Kako prenosi Telegraf Biznis, usled pandemije korona virusa menja se 53 miliona radnih mesta u EU, međutim, korona je ubrzala promene i radnici su primorani na prekvalifikaciju ali ona nije jedini razlog
U Evropskoj uniji će do 2030. godine oko 53 miliona radnih mesta biti robotizovano što bi moglo biti ubrzano usled pandemije virusa kovid-19, a zbog čega će više od 20 odsto radne snage biti primorano na sticanje novih veština i prekvalifikaciju, pokazala je studija.
To su rezultati istraživanja globalnog instituta Mekinsi o budućnosti rada u Evropi i uticaju covida-19 i automatizacije na zaposlenost u EU.
U pomenutom izveštaju je navedeno da bi oko 59 miliona ljudi u Evropskoj uniji, odnosno 26 odsto od ukupnog broja zaposlenih, moglo u kratkom roku da se suoči sa ekonomskim posledicama pandemije i restriktivnih mera – smanjenjem radnih sati i plate, ili sa privremenim ili stalnim prestankom radnog odnosa.
Kriza sa virusom covid-19 imala je snažan uticaj na tržišta rada u EU, međutim pandemija nije jedini razlog modifikacija budućnosti rada u Evropi.
Najrizičniji i najbrojniji poslovi koji će zbog korone ali i automatizacije pretrpeti promeme su u tri oblasti – trgovini, proizvodnji i ugostiteljstvu
Broj evropskog radno sposobnog stanovništva biće smanjen za oko 13,5 miliona, odnosno za oko 4 odsto do kraja decenije, a pad će posebno biti izražen u Nemačkoj sa oko 4 miliona i Italiji sa oko 2,5 miliona manje.
Automatizacija i zamrzavanje pojedinih ekonomskih aktivnosti, koji će se odvijati različitim brzinama, dovešće do smanjenja broja radnih mesta i ubrzati proces stvaranja novih profesija.
Covid-19 bi s jedne strane mogao da ubrza prelazak radne snage na nove poslove koji zahtevaju drugačije veštine, a sa druge strane kriza s virusom mogla bi da produbi razlike između više i manje obrazovanih radnika, ali i između država u EU, navedeno je u izveštaju.
Navodi se da oko 50 odsto Evropljana živi u stabilnim ekonomijama koje privlače nove stanovnike, da se evropske oblasti koje čine dom za oko 30 odsto Evropljana suočavaju sa smanjenjem radno sposobnog stanovništva zbog imigracije ili starenja, a da preostalih 20 odsto čini kategorija sa dinamičnim rastom i najvišim BDP–om po glavi stanovnika.
Broj radno sposobnog evropskog stanovništva koji živi i radi u drugoj evropskoj državi udvostručio se od 2003. do 2018. sa oko 8 na 16 miliona, dodaje se u izveštaju.
Izvor: Telegraf Biznis/Tanjug
Foto: Austin Distel on Unsplash
