Da li je brisanje ambalaže kupljenih proizvoda ili dostavljenih paketa postala vaša rutina u eri korona virusa? Možda je vreme da to preispitate, kažu stručnjaci, naročito ako vam to donosi dodatni svakodnevni stres.
Američka državna agencija za hranu i lekove (FDA) ističe da nema stvarnog rizika zaraze korona virusom koji izaziva bolest Covid-19 tim putem, piše CNN.
“Želimo da vas uverimo nema dokaza da su ljudska ili životinjska hrana i pakovanja hrane povezana s prenosom Covida-19”, napisala je agencija na Twitteru.
Jamie Lloyd-Smith jedan je od naučnika koji su učestvovali u analizi koliko virus SARS-CoV-2, koji izaziva Covid-19, ostaje na raznim površinama.
Uprkos tome što je istraživanjem utvrđeno da se virus zadržava na kartonskim površinama do 24 sata te na metalu i plastici do dva do tri dana Lloyd-Smith ne pere ambalažu namirnica iz prodavnice ili dostave.
“Lično to ne činim”, kaže Lloyd-Wright. “Prema svojim rukama ponašam se kao da su potencijalno kontaminirane dok baratam namirnicama i vadim ih iz ambalaže i uvek ih operem kad završim s tim poslom”.
Virolog dr. John Williams, koji je proučavao korona viruse decenijama, takođe nije zabrinut.
“Mi malo kuvamo hranu u kući, malo naručujemo spolja za naš dom prepun studenata koji su se vratili s koledža”, kaže Williams. “I ne brišemo pakovanja iz restorana”.
Izgledi da neko ostavi dovoljno virusa na nekoj namirnici ili pakovanju vrlo su mali, i na to gledam kao na “hipotetički rizik”, kaže Lloyd-Smith
“Prema tome, pažljiv sam, uvek ću oprati ruke, ali ne posmatram to kao da obiluje virusima”.
Njegov savet za postupanje promenio bi se, kaže Lloyd-Smith, kad bi se radilo o starijoj osobi ili onoj narušenog imuniteta.
“Jednostavna i razumna mera predostrožnosti za namirnice koje ne moraju u frižider je tada ostaviti ih da stoje jedan ili više dana netaknute pre raspakivanja”, dodaje on. “Takav postupak značajno bi smanjio količinu eventualne kontaminacije”.
Zabrinutost zbog mogućeg prienosa virusa preko raznih površina pojavila se u martu kad je objavljena studija u časopisu New England Journal of Medicine, o čemu smo pisali ovde.
“Studija je pokazala da se pod određenim uslovima u laboratoriji, koji su na neki način veštački, SARS-CoV-2 zadržava do tri sata u aerosolima, do četiri sata na bakru i do 24 sata na kartonu te do dva do tri dana na plastici i nerđajućem čeliku”, kaže Lloyd-Smith.
Eksperiment nije uzeo u obzir druge faktore koji mogu umrtviti virus poput sunca ili dezinficijensa niti je određivao promenu količine virusa s vremenom, kaže Lloyd-Smith.
Stručnjak za sigurnost hrane sa univerziteta Severna Karolina, Benjamin Chapman, upozorava da ulogu igraju i temperatura, vlaga, te koliko je bilo virusa na početku.
Količina virusa SARS-CoV-2 relativno brzo se smanjuje u poređenju sa naprimer, noro virusom koji opstaje danima u dovoljnoj koncentraciji da zarazi drugu osobu, kaže virolog Williams iz univerzitetske bolnice u Pitsburgu.
Studija je pokazala da se broj korona virusa smanjio stotinu puta na kartonu tokom osam sati”, dodaje Williams. “To znači da je 99,9 odsto virusa nestalo nakon osam sati, a isto se odnosi i na čelik ili plastiku”.
Ako se želite usmeriti na nešto što će stvoriti presudnu razliku stručnjaci savetuju da je važnije fanatično prati ili dezinficirati ruke nakon svakog mogućeg kontakta s koronavirusom.
Ako ipak strahujete zbog rizika kontaminacije namirnica – tada dezinfikujte ambalažu spolja, dodaje Williams.
“Izgledi da dobijete virus na taj način ipak su vrlo, vrlo mali”, ponavlja Williams.
“Neki ljudi žele nositi i tregere i kaiše za pantalone kako im ne bi pale, zar ne?”, dodaje Williams.
Foto: Ilustracija/Image by mohamed Hassan from Pixabay
