavnica.
U nastavku programa konferencije, putem online uključenja iz Italije Gabriele Molari, tehnički i direktor marketinga proizvođača ambalaže za farmaceutsku industriju, Palladio Group, predstavio je inovacije kompanije u pakovanju lekova i potencijal za održivost farmaceutske ambalaže. Ova grupacija ima fabriku i u Srbiji, Palladio East, u Vršcu.
Panel broj tri „Ambalaža 5.0 – inspiracija za eko- modulaciju“, bio je posvećen inovacijama i novim materijalima a na kojem je Vladimir Žugić, ispred Alijanse za cirkularna pakovanja i generalni direktor kompanije Greiner i JP Packaging, istakao je aktuelne trendove: da sva ambalaža bude ili višekratna ili reciklabilna, odgovorno upravljanje resursima, sakupljanje sortiranje i reciklaža ambalaže, u šta spada i depozitni sistem, i korišćenje recikliranog materijala u samoj ambalaži.
Gordana Vraštanović-Pavićević, konsultantkinja za materijale za kontakt sa hranom, stručna saradnica laboratorije FieldTest, naglasila je važnost postojanja propisa koji regulišu bezbednost materijala koji dolaze u kontakt da hranom, od kojih neke donosi Ministarstvo zaštite životne sredine a neke Ministarstvo zdravlja i ovom prilikom najavila novi pravilnik za materijale vezano za kontakt da hranom. Gordana je takođe, izjavila da svaki reciklirani materijal nosi opasnost po zdravlje ukoliko ne zadovoljava bezbedonosne uslove.
Prof. dr Branka Pilić, prof. Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, donela nam je ekskluzivne informacije, vrativši se s puta iz Brisela, gde je imala priliku da se sretne sa ključnim osobama koje spremaju regulativu u Evropskoj uniji vezano za cirkularnost ambalaže koja je propisati neophodnost da ambalaža bude reciklabilna, da bude povratna, i da sadrži reciklate.
Završni panel konferencije odnosio se na ESG standarde i kriterijume gde su učesnici pokušali da daju odgovor na pitanje „Šta je važno znati o ESG standardima i nefinansijskom izveštavanju?„ . Biljana Lazarević, senior biznis konsultant, firme Casa Forte, vodila je razgovor sa Tanjom Basta, iz Alijanse za cirkularna pakovanja, koja je rekla da su nefinansijske izveštaje kompanije iz Alijanse radile na dobrovoljoj bazi dugi niz godina, navevši primer Tetra Paka koji to radi već 24 godine, Teodorom Pasulj, menadžerkom za ESG usluge u kompaniji PwC Srbija, koja je rekla da se u kompaniji PwC Srbija već 10 godina bave ESG -em iako to nije bilo evidentno u javnosti. Ona je objasnila da će kompanije u EU koje imaju više od 250 zaposlenih imati od 2026. godine obavezu nefinansijskog izveštavanja, dok se to sada odnosi na one sa preko 500 zaposlenih. Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju PKS pomenuo je da PKS uradila i rečnik ESG-a i na druge načine pomaže kompanijama da razumeju i implementiraju ESG standarde što olakšava kompanijama da se snađu u novim zahtevima tržišnog poslovanja sa kompanijama u ili iz Evropske unije. On se dotakao i teme upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom rekakavši da po njegovom mišljenju 100.000 tona ambalaže nije vidljivo u sistemu.
Konferenciju „Ambalaža 5.0 – Inspiracija. INOVACIJA. Održivost“ podržale su kompanije Knjaz Miloš, Smufrfit Kappa Avala Ada, Sekopak, kao Generalni partneri, zatim Alijansa za cirkularna pakovanja, TOMRA i Ekostar pak kao Partneri a Sponzori su bili Palladio East, Coca-Cola HBC Srbija, PwC Srbija i Grand kafa – prijatelj konferencije.
Ambipak magazin
Fotografije: Goran Zlatković
